SENSUAL

Ako ste potpuno novi na blogu i već počeli da čitate ovu stranu, predlažem vam da zastanete. Potrebno je da najpre posetite stranu POČETNA, a posle nje UVOD – obe su sa leve strane ispod slike. Tamo ćete naći neke korisne informacije u vezi bloga koje biste trebali da znate, kao i neke moje predloge o tome kako da pristupite ovom blogu.
Blog je napravljen kao “muzička knjiga” koja se čita kao i svaka druga knjiga – po određenom redosledu. Pošto, naravno, knjigu ne čitate od sredine ili kraja, nego od početka, počnite sa opštim i uvodnim informacijama (POČETNA pa UVOD), koje će zatim dalje usmeriti vaše čitanje, slušanje i gledanje.

Senzualnost možeš kroz zvuk da izraziš na hiljadu i jedan način. Ovde na blogu je to urađeno onako kako ja to osećam. Kroz dve muzičke grupe: Sensual i SensualTrip.

Senzualnost, u širem smislu, znači osećajnost – osetljivost. Osetljivost za različite “muzike”. Jer, o tome se, u stvari, ovde, na blogu, radi. O tome da produbite i proširite vašu osećajnost. Što je vaša osećajnost dublja i šira, to ste u stanju da više doživljavate. Na neki način, to ste “više živi”. Svi tipovi muzike koji će ovde biti postavljeni će imati neki svoj posebni pečat koji će vas pozivati da ga osetite – da ga razumete. Da otkrijete tu nit koja zvukove povezuje u jedan poseban sklad. Sklad koji neko drugi koji voli baš tu vrstu muzike jako dobro oseća. To možete biti i vi.

Možda trenutno ne osećate neku muziku jer su vam bliski neki drugačiji zvukovi. Ali, ako se otvorite, i pokušate da razumete to nešto novo i drugačije postoje velike šanse da će se to i desiti – da ćete proširiti vašu muzičku osećajnost.

Ali, da bi se to desilo moraćete nešto da uložite – vašu pažnju. Što više vaše pažnje – nepodeljene. Što više otvaranja. Što manje rutine koja vas vuče samo ka onom poznatom i već doživljenom.

SENSUAL

Sensual grupa nema nikakav dodatak u svom imenu čime želi da ukaže na svoju univerzalnost. Na to da se ona bavi onim što je opšte, što je široko i duboko, što je jedinstveno. Što ima u sebi kosmičku dimenziju.

Ta erotičnost koja je spomenuta u uvodu je ovde razređena do maximuma. Suptilna je, nenametljiva. Nema u njoj ni “S” od sexualnog. Ona plovi na krilima univerzalne prirodne Sile koja je razblažena jer je rastegnuta na čitav svet – na sve što postoji. To je erotičnost koja se igra, koja istražuje, koja je ljubazna. Koja je prefinjena do krajnjih granica.

Ponekad će se poruke spustiti na nivo ovozemaljskog – kroz reči čežnje, kroz romantiku ili tihu ljubavnu patnju. Ali, ako uputiš pogled kroz tu površinu i ako se zagledaš samo u zvuk, osetićeš silu koja te neodoljivo vuče ka dubini. Tamo gde caruje opšte a ne pojedinačno.

U ovoj oblasti dominiraju zvuci koji prizivaju opuštanje, ugodan osećaj mira i spokojstva, prepuštenost toku koji te nosi, koji te ugodno ljuljuška. Ritam je uglavnom spor, “lenj”. Hoće time da ti kaže da ne žuriš. Da polako, podrobno ispitaš to sa čime se susrećeš. Da ga doživiš svojim celokupnim bićem. To je taj širi pojam erotičnosti o kojoj se ovde radi. To je tvoja najdublja energija koja te suptilno tera da saznaješ i učiš o svetu i bićima koja te okružuju. Da se otvaraš za njih. Da im nudiš sebe da i oni imaju priliku da u tebi dožive nešto posebno – nešto jedinstveno.

Na samom početku, najsporiji ritam otvara galeriju senzualnog zvuka.
Tema ove stvari je “svet svetlosti” – svet koji je svuda oko nas. Samo, najčešće ne primećujemo taj svet, iako nam je tu “pred nosom”. Ne primećujemo ga zato što smo okupirani drugim svetovima koji nam ne ostavljaju dovoljno vremena i pažnje za “svetlost” oko nas.
Ali, ona ima vremena. Primetite kako na početku videa “izlazi iz sebe”. Kako je opuštena i u skladu sa samom sobom. Kako ulazi u neki drugačiji svet. Ostavila je za sobom sve druge svetove i ušla u svet svetlosti – svet neposrednog prirodnog doživljaja.
Gde ima više svetlosti nego na plaži okupanoj suncem? Ona je na plaži, nesputana i slobodna, a svetlost je svuda oko nje. To je i naslov ove pesme.
Svetlost donosi smirenje, donosi sklad sa prirodom, sa svime oko nas. Takav je i ritam ove stvari. Osetite tu “tišinu svetlosti”, osetite te tonove koji pokušavaju “da svetle”. To mogu samo ako su spori, tihi. Ako su takvi “kao da ih nema”.
Sviđa mi se ta idejna pozadina ove stvari i zvuk koji je tako napravljen da stvara atmosferu otvorenosti za neposredno, prirodno, spontano. Ona oseća taj pesak pod svojim nogama, šum talasa koji se sudaraju, svoj lagani korak, svoju haljinu koju nosi vetar. Ona zna da je svetlost oko nje i uživa u tom doživljaju. Oseća svetlost na svom licu i svom telu. Prepušta se toj mešavini prirodnih zvukova i dodira da je nose kuda oni žele – u daleke svetove koji se otvaraju samo ponekad, samo onima koji su bar na trenutak uspeli da “izađu iz sebe”.
Dakle, idemo osećajno, opuštajuće, bezbrižno. Neki to zovu trip – hop, low-fi, neki chill out, electronic...Video, zaista, “osvetljava” čitavu atmosferu – pretvara sve u bezbrižni doživljaj. Osetite te smirujuće vibracije na licu devojke, kada na plaži nalazi slušalice sa muzikom.
Pesma je na francuskom. Praktično da nema texta. Samo ime stvari: “Sunce je pored mene”.
Ovo je bio text za video za koji je trenutno ukinuta dozvola za prikazivanje u Srbiji. Text sam ostavio da i dalje stoji na blogu i čeka vreme kada će taj video ponovo moći slobodno da se vidi. Muzička kompanija je ukinula dozvolu ne samo za taj video nego i za muziku, tako da na YouTubu ne możete ne samo da vidite nego ni da čujete ovu stvar. Ipak, postoji jedna kraća video verzija (sa potpuno drugačijom video radnjom) koja je stavljena na blog da privremeno popuni prazninu. Čisto da osetite kako stvar zvuči. Neka vas zvuk i text koji je pred vama potstaknu da pustite mašti na volju i oslobodite video ove stvari makar u svojoj glavi.
(Air – Le Soleil Est Pres De Moi)

Ova stvar simbolizuje susret sa Prirodom – sa riznicom različitih svetova i dimenzija stvarnosti. U prošloj stvari je to bio susret sa “svetom svetlosti”. U ovoj je to više jedan uopšten susret koji može da te navede da malo više razmisliš o Prirodi, o svetu i svom mestu u njemu.
Zamisli da ulaziš u jednu duboku pećinu u kojoj, na dnu, postoji malo jezerce u kome se krije čudesan životinjski svet. Baš takav ambijent se nalazi u jednom videu za koji ne znam da li je još na YouTube-u (https://www.youtube.com/watch?v=aUSKWfoqyRc&t=12s)?

