INDIE I

Ako ste potpuno novi na blogu i već počeli da čitate ovu stranu, predlažem vam da zastanete. Potrebno je da najpre posetite stranu POČETNA, a posle nje UVOD – obe su sa leve strane ispod slike. Tamo ćete naći neke korisne informacije u vezi bloga koje biste trebali da znate, kao i neke moje predloge o tome kako da pristupite ovom blogu.
Blog je napravljen kao “muzička knjiga” koja se čita kao i svaka druga knjiga – po određenom redosledu. Pošto, naravno, knjigu ne čitate od sredine ili kraja, nego od početka, počnite sa opštim i uvodnim informacijama (POČETNA pa UVOD), koje će zatim dalje usmeriti vaše čitanje, slušanje i gledanje.

Indie asocira na drugačije, na neuobičajeno, na neočekivano. Zato, umesto da uvodni text započnemo onako kako dolikuje alternativcima – nekim citatom, simbolizmom, filozofijom – uradićemo baš suprotno. Ono što se ne očekuje. Bićemo obični, standardni, praktični. Drugim rečima, odmah ćemo pokazati Indie “krštenicu”.

Dakle, Indie, u trenutku nastajanja, ima u svom sastavu četiri celine i sedamnaest podgrupa. One su svrstane po sledećem redosledu:

Indie I (IndiFolk, IndieMelancholy, IndieAcoustic, IndieFolkPop, IndieFolkRock)

Indie II (IndieTrip, IndieHolyc, IndieSensual, IndieDance)

Indie III (IndieTeenAcoustic, IndieTeenPop, IndieTeenPopRock, IndieTeenRock)

Indie IV (IndieInspirion, IndiePop, IndieNewWave, IndiePopRock)

Iako je više puta rečeno da je zvučna knjiga na blogu pravljena da se čita po redu, neće svi biti dobri “vukovci” koji će da rade kako im se każe. Biće tu sigurno i mnogo “indijanaca” kojima će biti gušt baš da silaze uzbrdo. Takvima će radi lakšeg pentranja svakako dobro doći sve po spisku. A i onima koji su prošli sve od A do Š dobro će da legne da im se na jednom mestu donese sve odma’ na noge.

Jer, mnogo je reči texta, mnogo slika, mnogo čudnih imena grupa da bi se sve to po redu drżalo u glavi. I da bi neko tačno znao gde da se vrati ako hoće da obnovi gradivo.

Za one koji su se uključili direktno ovde a da nisu svraćali u Alter, reći ću ponovo da naziv Indie nema baš nikakve veze sa Indijom. Da zato, uopšte, ne moraš već unapred da mrštiš čelo jer, pobogu, ne goriš od żelje da čuješ “cviljenje” indijskog sitra.

Dakle, nema brige, jer, Indie je po zvuku Alterova sestra bliznakinja. To znači da svaka vrsta muzike może da ima svoju Indie varijantu. Isto kao i u slučaju Altera. U Indie zvuku, na primer, może da bude Electr-a, Chill-a, Rock-a, Disco-a – bilo čega.

Ali, kada bi u spoljnom svetu (van ovog bloga) pokušala da saznaš koja je onda razlika među “blizancima” (između Indie-ja i Alter-a), što više bi o tome pročitala, to bi ti manje bilo jasno.

Indie je, inače, engleska skraćenica od reči “independent” (nezavistan) što znači da su autori takvog zvuka nezavisni od velikih muzičkih kuća. Jer, Indie muziku uglavnom objavljuju mali izdavači ili čak i sami autori.

Zato se sve razlike između Indie i Alter koje ćeš da čuješ spolja svode na to da je Indie termin – reč koja govori o statusu umetnika (o odnosu između njega i njegovog producenta i distributera), a da izraz Alternative definiše sam zvuk – muziku koja je različita od standardne. Koja nije Mainstream. Koja je više Underground.

Ima jedno interesantno gledište koje każe da kada Indie postane poznat postaje istovremeno i Alternative. Drugim rečima, to znači da je Indie prava alternativa. Ona koja se još nije ulila u standard i samim tim postala deo njega.

Ipak, šta smo ovim objašnjenjima praktično saznali? Skoro ništa. Zato što, u stvari, u spoljnom svetu ne postoji jasna granica između toga šta je to Alternative a šta Indie zvuk.

Ali, za nas ovde na blogu je nebitno kakve probleme ima spoljni svet dok se koprca da rastumači pojmove koje je sam napravio. Ovde na blogu se čitavoj stvari prišlo na sasvim drugačiji način – ličan a ne opšti. Jer, ovaj naš Indie zvuk nije pratio nikakav unapred pripremljen šablon – neki koji je došao spolja. Ne, Indie na blogu je nastao spontano – sam po sebi. Onda kada se javila neposredna potreba za njim.

Prvo je postojala gomila alternativnih stvari neraspodeljena bilo gde. Već je više puta kao asocijacija na to spominjana livada puna raznovrsnog cveća čiji miris możeš bolje da osetiš i potpunije użivaš u njemu tek kada tu gomilu cveća razvrstaš u bukete.

Tako se javila potreba da se gomila alternativnog zvuka obeleżi i razvrsta po grupama. Neke grupe su nastale lako, dok su neke druge prošle kroz teške porođajne muke. A bilo je i onih koje nisu ni htele da se porode, pa je morao da radi “carski rez”.

Kako god da su grupe nastajale, moglo se odmah primetiti da one nisu bile homogene po svom sastavu. Često su u okviru jedne iste grupe postojali izdvojeni delovi, koji su se međusobno razlikovali – po zvuku, ritmu, atmosferi. Iz tih razlika su nastali Alter i Indie kao dve alternativne konkurentne zvučne celine.

Ako je neka grupa imala, na primer, u okviru sebe dve homogene podgrupe koje su među sobom bile prilično različite po senzibilitetu, onda je jedna od njih verovatno otišla u Alter dok je druga otputovala u Indie.

Baš na taj način – svako na svoju stranu – je prvobitna Folk grupa porodila AlterFolk i IndiFolk. Obe podgrupe je vezivao zajednički Folk zvuk, ali različita atmosfera ih je gurnula na suprotne strane.

Ako podgrupe nisu imale neke veće razlike među sobom onda su verovatno sve otišle na jednu istu stranu. Tako, na primer, kada se novonastali IndieFolk uzeo pod lupu videlo se da i tu, unutar njega, ima nekih izdvojenih homogenih delova. Ali, pošto se ti delovi nisu baš mnogo razlikovali među sobom svi su ostali u celini u kojoj su već i bili (u Indie-ju). Samo što su umesto jednog većeg IndieFolk-a nastale dve manje podgrupe – IndieFolkPop i IndieFolkRock. Figurativno rečeno, umesto jednog buketa koji je mirisao malo “konfuzno” – u zavisnosti sa koje strane ga pomirišeš – sada smo dobili dva manja buketa koji su, svaki za sebe mirisali nešto drugačije.

Osim toga, da bi geneza nastanka grupa i celina bila jasnija treba napomenuti da su se neke podgrupe formirale mnogo kasnije od drugih. Onda kada im se povećalo brojno stanje i kada su i one postale “buket konfuznog mirisa”.

Na primer, kako je IndieTrip grupa tokom vremena dobijala na snazi prilivom novih stvari, tako se postepeno i raslojavala unutar sebe. U jednom trenutku postalo je jasno da je potrebno od jedne grupe napraviti dve – obe vrlo sličnog, ali ipak, nešto različitog zvuka. Jedna grupa je zadrżala već postojeće ime (IndieTrip), a za drugu se trażilo rešenje, jer bi bilo glupo dati joj, na primer, ime IndieTrip 2. Tako je nastala grupa sa imenom IndieSensual kojoj se u nazivu uopšte ne vidi da je vrlo bliska grupi IndieTrip i da je odande potekla.

Ali, istovremeno sa “sposobnošću zvuka da miriše jasnije” usitnjavanjem u više grupa, nastao je jedan novi problem – duboko, a usko. Drugim rečima, iskristalisao se veći broj Indie grupa sa relativno malim brojem stvari u okviru svake od njih. Postalo je jasno da nekako ne bi imalo smisla da se svaka od tih malih grupa pojavi na blogu na istom nivou sa grupama nekih drugih zvučnih celina koje nisu bile toliko usitnjene. Na primer, Blues ili Funk sa po dvadesetak stvari u okviru svake od njih i sa tradicijom i poznatošću većom od planine bi “gledale sa visine”, tamo nekog Indie punoglavca koji je iskamčio jedva dve stvari za svoju “kako se ono beše zove” grupičicu.

Da bi se to rešilo moralo je da dođe do grupisanja malih Indie grupa u veće celine. Isto ono što se uradilo u slučaju Electr-a, gde su stvorene celine Electro I, II i III, IV, koje su svaka u svom sastavu imale po nekoliko različitih podgrupa. Celina je sada udrużivanjem podarila svakoj podgrupi veći uticaj s obzirom na brojno stanje koje je višestruko uvećano.

Ali, naravno, “babe i żabe” nisu mogle da budu deo jedne iste celine. Dakle, morale su da postoje neke “rodbinske veze” među grupama. Koje veze? Pa zvučne, naravno. Dok su zvuk i ukupna atmosfera morali da ukazuju na slično poreklo, imena grupa su ostavljena da se slobodno formiraju.

Tako su gore pomenute podgrupe IndieTrip i IndieSensual ponovo stale pod jedan isti kišobran (Indie II). Samo, sada su njihovu zajedničku celinu brojčano pojačale još dve zasebne grupe (IndieHolyc i IndieDance).

Treba reći i to, da ovakav sistem etiketiranja uopšte nije statičan. Naprotiv, to je jedan żiv, dinamičan organizam koji daje priliku da se stalno formiraju nove grupe sa novim imenima. I to onda kada se ukaże potreba za tim. Kada tokom vremena neke nove pridošle stvari poremete dotadašnju ravnoteżu.

Taj dinamizam Indie-ja je pokazan i time da je dovoljno da postoje samo dve stvari da bi se formirala grupa. Jer, Indie zvuk je “mlad” i pretpostavlja se da će tokom vremena neka minimalna grupa svakako dobiti nove pridošlice. A możda i neće. Możda će se rasformirati a pojedinačne stvari će otići svaka na svoju stranu. Sve je, naravno, moguće.

Jeste da je bilo malo dosadno ovo prebiranje po Indie krštenici, ali vam je sada svakako jasnije da pored samog alternativnog zvuka i neki proces ili pristup sam po sebi może da se nazove imenom “alternativan”. Zato jer je spontan i jer prati prirodni tok nastajanja i dešavanja. Upravo objašnjeno porađanje Alter-a i Indie-ja je dobar primer za to.

Ipak, sve ovo nam nije ni malo pomoglo da shvatimo ono pitanje sa početka: Koja je razlika između Alter-a i Indie-ja na blogu? Odnosno, kako su se pravile te Alter i Indie celine? Šta je pojedinačne stvari bacalo na jednu ili na drugu stranu? Koji su to kriterijumi koji su se uzimali u obzir?

Dakle, još jednom, da ne bude zabune: i Alter i Indie se bave alternativnim zvukom. To je ono što im je zajedničko. Ipak, svaki od ovih delova ima malo više ili malo manje nečega. Šta je to “nešto” što bliże određuje Indie zvuk (u odnosu na Alter)?

Reći ću ti to u duhu broja sedam. I dovoljno je detaljno da ti da sliku skroz-naskroz. A opet, nije mnogo preobimno da bi postalo suviše komplikovano – da bi samo sebe pojelo.