Pogledaj samo taj čudni životinjski svet koji egzistira sam za sebe skriven od očiju javnosti. Kada bi, na primer, “banula” u tu pećinu koja je prikazana verovatno ne bi primetila mnogo od onoga što tamo postoji. Tako je to sa “prirodnim svetovima”. Oni su skriveni, povučeni, udaljeni, ali ne zato što oni tako hoće, nego zato što je čovek zatvoren za njih. Potrebna je dobra namera, pažnja, posvećenost, suptilna osećajnost da bi se stupilo u dodir sa drugim svetovima. Tek onda će se oni otvoriti za naše oko i “baciti nam svoj biser pred noge”.
I ovaj blog i muzika koja je na njemu se mogu posmatrati iz tog ugla – kao jedan od svetova stvarnosti koji će ti “otvoriti vrata ako zakucaš”. Koji će ti pomoći “da utoliš žeđ ako se približiš tom izvoru”. Jer, potpuno ćeš drugačije doživeti sve ove muzičke stvari ako im pristupiš sa pažnjom, posvećenošću, sa željom da uđeš u njihov svet, sa namerom da shvatiš “prirodnu zagonetku” koju kriju u sebi.
Ovaj blog je zato i napravljen. Da ti pruži priliku da proširiš i produbiš svoju osećajnost. Da što više osvestiš emotivnu stranu svoga uma. Imaš priliku da u textu svake stvari vidiš mali deo onoga kako ja doživljavam svaku od njih. Onaj veći deo doživljaja je, naravno, rečima neobjašnjiv.
Zato, na tebi je da odlučiš kako ćeš ovim stvarima pristupiti – kao običnoj muzici za slušanje ili kao “kapiji za prirodni svet čuda”. Testiraj sebe i videćeš da je svaki čovek poseban svet. Da svaki ima svoj poseban lični dodir sa muzičkom stvarnošću. Nemoj, na primer, da čitaš text neke stvari koju još nisi slušala, nego samo poslušaj muziku. Probaj da je doživiš svim čulima. Poslušaj je možda još jednom da bi ti se neki početni osećaj ustalio. Zatim, pročitaj moj text u vezi te stvari i videćeš verovatno veliku razliku koja postoji u doživljaju te jedne iste stvari. Svaki sledeći put koji budeš sa pažnjom i posvećenošću preslušala tu istu stvar, doživećeš nešto novo i ući ćeš dublje u svet muzike.
Možda ćeš u jednom trenutku dobiti osećaj da je to jedan poseban svet – svet zvuka koji nije samo “neki tamo obični zvuk” nego, baš naprotiv, svet za sebe. Jedna drugačija dimenzija stvarnosti.
Inače, muzika ove stvari je baš u skladu sa temom. Baš je nekako “prirodno stimulativna” – nekako te tera da se otvaraš za nejezičku komunikaciju, za osećaje i doživljaje. Nekako ti pobuđuje pažnju da postaneš svestan da tu nečega ima, iako ga trenutno ne vidiš i ne primećuješ. To “yes” te zove, “vuče te za rukav” da pogledaš na njegovu stranu.
Muzika odlično prenosi tu poruku prirodne harmonije koja postoji oko našeg nervoznog i užurbanog sveta koji je zatvoren u svojim uskim okvirima. Preko muzike je lepo prikazan taj prirodni zov koji je nama upućun. Koji nam svojim “glasićem” neprestano stavlja do znanja da je tu odmah pored nas, i da možemo, slobodno, da mu priđemo i uronimo svoju umornu glavu u njegovu “bistru vodu koja leči sve bolesti”.
Zato, proširi se do svojih maximuma, otvori se za nešto novo i tvoji sadašnji maximumi će biti sve širi, a tvoj lični svet sve bogatiji za nova prirodna iskustva.
Možda ti sve ovo zvuči bajkovito, lelujavo i nestalno, ali ne zavaravaj se. Prirodni svetovi više osećajnosti su realniji od sveta u kome sada živiš. Samo, oni su baš takvi – lelujavi, nestalni, mistični. Ali, ako se odlučiš misteriji da pogledaš u lice, možda će jedan deo nje prestati više to da bude, jer ćeš uspeti da ga razotkriješ. Tada ćeš možda shvatiti koliko realnosti postoji u skrivenim svetovima koji egzistiraju svuda oko nas. Koliko prirodne snage ima u njima. Toliko da ti ta prirodna snaga “za tren oka” može promeniti čitav život.
Dakle, nastavljamo u istom ritmu. Isti fazon: opušteno, smirujuće, osećajno. Opet bez reči, osim imena stvari: “Ima li koga”? Video sa prirodom koja u svojim mračnim i skrivenim delovima čuva život koji postoji, iako ga retko ko vidi. Zato: “Anybody here”? ”Yes”.
(Naomi – Anybody Here?)