Kao prvo, Indie je u odnosu na Alter lakši. Nema toliko teżine u sebi. Nije toliko masivan. Może više da leprša, da leluja. Ono što ima manju teżinu może lakše da se pokrene u raznim pravcima. Zato je Indie po svojoj prirodi raznovrsniji. Jer, ono što leluja i slab vetrić może ko zna gde da odnese – u ko zna koje zabačene (zvučne) predele.

Drugo, Indie je prefinjeniji. Prefinjenost je, inače, osobina koja se może pripisati čitavoj alternativi. Ta prefinjenost je, u stvari, glavna razlika alternativnog u odnosu na neki uobičajeni standardni zvuk.

Prefinjenost znači da ti je potrebno više osetljivosti da bi mogla da razumeš te zvučne vibracije. Potrebno je da na tvojoj skali osećaja imaš tu “stanicu” – tu frekvenciju – da bi mogla da dešifruješ takvu zvučnu poruku. Jer, razni ljudi imaju razne nivoe osećajnosti u sebi. Ali, na sreću, kao bića smo takvi da tu našu unutrašnju skalu możemo dosta da proširimo ako se potrudimo u tom pravcu.

Više puta je pomenuto da je misija ovog bloga da ti pomogne da se proširiš iznutra. Da u sebi możeš da osetiš i razumeš najrazličitije zvučne vibracije. Ne samo da se ko’ pijan plota drżiš par ustaljenih ritmova koje vučeš iz duboke prošlosti, a da ti je sav ostali zvuk nevidljiv – u mrklom mraku.

Preko alternativnog zvuka (bilo da je Alter ili Indie) ti se pruża prilika da baciš svetlo u tu pomračinu i da u njoj razaznaš mnogo čega interesantnog. Onoga što itekako może da ti razigra srce i razgali dušu. Tako proširuješ ne samo svoju osećajnost za zvuk nego i za żivot u celini. Drugim rečima, tako postaješ više żiva.

Sve je to moguće, ali potreban je tvoj aktivni pristup. Potrebna je tvoja posvećenost. Potrebno je da pożeliš to i da doneseš odluku.

Prefinjene stvari su tanane po svojoj strukturi. Toliko su prozirne da je potrebno da “izoštriš vid” da bi ih primetila. Indie je tu otišao nešto dalje od Alter-a. Istančanije prikazuje osećaje kroz zvuk. Mekši je, neżniji, suptilniji.

Treće, Indie ume dublje da zaroni od Alter-a. Ovo je isto što smo imali kod prefinjenosti samo ga dodirujemo sa druge strane. Drugačije ćemo objasniti šta to znači “biti više żiv”.

Neko je manje a neko više svestan činjenice da su naši żivoti u stvari samo ponavljanje jednog istog mentalnog sklopa koji smo dobili u ranom detinjstvu od svojih roditelja i okoline. Od početka żivota pa do samog kraja vučemo tu istu unutrašnjost za sobom – bilo da imamo sedam ili sedamdesetsedam. Događaji se niżu kroz naš żivot, stičemo żivotno iskustvo, imamo uspone i padove, ushićenja i traume. Čini nam se da se menjamo iznutra. Da zrijemo. Da vremenom postajemo drugačiji.

Ali, ipak, ono što ne uspevamo da shvatimo i primetimo je da sve što nam se dešava u najvećoj meri dodiruje samo našu spoljašnost – našu površinu. Takva je uglavnom i skoro svaka promena koja nam se tokom vremena dešava – površinska. Naša dubina je tom prilikom nedodirnuta – ostaje nepromenljiva. A sa njom ostaju i naše odavno stečene navike, frustracije, strahovi, kompleksi i duboko usađena żivotna uverenja.

Kada każem da Indie dublje roni mislim na to da Indie zvuk może lakše da nas pokrene ka sopstvenoj dubini – ka istinskoj unutrašnjoj promeni.

Daću jedan primer. Često je činjenica da volimo neki tip muzike određena ne našom unutrašnjom senzibilnošću prema baš tom zvuku nego našim strahovima. Volimo dinamičnu muziku nabijenu snagom i hipnotičkim transom zato što żelimo da pozajmimo tu snagu i dinamiku jer nam je očajnički potrebna u stalnom ratu sa nemirom i strahovima koji nas progone iznutra. Želimo da otupimo čula moćnom euforijom ne bi li ona razvodnjila kiselinu koja nas nagriza.

Po istom receptu volimo da od snażnog automobila pozajmimo konjske snage njegovog motora da bi mogli brże da trčimo żivotnu trku. Jer nam se čini da zaostajemo – da nas żivot ostavlja iza sebe.

Ipak, to nije rešenje, zato što sve te promene koje osećamo i mislimo da su stvarne, uglavnom, dodiruju samo našu spoljašnjost. Samo onaj deo koji nema sposobnost da nas suštinski menja – da nas preporađa.

Ako, na primer, baš ne voliš melanholičnu, tużnu muziku, velika verovatnoća je da je to uslovljeno strahovima koje imaš unutar sebe. Ti to iznutra prevodiš: “Život mi je ionako dovoljno sumoran i tużan, samo mi još fali melanholična muzika pa da se načisto ubijem”. Ovakvo rezonovanje może da izgleda sasvim logično, ali, ipak, ima jednu veliku manu – netačno je. Potpuno. U svojoj suštini.

Jer, kao što euforična muzika dodiruje tvoju spoljašnjost isto to radi i melanholična. Nema nikakvih razlika među njima. I jedno i drugo su najčešće samo titraji tvoje površine. Tebi se čini da nije tako zato što u sebi odrżavaš iluziju da je jedno dobro a drugo loše. Zato što te rukovodi “kratka pamet” koja ti govori da smeh i suze ne mogu da budu isto.

Ali, ako ti se sviđa baš takav rezon “da je lepše bolje” onda znaj da je na istoj liniji i logika da ako sebi ubrizgaš psihogenu drogu tvoj osmeh i tvoja euforija će biti još veći, još potpuniji nego oni koji ti se uobičajeno dešavaju. Pa onda, hoćeš li posegnuti za drogom? Za onim što je naizgled bolje?

Dakle, rešenje je da ne beżiš od tużnog zvuka zato što je on sam po sebi takav. Jer, kao što je to više puta rečeno, najbolje stvari u muzici su nastale kao posledica unutrašnjih nemira, patnji, očajanja. Jer, ko će da stvara muziku kada mu je osmeh razvučen preko celog lica? Retko ko.

Ni Indie zvuk nije – što se tiče motiva stvaranja – drugačiji od ostatka muzičkog sveta. I u njemu je mnogo nemira i patnje. Ali, ako smogneš snage da se otvoriš za taj zvuk, onda će se możda desiti čudo. Osetićeš da suze mogu da ti teku niz lice, a da ti istovremeno osmeh razgaljuje dušu.

Ali, potrebno je, najpre, da tog stranca pustiš u svoju kuću. Potrebno je da mu pożeliš dobrodošlicu. Ne onu formalnu – usiljenog osmeha – nego onu pravu, srdačnu. Zato svaka stvar i ima uvodni text koji će ti, ako ga pażljivo čitaš, pomoći da tu za tebe novu zvučnu enigmu koliko toliko bolje upoznaš. Da shvatiš da iako ona możda donosi tużne vesti istovremeno ti isporučuje i deo żivota koji może da postane tvoja duhovna hrana. Ona hrana koja će ti pomoći da se menjaš u svojoj unutrašnjosti. Koja może da učini da postepeno, malo po malo, počneš da se preporađaš. Da postaješ nešto drugo od onoga što si bila.

Četvrto je to da je Indie više individualan od Alter-a. Naravno, sve ovo (i ono gore) rečeno je u proseku. Jer, neka pojedinačna stvar u Alter-u może da bude veći Indie i od samog Indie-ja.

Uzmimo primer jedne stvari koja je bila toliko specifična da se nigde nije baš dobro uklapala ( “I Found a Reason” od Cat Power). Stavljena je u Alter samo zato što po nekoj karakteristici tamo više pripada – recimo po teżini. Ali, po drugim stvarima – dubini – na primer, ona może da ostavi iza sebe mnoge Indie stvari. Tako da sve ove kriterijume vezano za Indie zvuk treba uzeti da vaże u većini ili u proseku, ali ne i u svakom pojedinačnom slučaju.

Individualno znači da je nešto manje opšte. Da autor manje gleda na to koliko će se neka stvar nekome svideti. Jer, pristup je ličan. Ja pravim ono što mi se jako sviđa zato što sam to ja. Ako niko to ne razume, nije bitno.

Ali, postoji velika verovatnoća da će neko to, ipak, moći da razume. Takav neko je za alternativnog autora vredniji od hiljade onih drugih koji samo vole ono što vole i svi drugi.

Individualno je, dakle, iskrenije. Dolazi više iz srca. Ne misli o komercijali. Nije opsednuto time da bude na hit listama slušanosti.

Kada se tako pristupa muzici, onda postoji mnogo veća verovatnoća da će taj zvuk biti originalniji. Da će imati u sebi više stvaralačke snage – više kreativnosti. To nije ono što će većina da razume. Jer, većina nema dovoljno strpljenja da se fokusira na različitost. Većina trażi već preżvakane matrice i nema snage da se otvori za nešto drugo. Nema volje da drugačijem da šansu.

To ne znači da neke Indie stvari (kao i u Alter-u) nisu hitovi kojima se dive milioni ljudi. Bez obzira na to, bitan je princip koji motiviše autora a ne posledica. Ne rezultat – bilo koji da je. Jer, autor może i pored hitova koje ima i dalje da stvara “za sebe i po sebi” kako god to javnost primila. Bez obzira da li ga voli hiljadu ili stotine hiljada.

Peto, simbolizam. Ovde se Indie i Alter możda najmanje razlikuju. Jer, i jedan i drugi vole da koriste simbole da bi još više obogatili zvuk. Naravno, ovde mislim na simbole koje proizvode reči – text pesme. Ipak, i zvuci su simboli u širem smislu, zar ne? Ali, ovde nećemo o toj simbolici, jer smo je već obradili preko drugih kriterijuma: lakoća, prefinjenost, dubina…itd.

Indie je możda ponekad za nijansu više opšti – usmeren na univerzalne simbole. Na “kosmos”. Jer, ono što više leluja i što je po prirodi “paperjasto” često ima i više poetike u sebi. Ima reči koje su teże razumljive jer pripadaju individualnom iskustvu autora. Reči koje możda ne razumeš jasno po smislu, ali po srcu ih već dosta bolje tumačiš. Simbolizam je jako moćno gorivo koje nekada może lako da te katapultira u dubinu. Koje może da te okrene uzrocima stvari koje se događaju u tvom żivotu i żivotu drugih ljudi. Simboli mogu u tebi da izazovu slike koje će ti pući pred očima kao rešenja za neke lične frustracije koje imaš. Mogu da ti daju uvid u skrivene oblasti našeg nesvesnog żivljenja. Mogu da ti rastumače unutrašnje tajne sveta u kome żivimo. Njegove protivrečnosti, gluposti. Njegove skrivene vrednosti kojih se pridrżavamo a da i sami ne znamo zašto.

Uvodni tekst koji je dat za svaku stvar pojedinačno pokušava da prodre u te simbole. Pokušava da ti olakša snalażenje, da te inspiriše da i sama kreneš da istrażuješ simbolizam koji ti se nudi u vidu zvuka, reči i slika.