Sada polako gubimo vezu sa ritmom na samom početku ovog muzičkog bloka i idemo ka nešto drugačijoj “boji” – ka više konkretnom, “ovozemaljskom”. Ali, senzualna nit se i dalje provlači. Jedan ženski glas i jedan relaxirajući ritam – romantičan i setan. I reči koje “obaraju”.
Ono što razdvaja prethodnu stvar i ovu je drugačija životna situacija. Za razliku od prethodne stvari, ovde je reč o rastanku, a ne o “sastanku”. Reč je o shvatanju da se dalje više ne može ići zajedno – jedno pored drugoga.
Iskoristite retku priliku da oslušnete ovu stvar što bolje možete. Jer, obično pesme koje slušate imaju nešto šuma u sebi. Ali, ne i ova stvar. Imate pred sobom pesmu koja je perfektna što se tiče zvuka – potpuno je “bešumna”. Naravno, to nije njena najveća vrednost. Ali, tako dobar kvalitet zvuka omogućuje da glas koji je fenomenalan još više dođe do izražaja.
Osetite kako je samo dobar taj glas. Kako lako “manipuliše zvucima”. Kako se ne upinje da bi rekao ono što želi. Muzika jeste manje zahtevna i ne traži neki veći pevački napor, ali bez obzira na to, ako se udubite, videćete da ovaj glas ima neku “božansku iskru” u sebi.
I muzika daje dobru podlogu za glas. Senzualna je, prefinjena, istančana, ali i setna, sentimentalna, “razočaravajuća”.
Jer, ona je dala više nego što je uzela, a da i dalje ne zna na čemu je i “šta je njen deo”. Zato ona ne želi da ponovo “gleda isti film”. Njihova ljubav umire i bolje je da se rastanu dok još sve nije istrošeno. Jer, došli su do tačke od koje više nema povratka. I to što ga je lagala u lice da ga nikada neće napustiti pokazuje da je njihovo vreme već isteklo. Više ne želi da se uljuljkuje iluzijama o boljem sutra, i zato odlazi.
Odlazi da bi nešto novo naučila, jer još toliko toga ne zna, a toliko je mnogo puteva kojima se može ići. Iako jednog dana ti se čini da umireš, već drugog ćeš možda gledati na život radosnim okom...
I gave to you more than I owned
And my share was still unknown
I don’t want to replay the show
Wanna let it go
You know that our love's been dying
We can’t talk though we keep trying
But as long as the love is strong
Let it go, just let it go
Integrity, identity
And all the ghosts inside of me
Tell me there's so much I still don’t know
If today you were almost dying
Well tomorrow you might be flying
We sure got a ways to go
Let it go, gotta let it
We finally reached the day
The ties start to break away
I lied to your face I know
I’ll never let him go
Don’t hang ideals on me
And tomorrow how good it could be
I just want to try and stand-alone
I wanna let it go, I wanna let it go
If today you were almost dying
Girl tomorrow you might be flying
So many ways to go
Gotta let it go
(Etro Anime – Let It Go)

Sada nešto malo drugačije. Nešto što se razlikuje od prethodnih stvari. Ali, ipak, bez obzira na to, ima neku čudnu nit koja povezuje. Pronađite je. Ova stvar nema video radnju, nego samo sličicu. Biće toga dosta na blogu, jer za većinu ređih stvari videi nisu ni pravljeni. Ali, muzika je tu i to je ono najvažnije.
Sviđa mi se taj ženski glas i atmosfera koju prenosi. Kako je samo jasan i “čist” taj glas. Kako u tančine prenosi osećaj, svime što mu se nađe na raspolaganju: i uzdahom (probajte da ga čujete), varijacijama glasa, pauzama... Koji je to osećaj koji glas želi da prenese? To je osećaj prepuštanja svojim osećanjima da preuzmu glavnu reč. Življenje instinktivnog života koji je neposredno vezan za prirodno, spontano, intuitivno.
Osetite kako, gajde ili, ako to nisu one, onda, već neki sličan instrument dodaju na egzotičnosti ove stvari. Kako stvaraju osećaj nekog čudnog jedinstvenog dešavanja. Kako stvaraju “ceremoniju proglašenja” nečega.
To nešto što je proglašeno i “što je pobedilo” je njen osećaj “da treba da ide tamo gde je on”. Jer, on je njena ljubav, njen otkucaj srca. Nju osećaji pokreću i ona nikada neće znati da li je njen odgovor tačan, ali, bez obzira na to, spremna je da se usudi. Jer, usuditi se je ono što je čini radosnu i “živu”.
And what I do is what I feel
And what I feel is where I have to go
And where I go is where you are
My love, my fear, my beating heart
My simple answer that I'll never know
And what I say is what I know
And what I know is what my senses say
And what my senses say is this
That when I'm sceptical is please
And when I dare to take on, makes my day
And where I go is where you are
My love, my fear, my beating heart
My simple answer, that I'll never know
And what I say is what I know
And what I know is what my senses say
And what my senses say is this
That when I'm sceptical is please
And when I dare to take on, makes my day
(Naomi – White)

SENSUAL TRIP

Sensualna grupa se leluja u visokim slojevima “stratosfere”. Tamo gde je vazduh razređen. Gde su titraji sporiji. Univerzalniji. Gde se se susreće svetlost. Gde je pogled širok – širi, najširi. Onaj koji obuhvata čitav svet, čitavu planetu. I koji te suptilno gurka da pokušaš da odeš i dalje od toga. Da uđeš u nepoznatu teritoriju – da je makar naslutiš.

S druge strane, SensualTrip grupa te spušta na zemelju. Ona ne traži tako mnogo od tebe. Ona, jednostavno, želi da te opusti. Da te odmori. Da uzmeš vazduh pre nego što ćeš da kreneš dalje.

Možda će da te uspava. Da učini da se osećaš dobro, udobno, ušuškano. To može da bude sexy, ali i ne mora da bude sexy. Možda bude i suprotno od toga – da te otvori za neke drugačije vibracije. Da ti možda pomeri pogled “na gore” – u vis. Tamo prema još tišim senzualnim dešavanjima.

Ipak, u većini, očekuj jedan tihi, mekani, senzualni sexy zvuk koji te zove da osetiš. Da doživiš jedno istančano sexualno iskustvo. Možda platonsko? Možda realno? Kakvo god da je, spremi se. Idemo!