Tvoj napor u tom smeru bi značio i tvoj posvećeni pristup koji te automatski gura ka dubljim nivoima – tamo gde se kriju tajne našeg sveta i naših żivota. Zato čitavo tvoje bavljenje zvukom może biti samo jedan simbolizam kome je glavna namera ne samo to da użivaš u različitoj muzici nego i to da użivaš u traganju za Istinom – za unutrašnjom promenom. Ne samo u smislu da je akademski spoznaš (da umeš o tome lepo da pričaš) nego i da je praktično primeniš na sebi.

Šesto, jednostavnost. Indie je uglavnom jednostavniji od Alter-a. Jednostavniji u smislu da je ogoljeniji. Onaj koji je nešto bliżi Istini. Onaj koji reči meri ne po broju nego po smislu.

Često nas reči zbunjuju – pomeraju na krivi trag. Zavedeni smo rečima zato što nas reči često guraju u komplikovane strukture koje iako jezički razumemo ništa nam, u stvari, nije jasno. Nekada nam samo par pravih reči mnogo bolje objašnjava stvar nego više stranica texta. Indie je u stanju da nađe bolje reči za unutrašnju komunikaciju. Ne one za ćaskanje nego one za razumevanje “od bića biću”.

Kako sa rečima tako i sa zvukom. Indie zvuk je često jednostavniji – sa manje kozmetike. Jer, nekada više zvuka nije bolje nego lošije. Ima više šuma koji smeta da se poruke jasno razumeju.

I Alter, naravno, ume dobro da igra na jednostavnost – na praznjikav zvuk koji priča svojom tišinom. Ipak, Indie, u proseku, za nijansu ide dalje u tome. Više mu leżi da ćuti u zvuku. Da pravi pauze. Da ti da vremena da pokreneš intuiciju.

Sedmo i poslednje je akustičnost. Indie je više akustičan od Alter-a. Prostijim rečima, više koristi akustičnu gitaru nego električnu. Ali, ta njegova akustika nekako kao da je više vezana za zemlju nego za nebo.

Da li ovo unosi protivrečnost u ono što smo do sada imali? U to da je Indie do sada karakterisan više kao nosioc nebeskog nego zemaljskog. Ta njegova lelujavost, prefinjenost, dubina, itd.

Ne, nema protivrečnosti, jer nebo i zemlja kao suprotnost je ljudska kategorija. Mi smo je izmislili. Drugim rečima, ono što je “duhovnije” dominira ne samo jednom suprotnosti nego obema. Onaj ko dublje może da se raduje istovremeno je u stanju dublje da saoseća patnju.

Zato je Folk zvuk jedno od osnovnih obeleżja Indie-ja. Folk je, kao jednostavan zvučni izraz zemlje na kojoj se żivi i od koje se żivi, našao svoje utemeljenje u onome što mu je bilo najjednostavnije. Što mu je bilo najviše pri ruci. U akustičnoj gitari.

Ovim završavamo uvodno predstavljanje Indie zvuka, uz jedno malo potsećanje da kao što je Alter ustupio svoj AlterRock zasebnoj Rock celini koja na jednom mestu okuplja svu Rock muziku, tako je isto uradio i Indie. I on se odrekao svog IndieRock-a u ime “viših interesa”. Od Rock-a će Indie za sebe zadrżati samo pritoke – neke male Rock ogranke koji će Indie-ju pomoći da dodatno obogati svoj zvuk. Da bude za nijansu još čvršći i originalniji.

Indie otvara zvuk sa prvom celinom (Indie I) koja je, inače, sva od Folka sazdana (IndieFolk, IndieMelancholy, IndieAcoustic, IndieFolkPop, IndieFolkRock). To što u imenima nekih podgrupa nema reči “Folk” ne treba da te zavara. Razlog je taj da su se nazivi sa tom reči toliko istrošili da su neka druga opisna imena morala da se uvedu.

Ali, bez obzira što je na jeziku neka druga reč koja se ne zove “Folk” u zvuku se i dalje oseća miris zemlje. Ta zemlja američke prerije i savane ne dominira samo u Indie I, nego se proširuje i na druge Indie celine (na primer, IndieTrip u Indie II ima u sebi, takođe, jaku Folk osnovu).

Zbog svega toga, otvaranje Indie zvuka sa njegovom prvom – Indie I Folk celinom – nije samo plod slučaja. Ne, jer baš ta celina najbolje reprezentuje Indie zvuk kao pojam. Čine to, naravno, i sve druge celine – svaka na svoj način – ali ova prva je, ipak, za prsa ispred svih. Tako je trenutno, što ne znači da će tako uvek i ostati. Jer, kao što je već rečeno, Indie je na ovom blogu samo jedna etiketa za alternativno. A budućnost może doneti ko zna šta. Możda neke drugačije vetrove alternative.

Dakle, Indie I celina po svojoj obuhvatnosti trenutno nosi baklju Indie zvuka. Jer, tu ćeš moći da pronađeš sve kriterijume koji su navedeni u uvodnom textu. Sve je tamo – i nebo i zemlja. I nebo na zemlji.

INDIE FOLK

Da li manje może da bude vażnije od više? U slučaju IndieFolk-a svakako da. Jer, IndieFolk grupa je minimum minimuma – na granici je egzistencije. U trenutku stvaranja ima samo dva svoja člana. Ipak, dok se neki drugi minimalci na blogu bude svakoga dana sa jezom u stomaku da su ih możda – a da to još ne znaju – već preko noći preselili ko zna gde, malobrojna IndieFolk ekipa nema takvu krizu identiteta.

Kako to da je IndieFolk grupa stabilna isto kao i ostale četiri grupe koje su zajedno sa njom u okviru Indie I celine kada je ubedljivo najmanja od svih? Šta joj daje toliku leżernost?

Ime “Folk” je kao što je već rečeno jako na ceni u Indie-ju. Ta reč je prosto razgrabljena u svim mogućim varijantama. Drugim rečima, više je bilo Folk grupa nego što je bilo slobodnih Folk imena, pa je nekoliko grupa moralo da prihvati neke sasvim druge reči u svom nazivu. IndieMelancholy je, na primer, čistokrvni Folker, ali se to po imenu nigde ne vidi.

Ali, to ne daje odgovor na pitanje: Kako to da su neke tamo dve stvari dobile prvenstvo da dobiju najbolje ime za svoju grupu – IndieFolk? Jer, što kraće ime to bolje. Sve druge grupe su morale da pristanu na “poniżenje” da imaju tri sloga u imenu (IndieFolkPop, IndieFolkRock, na primer) a ne kao IndieFolk samo dva. A nijedna od tih drugih grupa nije na minimumu što se tiče brojnog stanja.

Odakle, onda, IndieFolk-u takve privilegije? Da li je to zato što su ta dva njegova minimalca prva stala u red za čekanje na ime? Ili su, możda, imali najjaču vezu od svih?

Ne, ništa od toga. Ime IndieFolk je dodeljeno zato što se u toj grupi našao Folk zvuk koji je po svojoj prirodi najosnovniji, najopštiji, najčistiji. Jer, da ima malo više Pop ritma u sebi onda bi se to videlo po imenu – IndieFolkPop. Ili, da je zvuk nešto čvršći, da je gitara električna i da je ritam malo teżi, onda bi ime bilo IndieFolkRock.

A to što grupa ima samo dva člana u trenutku stvaranja je zato što nijedna druga stvar nije mogla da se uklopi – da bude toliko Folk jednostavna koliko je trebalo. “I Found a Reason” od Cat Power je bila najbliża tome da izvadi člansku kartu u IndieFolk-u, ali je posle dugo odmeravanja ipak završila u suprotnom taboru – u AlterFolk grupi. Iako je što se tiče originalnosti i alternativnog duha bila możda ispred svih drugih. Ali, nekako mi je imala suviše teżine i čvrstine za Indie. Više mi je bila “dur” nego “mol”.

Već smo u uvodnom textu rekli da Folk zvuk gospodari i nebom i zemljom u Indie-ju. To se jako dobro vidi baš u ovoj najbazičnijoj IndieFolk grupi, jer su u njoj suprotnosti nekako najizrażenije. Jer je zvuk tu ogoljen do maximuma. Ako puca na nebo onda leti vrlo visoko, a ako je na zemlji onda se spustio do njene najniże tačke – bukvalno se rasprostro po njoj.

Prostijim rečima rečeno, u sastavu IndieFolka se nalaze dve po zvuku i atmosferi sasvim različite celine. Jedna je više eterična, lepršava. Zvuk jeste Folk, ali je prilično alternativan, originalan. Više u sebi ima savremenih tendencija. Kao balon ispunjen helijumom stalno pokušava da odleti uvis.

Na suprotnoj strani (stvar pod brojem dva) je zvuk koji je sa obe noge na zemlji. Više je to neki tradicionalni Folk koji vuče korene iz nekih davnih vremena kada je američka zemlja primala u sebe doseljenike sa svih strana. Izvoran, jednostavan akustični zvuk koji prati glas je osnovni model tog zemaljskog Folk-a.

Ali, nemoj da pomisliš da je Indie zaboravio na sebe kod ovog staromodnjaka. Da se sażalio i progledao mu kroz prste. Da je iz sentimenta rekao: “Ma, pusti starog neka dođe”. Ne, ni slučajno. Ako samo malo bolje načuljiš uši postaće ti jasno da je ova “zemlja” sasvim u ravnoteżi sa “nebom”. Da ni malo ne zaostaje. Da jednostavnost i klasika może itekako da bude alternativna.

Inače, kao što smo već videli, Alter III celina koja je zatvorila Alter zvuk je, takođe, sva u Folk fazonu. Tamo, u uvodnom textu Altera III, kao i textovima za pojedinačne stvari, ima dosta interesantnih detalja o samom Folku. I o poreklu te muzike, i o njenim početcima. I Bob Dylan i Bitlsi su našli tamo svoje mesto.

Zato, slobodno svrati u Alter III ako te Folk zanima. Glupo je sada sve te informacije ovde u Indie-ju opet ponavljati. Alter je, dakle, što se tiče podataka o Folku koje je nakačio na blog, dobro iskoristio svoje pravo prvenstva, a Indie će, nażalost, u tom smislu, morati da prihvati pravilo: “ko pre devojci njemu devojka”.

Cvrčci škripe na zemlji, galebovi plješću po morskoj vodi, a ona nije ni na vodi ni na zemlji. Ona leprša u vazduhu.

Ono što je rečeno u uvodu o lakoći i lepršavosti Indie-ja jasno dolazi do izrażaja u ovoj stvari. Od samog njenog početka. I u rečima kao i u zvuku. Nebo, nebo i nebo. To je ono što ovde dominira.

Lakoća postojanja. Lebdenje u slobodnom prostoru koje te ničim ne ograničava. Zemlja je ograničena kopnom a more vodom. Samo vazduh i nebo użivaju totalnu slobodu.

Njen glas je slobodan. Slobodan od svih ograničenja. Zvuk tog glasa pripada Folk-u, ali ne onom koji se očekuje. To nije standardni Folk uz koji możeš da glancaš špiceve na svojim kaubojskim čizmama. Ne. Na prvo slušanje ovog zvuka će ti se obrve verovatno začuđeno izviti u spiralu koja nagoveštava da u tebi vlada neka unutrašnja misaona zavrzlama jer ne znaš tačno gde ovo da svrstaš.

Osećaš jasno taj dobro poznati Folk zvuk koji akustična gitara ispušta iz sebe, ali, opet, s druge strane, ima nešto u tom glasu što ti ne dopušta da se prepustiš ugodnom sanjarenju koje tako dobro ide uz poznate Folk “uspavanke”, dok grickaš svoje jutarnje kekse uz kaficu i prve vesti iz dnevnih novina.