Uh, što volim ovaj valjajući zvuk. Uh, kakva “težina”. Osetite to “breme” koje (do) nosi ova stvar. Može li bolje? Može li više sexy? Tako doooobroo!!!
Ovo je trip-hop kao i ranije stvari, ali još sporiji i još “masivniji”. Kao da se ritam zauzdava pod sopstvenom težinom. Kao da ne može da “korača” dalje. Čini vam se da se jedva “kotrlja”, da “stenje” pod sopstvenim teretom - da će se svakoga časa zaustaviti. A onda shvatite da je taj ritam “odlučio” da traje, da se ne zaustavlja i da mu je takav tempo baš po meri.
Primetite na početku kada slab elektronski zvuk probija taj ritam i najavljuje vam ono što će doći – elektronski glas.
Glas nije baš u prvom planu jer peva kroz sintisajzer, ali kako stvar odmiče sviđa vam se to, i shvatate da sve treba baš tako da bude. Osećate da je to kvalitetan glas koji je odlučio da namerno umeša svoju boju sa elektronikom da bi taj ukupni zvuk stvarao posebnu atmosferu.
I atmosfera stvarno jeste posebna. Možda ne naginješ na tu stranu što se tiče zvuka, ali ako voliš takav tip osećajnosti, onda će te ova stvar osvojiti već sa prvim taktovima. Stvar naglašava opuštenost do krajnjih granica, prepuštanje trenutku da te ponese. Ritam priziva tvoju sexualnost da izađe na površinu. Vuče te da se otvaraš za jedan takav unutrašnji doživljaj. Da se maziš kao neka velika mačka – gepard ili crna pantera – koja je umiljata i mazna jer joj je došlo vreme da pokaže svoj prirodni nagon, ali je istovremno i svesna svoje snage, dominacije, svog prisustva koje je uvek primećeno i poštovano.
Reči su u drugom planu, ali, ipak, pokazuju tu sigurnost u sebe, tu dominaciju koja treba da smiri drugu stranu, da joj pokaže da nema razloga da brine oko bilo čega. Reči su “sponzorske”, ali pusti ih na miru. Nebitne su u ovoj priči. Ali, ovaj zvuk, njega oseti svakim svojim nervom. Potpuno. Bez ostatka.
Jer, život je i gore i dole, moraš da radiš svakodnevno, ali, bez obzira na to osloni se na mene, kažu reči ove stvari. Ima vrlo malo texta, ali, ipak, dovoljno da prenese poruku bezbrižnosti u odnosu na svakodnevni život i okrenutost ka dobroj zabavi i uživanju.
Dakle, Sporo, Sexy, “Ljuuuttttooo”... Opusti se i uživaj. Možeš i sporo da se njišeš, zove na to...
Uuuuuuuh, Yeeaahhh,
Life is up and down, baby
We have to work always and daily
That’s just the way it is
And despite... mmm yeeaahh, mmm yeeaahh
You can lean on me, you can lean on me
You can lean on me, you can lean on me
Uuuuuuh, yeeeah (2x)
Yeeaah, yeeaah
It’s alright, it’s alright, uuuuh
You can lean on me, it’s alright
You can lean on me, you can lean on me
You can lean on me, you can lean on me...
(Sounds From The Ground – Lean On Me)

“Vodonoše” su poznatije sa ovom stvari (“Waterboys – Don’t bang the drum”), ali da nije bilo Flunk-ovaca i njihove verzije ove stvari, ne bi mogli da se mazimo uz ovakav zvuk. Znači, idemo i dalje meko, opušteno, raspušteno. Samo polako, kao da gazimo po jajima.

Reči su pravljene za drugačiju atmosferu od ove koja je nama ovde potrebna. Zato ćemo te reči da obučemo u jedno drugačije odelo. Pomerićemo ih u stranu. Ma, zastranićemo sa njima, ako treba.

Hajde da damo ovom sexy zvuku i naslovu “Sunday People” (nedeljni ljudi), jedan intimniji kontekst. Jer, to nam se već nudi. Jedan muški senzualni glas koji je “u elementu”. Uzbuđen, razbuđen. Koji kao da šapuće na uvo. Kao da pokušava da izazove, da zaintrigira, da pokrene na akciju. Tako to izgleda, ako samo slušaš i upijaš.

Hajde da zamislimo da se ovaj glas ne obraća njemu (kao u textu) nego njoj. Na taj način će većini biti lakše da razume.

I hajde, na kraju, da uzbudimo priču tako što ćemo da zavaramo na trenutak zdrav razum i ono što je očigledno – da “ti” ljudi u ovoj priči, ipak, nedelju, ostavljaju za porodicu. Logično, jer zauzeti su preko nedelje, čaki i subotom. I šta im onda preostaje za porodični ritual nego nedelja? Ali, ne, ovaj put, ne. Izuzetno. Ovaj put ćemo da promešamo karte. Da malo zastranimo.

Dakle, ako bi sve to tako, u mislima poređali, onda bi “vikendaši” bili ljudi koji bi se, nedeljom, specijalno, viđali sa tamo nekom svojom (ili svojim). Sa onom čije se ime u javnosti ne pominje. Za koju niko ne zna. Sa kojom povremeno otputuju na zajednički trip u zemlju čula i strasti.

Ali, ni tu ne teče samo med i mleko. Jer to je odnos – specijalan. Možda je problem baš u tome što je to samo nedeljom. Što ga skoro zaboraviš kada treba ponovo da dođe. Pa još ako se jedna nedelja propusti. Jesmo li se zaboravili potpuno, pitaš se? Ili je sve samo slučajno – porodične obaveze? Ili je možda nova zamena zauzela mesto?

I onda kada se vidiš ne koristiš te trenutke onako kako bi želeo. Jer, to je specijalna veza i to je specijalno vreme za njih. Na specijalnom mestu na kome su sada. Da li znaju šta rade tu? Šta uzimaju jedno od drugoga? Da li se sve svodi na isporuku, na naviku iz prošlosti? Na rutinu? A nebo je tako široko i plavo. Vidi li ona to?

A kako da vidi kada ne zatvara usta? Kada samo “ja pa ja”? A oni su na tako sjajnom mestu. Mestu na kome se tako lepo sanja. A da li ona sanja? Kako da ovde sanja, kada joj je u glavi samo život na visokoj nozi? To da se muva okolo? To da se busa u prsa kako je ovakva i onakva? Može li da preskoči to jedanput? Da zatvori usta i ućuti? Da oseti to sveto mesto na kome su sada? Da oseti tu Silu koja struji svuda oko njih? Može li to?

Hoće li samo da prođe pored njega? Kao da ne postoji? Kao da ga ne primećuje? U svojim mislima i svojom opsednutošću sobom? Ili će da oseti taj poseban trenutak koji im se nudi? Da se potrudi da priguši tu buku koja dolazi iznutra? Da se samo pusti i da taj poseban trenutak sačeka? Hoće li? Može li?

Here we are in a special place
What are you gonna do here
Now we stand in a special place
What will you do here
What show of soul are we gonna get from you
It could be deliverance, history
Under these skies so blue
And if I know you, you'll bang the drum
Like monkeys do
Here we are in a fabulous place
What are you gonna dream here
We are standing in this fabulous place
What are you gonna play here
I know you love the high life, you love to leap around
You love to beat your chest and make your sound
But not here man, this is sacred ground
With a Power flowing through
And if I know you you'll bang the drum
Like monkeys do
Not to pass on by
Not to walk on by
Not to try
Just to let it come
Don't bang the drum
Just let it come
Don't bang the drum

(Flunk – Sunday People)