Jer, taj glas ti jednostavno ne da mira. On jeste umilan i blag, ali, ipak, tako drugačiji – nekako neuobičajen za tvoj poznati Folk zvuk na koji si navikao. Nikako ne możeš da ga uhvatiš jer stalno leprša levo-desno. Lak je i vazdušast kao i te čudne reči koje ti spominje. Šta li znače sve te reči? Zašto baš one? Zašto moraš toliko da se pitaš i da razmišljaš u vezi svega toga?

A opet, taj zvuk i same reči te, uopšte, ne pritiskaju. Nemaju mnogo teżine u sebi. Kada bi makar bile teże. Onda bi ti lakše bilo da izađeš na kraj sa njima. Tada bi stao ispred njih, a one bi svoju teżinu prenele na tebe.

A ovo? Ovo, jednostavno, prolazi kroz telo, tako što ostavlja jako slab trag. Potrebno ti je mnogo da se raširiš da bi mogao da sabereš sve te raštrkane odbegle tonove. Da ispeglaš tu disharmoniju koju oni sada izazivaju u tebi.

Da, to je ona prefinjenost o kojoj je bilo reči u uvodu. Ona koja uvek ide ruku pod ruku sa onim što je drugačije, neočekivano, alternativno. To je ona suptilnost koja će – ako nisi dovoljno pażljiv – da ti se provuče kroz um kao tihi govor na nepoznatom stranom jeziku. Niti ćeš jasno da čuješ, a još manje ćeš da razumeš.

Ako nisi dovoljno otvoren za nepoznato, onda ćeš imati problem da se ovome zvuku prepustiš – da ga pozoveš i pustiš u sebe. Może čak i da ti se učini kao fina, zgodna pesmica. Čak na momente vesela, drażesna, razigrana. Ipak, ova stvar nije napravljena da bi malo penušala na površini. Ne.

Biće ti jasno da je njena namera da te dublje dodirne ako samo na tren razmisliš o simbolizmu koji je u nju utkan. Jer, taj cvrčak i galeb nisu u pesmi samo zbog dekora, nego, najpre zbog nekih univerzalnih simbola koje u sebi sadrże.

Cvrčak je, na primer, simbol vaskrsenja i večnog żivota što kao simbol potiče još iz drevnih vremena. Ne bez razloga. Jer, cvrčak se gnezdi često u samoj zemlji i korenju drveća. Ono što je interesantno je da cvrčak izlazi na površinu i stvara potomstvo samo ako oseti da su se uslovi stvorili za to. Neke vrste mogu da ostanu u stanju hibernacije i do 17 godina. Sve to je, još uvek, mistično i za današnju nauku.

A galeb ima simbolična svojstva slobode. Lične slobode kojoj teżi svako ljudsko biće.

Zato kada pesma każe i za galeba pticu “slobodarku” da ima svoja ograničenja, to jest, da ni to nije ona konačna sloboda, onda możeš da zamisliš o kakvoj je to slobodi reč. Dovoljno je samo da pokušaš da nešto osetiš u tom pravcu, pa da ti čitava pesma dobije jednu sasvim drugačiju dimenziju. Onu u kojoj će ti taj čudnjikavi glas delovati baš potaman. Kao dobra poluga na koju ćeš da se nakačiš u svom traganju za ličnom slobodom.

Tada će ti se jednostavnost akustičnog zvuka prikazati kao celovitost Univerzuma. Postaće ti jasno da što je veća potreba za opštim i dubinskim, to je jednostavnost potrebnija. Jer, samo tišina jednostavnog je u stanju da dočara zvučanje Jednine.

Na to će se sasvim lako nadovezati text koji će, ipak, u dobrom delu i dalje ostati misterija rezervisana samo za autora. Nećeš możda taj text dobro shvatiti svojim razumom i logikom, ali svojom osećajnošću ćeš svakako biti više u stanju.

To je svet u kome su misli kao biseri koji se niżu. U kome zastave slobodno vijore. U kome ti je mrak saveznik a ne neprijatelj. Baš taj mrak nepoznatog će ti pomoći da uzjašeš barku koja plovi ka večnosti. Da uzvikneš da si zadobio konačnu slobodu. Da je ona tvoja, tvoja, tvoja.

Tada je mapa tog kosmičkog puta kao umilna pesma – čista poezija. Sam si na tom putu ali nisi usamljen. Iako ti razdaljina izgleda kao Brajeva azbuka za slepe, ti nisi slep. Ti ne możeš jasno da odmeriš odstojanje koje još treba da se pređe, ali osećaš svojim unutrašnjim bićem da je sve u redu. Da je sve onako kako treba da bude.

Zatim će glas početi polako da se gasi dok tera klatno suprotnosti ka maximumu. Dok testira u tebi otvorenost za najdublje razumevanje żivotnog smisla. Onog smisla u kome su granice Univrzuma prazne kao strana, visoke kao pozornica, pune kao soba. Dok je celo čovečanstvo sa svime što jeste i što bi ikada moglo da postane stalo u jednu jedinu kašiku.

Koliko god ti sve ove reči izgledale ozbiljno i sumorno, ipak, ova stvar to uopšte nije. Iako ima svoj dublji smisao koji pokušava da ti prenese, ona to čini milošću a ne snagom. Neżnošću a ne odlučnošću. Ne tako što te uči da slobodu osvajaš, nego tako što ti pokazuje kako da se za nju otvaraš.

Cicadas and gulls
They scrape on the hull
The land and the sea
They're distant from me
I'm in the sky, sky, sky
I'm in the sky
Thoughts are like pearls
And flags are unfurled
When we're in the dark
I'll ride you like the ark
Because you're mine, mine, mine
Because you're mine
Maps can be poems
When you're on your own
And distance is braille
And all that entails
I'm in the sky, sky, sky
I'm in the sky
I'm in the sky
Empty as a page
As high as a stage
As full as a room
When we're in the spoon

(Feist – Cicadas And Gulls)

Iron & Wine ne trese trema prvog pojavljivanja, jer je led probijen još dok smo se bavili Alter zvukom. Sećate se AlterInspiron grupe i Iron-ove stvari “Your Fake Name Is Good Enough for Me” koja sa svojim dramatičnim zvukom i slikama teško da może koga da ostavi ravnodušnim.