Sada jedna stvar koja govori o životu koji vodimo. Gde nas nevidljivi točak (društva) melje. “Od 9-5 živimo u laži, svako se bori da zgrabi sve što može. Trošim vreme u redu za čekanje”, kažu reči ove stvari. Iako je glas bezizražajan i “zvaničan” da bi dočarao da smo svi mehanizovani pod uticajem sveta u kome živimo, ipak ima neke originalnosti i nečega interesantnog što izvire iz te jednoličnosti. Nekako vam je jasno da se glas samo šali što pokušava da zvuči tako skockano i formalizovano. Kada to shvatite, onda osetite da u tom glasu i muzici ima nešto živo i životno uprkos pokušaju da glumi mehanizovanost.
Ona kao da se našla u svetu koji niko osim nje ne razume. Svi joj govore različite stvari, i izgleda kao da ne postoji niko ko se slaže s njom. Ona bi najrađe da viče i vrišti iz očajanja, ali ne voli da se ističe i da bude primećena. Zato će sakrivena (u svom svetu) dočekati sledeći dan.
Iako je text u prvom planu ove stvari, ja je, ipak, nisam postavio zbog takvog angažovanog texta, nego zbog ritma koji je odlično usklađen sa glasom. Opet opušteno, “lenjo”, trip-hopno...
Wait in line 'till your time
Ticking clock, everyone stop
Everyone's saying different things to me
Different things to me
Everyone's saying different things to me
different things to me
Do you believe in what you see
There doesn't seem to be
anybody else who agrees with me
Do you believe in what you see
motionless wheel, nothing is real
Wasting my time in the waiting line
Do you believe in what you see
Nine to five living lies
Everyday stealing time
Everyone's taking everything they can
Everything they can
Everyone's taking everything they can
Everything they can
Do you believe in what you feel
It doesn't seem to be
anybody else who agrees with me
Do you believe in what you see
Motionless wheel, nothing is real
Wasting my time in the waiting line
Do you believe in what you see
Ah and I'll shout and I'll scream
But I'd rather not be seen
And I'll hide away, for another day
Do you believe in what you see
Motionless wheel, nothing is real
Wasting my time in the waiting line
Do you believe in what you see
Everyone's saying different things to me
Different things to me (5X)
Everyone's taking everything they can
Everything they can...
(Zero 7 – In The Waiting Line)

Sada ćete čuti još jednu, onako pravu, trip-hop stvar. Ili, chill out, downtempo, izaberite naslov sami. U svakom slučaju, stvar je u sporom ritmu koji se hipnotički ponavlja i uvodi te u stanje opuštenog mira. Nežni ženski glas neprekidno valja istu muzičku matricu koja te lako ubacuje u stanje bezbrižnog spokojstva. Želiš samo da se to prijatno stanje nastavi, i da tako spokojan i bezbrižan “lebdiš” rasterećen od svega. Naravno, i među ovakvim stvarima ima loših, dobrih i vrhunskih – nisu sve po definiciji automatski dobre. Ali, ova stvar koja je sada pred vama je za mene, zaista, prva liga – vrh vrhova.
Volim francuski kada je muzika spora, osećajna i sexy, jer mi taj jezik nekako lakše od drugih prenosi takve muzičke poruke. Ali, ova stvar mi se ne sviđa, naravno, samo zbog jezika, nego najviše zbog tog specifičnog ritma koji takav kakav je uspeva da napravi jednu perfektno izbalansiranu atmosferu prijatnog, opuštenog feeling-a. Istovremeno, i boja glasa se odlično uklapa i doprinosi tom balansu.
Pesma je laka, tiha, nenametljiva. Pleni baš tom svojom jednostavnošću. Ali, dok si trepnuo okom stvar te je “uzela pod svoje”. Uvukla ti se pod kožu a da to nisi ni primetio. Naravno, da bi se to desilo moraš pažljivo da slušaš, moraš da se uživiš u ritam, melodiju, vibracije koje se šire. Moraš da se otvaraš i prepuštaš. Moraš da dozvoliš da te preplavi taj zvuk koji oslobađa.
Od svih prethodnih stvari u ovoj muzičkoj grupi ova možda najviše vuče na sexy. I reči su takve. Izgleda kao lezbo stvar: “Bila sam mlada kad sam je srela. Uzela me za ruku i odvela na prvi sprat, poslala me u oblake, odvela me među zvezde, odvela me negde duboko… Stalno po malo izgubljena u oblacima, stalno po malo izgubljena u zvezdama, izgubljena u zvuku…” Charlotte ima privlačnost oca i odvažnost majke i zato ume da bude ono što jeste: “da bude svoja, a da pri tome ne izgubi veru u sebe…”
Ako te je uspavao ovaj hipnotički ritam, evo jedno pitanje za razbuđivanje: Šta znači u pesmi “paralelno” (paralelna žena, paralelne slike)? Na šta te to asocira?
Evo reči pesme u originalu i na engleskom:
J'étais si jeune quand je l'ai rencontré, Elle m'a prise par la main
Elle m'a emmené au premier étage, Elle m'a envoyé dans les nuages
Elle m'a emmené dans les étoiles
Dans sa chambre, odeur capricieuse, Sur les murs des images au parallèle
Aussi belle que son papa, Charlotte avait de l'allure
Aussi belle que sa maman, Charlotte avait l'audace
D'être elle-même sans perdre sa foi
D'être elle-même sans perdre sa foi, en elle
J'étais si jeune quand je l'ai rencontré,
Elle m'a emmené dans les batailles au fond de mon coeur
Elle m'a envoyé quelque part de profond
Aussi belle que son papa, Charlotte avait de l'allure
Aussi belle que sa maman, Charlotte avait l'audace
D'être elle-même sans perdre sa foi
D'être elle-même sans perdre sa foi, en elle
Toujours un peu perdu dans les nuages
Toujours un peu perdu dans les étoiles (3X)
Toujours un peu perdu dans les étoiles
Elle était perdue dans le son, Elle était perdue dans le son
Toujours un peu perdu dans les nuages
Toujours un peu perdu dans les étoiles
Elle était perdue dans le son, Elle était perdue dans le son
(english)
I was so young when we first met, She took me by the hand
She led me to the first floor, She sent me to the clouds
She showed me the stars
In her room, infectious perfumes
On the walls the pictures were all parallel
Beautiful like her father, Charlotte was elegant
Beautiful like her mother, Charlotte had the audacity
To be herself...without losing her faith
To be herself, without losing her faith...in herself
Beautiful like her father, Charlotte was elegant
Beautiful like her mother, Charlotte had the audacity
To be herself...without losing her faith
To be herself, without losing her faith...in herself
Always losing herself a bit, in the clouds
Always losing herself a bit, in the stars
I was so young when we first met, She took me by the hand
She led me to the battles at the bottom of my heart
She sent me somewhere deep
Beautiful like her father, Charlotte was elegant
Beautiful like her mother, Charlotte had the audacity
To be herself...without losing her faith
To be herself, without losing her faith...in herself
Always losing herself a bit, in the clouds
Always losing herself a bit, in the stars (3X)
Always losing herself a bit, in the stars
Always losing herself a bit, in the sound,
Always losing herself a bit, in the sound...
(Thievery Corporation – La Femme Parallel)

Nastavljamo da valjamo sporo, osećajno, “na tanke note”. Kako ona to samo dobro radi. Sa tako prozirnim glasom koji deluje kao da se gubi pre nego što je uspeo bilo gde da stigne. Ali, ne brini, stići će taj glas onde gde je naumio – do tvojih hormona za opušteno, lenjo, bezbrižno, sexy. Suviše malo snage ima u ovom ritmu za bilo koji jasniji pokret, ali će u njemu biti sasvim dovoljno energije za blago ljuljuškanje u tvom umu koje će naći načina da te otvori. Da pripremi tvoja čula za tihu osećajnost koja stvarima daje drugačiji oblik od onog uobičajenog. Pokrenuće tvoju maštu, opustiće tvoja napeta ramena koja nose teret svakodnevnog življenja. Uvešće te u svet nejasnih oblika koji lelujaju oko tebe pozivajući te da od njih napraviš šta god poželiš. Pozvaće te da spustiš svoj gard i otvoriš svoje tajne odaje.
Zvuk i ritam prizivaju bezbrižno i sexy, iako reči idu u potpuno drugom pravcu – u onom u kome se prepoznaje strah, bol, neizvesnost. Sve ono što zateže i napinje umesto da opušta i rasterećuje. Zato je ova stvar kontroverzna. Po zvuku i ritmu izgleda da joj je jako dobro dok se tako mazi i “namešta”. Da se prosto topi od miline. Ali, s druge strane, na takvu idiličnu sliku se obrušavaju sumorne reči u obliku texta koji unosi nemir i nesigurnost. Koji te izaziva da brineš, “da se osvrćeš”, da dobro paziš.
Ona ti priča priču o svetu koji nije ni malo prijatno mesto za život. O svetu koji je već unapred izkalkulisan. Sav sastavljen od beživotnih stereotipa. To je svet koji imaju samo jednu nameru – da te propusti kroz svoj već dobro podmazan mehanizam. Prvo će da te dobro sažvaće, a onda će da ispljune ostatke. Tvoje misli su zarobljene, tvoja osećanja su otupela. Ostao je samo bol kao jedina konstanta – jedina izvesnost.
Ona sve to zna ali veruje da će jednog dana, ipak, uspeti jasnije da “vidi”. Da će uspeti da rastereti svoje srce i dušu. Moraće prethodno da izađe iz sveta laži i obmane. Ali, kako, kada se svet neprekidno menja? Kako, kada stalno pokazuje drugačija lica? Sutra je novi dan i jedno novo lice. Mnogo je vrata koja ćeš moći da otvoriš, a sva će voditi na jednu istu stranu – u krug. U njoj je strah od toga da neće uspeti da pronađe pravi izlaz.
Brrr, sumorno. Ali, ova pesma nije ovde da bi te bacila u očajanje. Naprotiv. Iskoristi svoje nepoznavanje francuskog i dozvoli da te potpuno obuzme ovaj “raskalašni” ritam i zvuk. Dakle, ritam a ne reči. Reči oseti kao gomilu nepoznatih zvukova a ne dobro poznatih simbola. Pusti da ti se te zvučne vibracije uvuku pod kožu. Da dodirnu sva nepoznata mesta, sve neistražene teritorije. Tada će svaka vrata koja otvoriš biti ona prava. Tada će tvoja duša biti pomilovana a srce rasterećeno.
Je pense bien que le monde est calculé
Je pense bien que tout est encadré
Que nos pensées sont tracées dans l'air auparavant
Et tu crois que la derniere prise
Elle a mis du temps à ta douleur
Ouvre les yeux le monde change
Ah oui je sais qu'un jour
Ah oui je sais qu'un jour
Pour voir plus clair
Tu dois oublier tous les mensonges
Ah le monde change, le monde change
Soulage ton coeur, soulage ton âme
Ah le monde change
Et tu crois que la derniere prise
Elle a mis du temps à ta douleur, ta douleur
Demain est une autre sortie
Ca fait mal à dire mais j'ai peur, j'ai peur, j'ai peur
Ah le monde change, le monde change
Soulage ton coeur, soulage ton âme
Ah le monde change, le monde change
(Thievery Corporation – Le Monde)

Jooooj, kako volim ovu stvar. Tako doooobro. U prošloj stvari sam vam “tranžirao zašto i kako”, ali ovde za promenu neću. Samo nešto malo ću reći, a onda vas prepuštam ovoj stvari da je sami doživite.
Ova muzika sa tim “eteričnim” rečima o svetlosti (setite se “sveta svetlosti” iz jedne ranije stvari) i nekom van – normalnom ugodnom osećaju kao da dolaze iz neke druge dimenzije stvarnosti.
Jedan pravi trip-hop i po treći put Thievery Corporation. Valja se zvuk koji zavodi, koji traži prepuštanje, utapanje u spokoju i bezbrižnosti. Obratite pažnju na glas. Specifičan, kao dečiji, pomeren, ali baš kakav treba da podrži ovakvu muziku (Emiliana Torrini – italijansko islandsko poreklo). Prepustite se da vas nosi: “Spavaj dok jutro ne dođe po tebe…sunčeva svetlost će ti ugrejati dušu”.
Video sam namerno stavio bez ikakve radnje da biste se usmerili samo na zvuk. Ali, ako si “umetnička duša” ima jedan odličan video sa ovom stvari napravljen u alternativnom fazonu. Baš mi je interesantan. Nisam ga stavio na blog jer bi odvlačio pažnju sa muzike (imaš njegov link ispod naslova). Evo i reči u originalu. Baš priliče ovakvoj “vanvremenskoj” stvari:
I keep on fear, keep on loathing
Nothing brings it on I keep on falling
Decide what it is I can not find
It's subsides what you make it
Never feel like you're gonna break it
It's gonna be alright, alright now
Sleep until the morning comes
The sun will warm your soul
Sleep until the morning comes for you
Till the morning it's alright
I can walk into the sunlight
Into the day, into the day, to the day
I feel it falling, nothing comes to my mind
Bring it on in a different tide
I feel alright, alright now
I feel strong, I feel rigid
It's nothing to do with the vision
Oh feels so right, so right
Sleep on tight, sleep on tight
Sleep until sunlight, sleep until the sunlight
Sleep on tight, sleep on tight, sleep on tight
Sleep on tight, till the sunlight
Sleep on tight, till the sunlight burns you happy
Till the sunlight burns you happy
Till the sunlight burns a happy whole in your heart
In your heart, in your heart, in your heart
In your heart, in your heart, in your heart...
(Thievery Corporation feat. Emiliana Torrini – Until The Morning)

Sada samo za nijansu brže, ali prepoznaćete isti stil. Ooppušštteenoooo! Sviđa mi se ne samo “boja” ove stvari nego i reči: “Jedini pravac odavde je na dole. Ali, to je u redu, jer prepun sam radosti i spreman sam za pad...”
Reči simbolično govore o životnim iskustvima koja donose euforiju i patnju kao posledicu naših pogrešnih životnih odluka. Zato je on svestan da neće moći da iskopa zlato tako što (“kao kurva”) prodaje dušu đavolu. Prst sudbine je uprt u njega i on “cvrči” pod plamenom koji je sam zapalio. Ali, opet, srce mu je ispunjeno radošću i spreman je za novi pad...
Reči su, zaista, vrlo inspirativne, ali, zvuk za mene ide uvek ispred reči. Reči upotpunjuju opšti feeling, ali zvuk ga, ipak, stvara.
Ima neke misteriozne veze između glasa i ritma ove stvari koja je teško objašnjiva rečima. Ne mislim na kapacitet glasa nego na njegovu boju. Na to da se ovaj glas našao na pravom mestu u pravo vreme i da neki drugi glas, kakav god da je, tu ništa više ne bi mogao da uradi ili doda.
Sviđa mi se, takođe, “klackalica suprotnosti” koja postoji kod ove stvari. Primetite kako je ritam spor i ravnomeran, da bi se u jednom trenutku napravila mala pauza koja nas priprema za nešto sasvim drugačije. Tada se odjednom kao nožem seče jednoličnost koja je do tada postojala i dolazi do promene ritma uz snažno izbacivanje emocija. Sviđa mi se kako je napravljen taj prelaz i kako to sve zvuči.
Samo da znate, pomučio sam se za ovu stvar. Niko je nije postavio na YouTube, pa sam morao sam to da uradim da bi mogao da je stavim na blog. Naravno, nema videa, jer za ovu stvar nije ni napravljen. Zato, samo sličica sa albuma.
I'm overjoyed, and in the sun
The second time this year
I'm on a plane at 30,000 feet
The only way from here is down
And that's ok with me
Cause I'm overjoyed, I'm ready for the
Fall, Fall, Fall
Cause I'm ready for the fall
There's no surprise I've been forced to learn
That bliss comes at a price
And here I am still minin' gold
From the soul I sold like a whore
The finger of blame is pointing at me
Cause I lit that flame, now it's burning me
But I'm overjoyed, and it's no surprise
That I'm ready for the fall
Fall, Fall, Fall, Fall
Fall, Fall, Fall, Fall
Fall...
(Magnet – Overjoyed)

Ova stvar mi tako dobro leži. Muzika fura “ritam od tri takta”, mislim na par akorda koji se skladno uklapaju i potpuno su ti u startu jasni i prihvatljivi. Zapazi to na samom početku stvari. Odmah te taj ritam osvaja svojim “na-na-na” zvukom koji ti se čini kao da si ga već negde čula.
Mene je taj ritam odmah osvojio jer, ipak, ima u njemu nešto drugačije. Nešto originalno samo njemu svojstveno. E, onda, na taj i takav ritam koji te je već polu osvojio dolazi glas – fenomenalan glas.
Šta reći o tom glasu? Na početku to, da taj glas nosi čitavu konstrukciju pesme – on dominira, on pravi atmosferu, on daje pesmi pravac. Iako, instrumenti su vrlo aktivni, i “vrlo se trude da se nametnu”. Primetite kako se odjednom ubacuju bubnjevi koji kao da najavljuju sledeće “poglavlje” pesme.
Ali, da se vratim na glas. Da li osećate kako je taj glas drugačiji od onoga što ste uglavnom navikli da čujete? Šta je to što ga izdvaja? Moraćete pažljivo da slušate da biste osetili razliku, jer se glas ne nameće svojom snagom ili kvalitetom da izvlači “visoko i nisko”. Ako ne budete dovoljno fokusirani, glas će vam izgledati kao bilo koji drugi pevački glas – ništa posebno. Ali, ako se udubite u ritam i melodiju, osetićete nekoliko stvari.
Osetite najpre kako je zvonak taj glas – kako “zveči”, kako nekako odjekuje. Kako se nekako čudno rasprostire taj njegov zvuk. Postaće vam jasno da glas tako zvuči zato što je “izbačen” na poseban način, posebnom vrstom pevanja. Teško je naći reči to opisati, možda najbolje leži reč “grlen”. Izgleda kao da se taj glas stenjući izbacuje iz grla – kroz uspone i padove.
Osim toga, primetite kako taj glas iako je zvonak i grlen ipak sve to postiže “tišinom a ne bukom”. Kako mirno “sebe stvara” a bez da se mnogo trudi i uzbuđuje oko toga. Dakle, glas osvaja tako što te umiruje a ne tako što te uzbuđuje. Iako, ako se prepustiš tom glasu uzbudiće te “svojom milinom”. Svojim rastapanjem u njemu postaćeš kao i on.
A kakav je još taj glas? Osećajan i mek kao pero i pored svega drugog što je o njemu već rečeno. Oseti tu mekoću u glasu. Tu “pažljivost” kojom nastupa, tu opreznost kao da “gazi po jajima”. Da, ako se udubiš u taj glas istopićeš se u njemu i uzbudiće te to, jer ćeš osetiti neku duboku tugu u tom glasu. Osetićeš neku “vekovnu žalost”, neku setu, neko odavno “ustajalo” očajanje.
E, sada, kada sabereš sve to što je rečeno, kako da te ova stvar ne oduševi? Ili, kako da te ostavi ravnodušnom? Možda te neće oboriti s nogu iz prve, ali ako je uporno slušaš i otvoriš se za ono što ima da ti kaže, onda će verovatno pre ili kasnije ostaviti neki dublji trag u tebi.
Primeti kako se stvar na sredini odjednom utišava, skoro staje, a onda instrumenti odjednom ulaze na scenu i ubacuju dodatnu energiju koja diže ritam čitave stvari. Iako, glas i dalje ostaje kao što je i na početku bio – zvonak, tih i osećajan. Malo mi smeta ta snažna muzika u tom drugom delu pesme koja prigušuje glas, ali, ako uspeš da držiš pažnju samo na glasu, onda ti sva druga “buka” uopšte neće smetati.
Inače, netipična stvar za ovu pevačicu. Sarah McLachlan je velika faca u svetu muzike i slušao sam dosta njenih stvari. Ali, ipak, koliko god da sam se trudio nijednu nisam mogao da zadržim. Uvek mi je falilo nešto u toj njenoj muzici. Ovo je prva stvar koja me baš dodiruje. Ali, iako je to njena stvar što se reči tiče, muzika je potpuno prerađena u aranžmanu Thievery Corporation ( setite se “paralelne žene” iz prethodne stvari).
Muzika i glas odlično stvaraju atmosferu žalosti za izgubljenom ljubavi. Ali, videćete, to nije obični sentiš. Ima nešto u toj stvari što je gura ka senzualnom. Ima neku posebnu boju koju imaju i sve druge stvari koje su u ovoj grupi.
Očajna je jer se uljuljkivala u iluziju njihove ljubavi, a sada mora da se suoči sa istinom – da je on otišao. "Da sam imala priliku, ljubavi, ne bih oklevala, da ti kažem stvari koje nikada nisam pre. Nemoj mi reći da je prekasno..."
If I had the chance love, I would not hesitate
To tell you all things I never said before
Don’t tell me its too late
Cause I’ve relied on my illusion, to keep me warm at night
And I’ve denied in my capacity to love
But I am willing to give up this fight
Been up all night drinking to drown my sorrow down
But nothing seems to help me since you’ve gone away
Im so tired of this town
Where every tongue is wagging, when every back is turned
They’re telling secrets that should never be revealed
There’s nothing to be gained
But disaster, here’s a good one, did you hear about my friend?
He’s embarrassed to be seen now, cause we, all know, his sins
Cause I’ve relied on my illusion
If I had the chance love, I would not hesitate
To tell you all things I never said before
Don’t tell me its too late
Cause I’ve relied on my illusion, to keep me warm at night
And I’ve denied in my capacity to love
But I am willing to give up this fight
Oh, I am willing to give up this fight (2X)
(Sarah Mclachlan – Dirty Little Secret (Thievery Corporation Mix)

Na početku beše violina. I beše još i akustična gitara. Kako samo lepo mogu da zvuče ova dva instrumenta kada sviraju “na iste note”. Prava milina. Kao neka lepa uspavanka koja vam se servira dok vam je stomak pun a oči vam se polako sklapaju. Samo je još falilo da poslušate ovaj “dvojac” i da mirno utonete u san “pravednika”. Da, baš tako zvuči početak ove stvari.
Iako je sve to jako lepo i krasno, ipak, da je sve ostalo samo na tome, ova stvar me nikada ne bi “prevarila” da se tek tako uvuče u senzualno društvo. Jer, verovatno ste već primetili da su u ovoj grupi stvari koje zrače neku posebnu osećajnost. To nije neki običan sentiš ili “neka stvarno lepa, fina stvar”. Ne. Mora da postoji nešto posebno. Bilo da je to u ritmu, u atmosferi, u glasu, ili u svemu tome zajedno. Mora da postoji ta neopterećena, “lenja” prepuštenost prijatnoj bezbrižnosti koja te nosi sa sobom.
Ali, iako ta senzualna harmonija može ponekad da deluje uspavljujuće ona, uopšte nije uspavana. Nije troma i omamljena. Ne, naprotiv. Ona je vrlo budna i prisutna. Samo, ta budnost flertuje sa mekoćom i prefinjenošću. Sa istančanim osećajima koji izbijaju na površinu onda kada tišina gospodari a ne buka. Onda kada je u tvojim dubinama tiha pažnja i posvećenost uspela da nadjača brzinu i žurbu.
Dakle, potreban je misteriozni faktor “X” da bi se otključala senzualna vrata ove grupe. Možda ćete taj nagoveštaj dobiti već na početku ove stvari. Jer, iako je “sve na fine note” ako pažljivo slušate uspeće do vas da se probije po neki zvuk alternative. To će vam pomoći da predosetite da sve nije baš tako kako izgleda na prvi pogled.
A onda će doći on – ritam. Doći će kao slaba magla koja se polako spušta na grad. Niste ni primetili da je došla i sa sobom donela smanjenu vidljivost. U stvari, magla vam uopšte nije smanjila vidljivost. Ona je samo vašu vidljivost usmerila na samu sebe.
Tako je i ovde. U bezbrižnu uspavanku je polako ali sigurno ušao spori valjajući ritam koji je preuzeo sve na šta je naišao. Uskoro su i violina i gitara bili “opkoljeni i savladani”. Ostalo im je samo da se pridruže tom ritmu – da aktivno učestvuju u njemu. Da doprinose njegovom stvaranju.
Sada je to postala sasvim jedna drugačija stvar od one sa početka. Osetićete gomilu nekih dešavanja koja dolaze sa raznih strana. Prisustvovaćete tihom karnevalu zvuka. Ali, morate da budete pažljivi da biste sve to primetili. Da biste, na primer, postali svesni kako se glas u jednom trenutku “zagrlio” sa zvukom gitare. Kako je počeo da “ide ukorak” s njim.
Dakle, misteriozni faktor “X” je ovde ritam. Ritam koji je “mesto okupljanja” za sve – i za razne zvučne efekte kao i za sam glas.
Taj glas će vam dok tako jaše kao surfer na zvuku pričati priču o životu kojim čovek živi, kao i o viziji jednog boljeg, drugačijeg sveta. Tamo gde u bezvremenom prostoru caruju svetlost, bezbrižnost, radost i sreća. Ali, i priča mora da bude u skladu sa “gospodinom ritmom”. Mora da bude alternativna.
Zato će glas seckati rečenice u reči za koje nećete baš tačno znati kom delu rečenice pripadaju. Ali, glas to namerno radi da bi pomerio vaš fokus sa racionalnog i da bi vas ubacio u stanje veće otvorenosti za večne simbole naših života. Da biste gledali dublje i dalje nego što to inače činite.
Prepustite se da vam glas bude vodič a ritam put i onda ćete neprimetno odlutati u bezvremenu zemlju u kojoj vladaju drugačija životna pravila. Zakoračićete u svet svetlosti, radosti i spokojstva.
Daylight...
Peaceful...
Daylight
Bitter moonlight
Timeless
Always better day
And be
Peaceful
Are you really
Sleepless
We don’t have to be
Trouble
Everywhere in the world
People will be sensing
And everywhere in the world
Things will be changing
And everywhere in the world
People will be spreading
Laughter, Timeless… Comfort...
Everywhere in the world (3x)
Timeless…
Changes are you ready
Happy
Don’t you wanna be
Lucky
Struggling with the basics
Waiting for a better day
To come our way
Everywhere in the world
People will be sensing
And everywhere in the world
Things will be changing
And everywhere in the world
People will be spreading
Laughter, Timeless… Comfort…
Everywhere, yeah, oh, in the world
Oh, everywhere in the world
Changing, spreading, laughing
Yeah, yeah...
(John Dahlbaeck – Everywhere (Dons Vs. Tranquillo Chill Mix)

PLAYLIST SENSUAL (4 Songs)

PLAYLIST SENSUAL TRIP (9 Songs)