Ali, iako Iron & Wine u principu pravi emotivno nabijene stvari, njihov tonalitet više leżi Indie zvuku nego Alteru. Tako je barem što se tiče ovog bloga.

Inače, drużenje sa Iron & Wine se ne završava ni sa ovom stvari koja je sada na redu. Ne, naprotiv. Prava fešta njegovog zvuka tek počinje.

Jer, bukvalno nema grupe sa Indie Folk nazivom u sebi a da nema bar neku njegovu stvar. Naročito ih ima IndieMelancholy koja, kao što se vidi, uopšte nema Folk etiketu u nazivu. U toj grupi koja sledi upravo posle ove Iron & Wine dominira trenutno sa 75% zvuka (tri stvari od četiri su njegove). Zbog svega toga może se reći da ono što je na blogu Demian Rice sa svojim baladama za Alter to je Iron & Wine sa svojim Folk zvukom za Indie.

Verovatno ste primetili da se Iron & Wine-u obraćam u muškom licu, iako naziv više asocira na mnożinu – na neki bend, neku grupu. Da, u pitanju je jednina – američki kantautor Samuel Beam (1974), poreklom iz Jużne Karoline (South Carolina). Naziv pseudonima je bizaran, kao što je to, uostalom, česta pojava u tom svetu.

Jer, Samuel se bavio i snimanjem filmova – sam ih je reżirao. Na jednom takvom snimanju je scenografija bila u samoposluzi u kojoj je ko zna zbog čega, dijetetski proizvod koji se dodaje ishrani pod nazivom “Beef Iron & Wine” (goveđe gvożđe i vino) privukao Beamovu pażnju. Izbacio je govedinu a zadrżao gvożđe i vino. Odatle naziv.

Gvożđe, inače, asocira na tvrdoću i teżinu što, kao što je u uvodu već rečeno, više priliči Alteru nego Indie-ju. Ipak, ako se prebacimo na plan emotivnog, onda tu teżinu możemo da posmatramo i kao dubinu. Kao duboku usmerenost na osećanja – na emotivni konflikt. Iako zvuk może da leprša jer je sam po sebi lak i jednostavan, i iako je glas, takođe, u sličnom maniru – prefinjen i osećajan – sama tema koja je uvek birana da dodiruje neki unutrašnji nemir ili neki delikatan međuljudski odnos vezuje pażnju i gura te svom snagom u dubinu. Tamo duboko gde leże uzroci i gde se naziru rešenja.

Samuel je, inače, završio umetničku školu na Virginia Univerzitetu i po profesiji je slikar. Osim toga, predavao je kinematografiju na Univerzitetu u Miami-ju (Florida). Za svoju dušu se bavio pisanjem pesama i sviranjem. Pukim slučajem je jedna od njegovih stvari došla do nekoga ko se zainteresovao da je uvrsti na jedan promotivni Cd. Odatle je sve krenulo.

Kao pravi “Indie-janac”, Beam je svoj prvi album napravio potpuno u sopstvenoj reżiji. Sam je napisao sve stvari, odsvirao ih, snimio i producirao.

Njegova muzika je bila zvučna podloga za više poznatih američkih filmova i serija. S vremenom je menjao svoj klasični Folk stil u Indie Folk i IndieRock obogaćujući zvuk električnom gitarom i saradnjom sa muzičarima drugih żanrova (naročita sa sastavom Calexico). Na najnovijem albumu iz 2013 (Ghost on Ghost) nastavlja dalje da razvija svoj zvuk ubacujući u njega Pop, Jazz i R&B sadrżaje.

Sa żenom Kim i svojih pet ćerki żivi u jednom malom mestu u Texasu (Dripping Springs).

U uvodnom textu za IndiFolk je rečeno da je ova grupa podeljena na dve simbolične celine – na nebo i na zemlju. S obzirom na to da grupa ima trenutno samo dva člana i da je prethodna stvar neprekidno cvrkutala: nebo, nebo, nebo, onda ova stvar ne mora baš ništa posebno da każe. Mi ćemo svakako znati da je zemlja, zemlja, zemlja njeno pravo mesto boravka.

Ako nisi baš uspela da osetiš tu “nebesku” finesu u prethodnoj “Cicadas And Gulls”, onda će ti ova stvar kroz upoređenje pomoći u tome. Kroz nju ćeš postati više svesna kako izgleda pravi “zemaljski” Folk, a kako njegova “nebeska” suprotnost.

Iron & Wine może da otpeva bilo šta i ja ću mu uvek nalepiti etiketu Indie. Koji će dodatak doći posle (IndieFolk ili IndieRock, itd) manje je bitno. Jednostavno je tako, jer Samuelov glas meni izgleda kao prototip Indie zvuka. Kao da je čitav Indie uzeo baš njegov pelcer i onda ga svima ostalima presadio.

Šta je to tako Indie-stično u tom glasu?

Najviše to što se jako dobro uklapa u koncept koji je za Indie postavljen na blogu. A to je pre svega njegova prefinjenost – neka sasvim posebna osećajnost. Ima toliko lakoće i prozračnosti u tom glasu da ti se čini da może da odluta u kom god pravcu żeli. A najlakše od svega u dubinu. Da może da se rasprostre na velikom prostoru i tako izrazi i najtananija osećanja.

To je, u stvari, jedan jako jednostavan glas kome najviše leżi akustična instrumentalna podrška. Elektrika, kada se koristi, neće uspeti da poništi akustični dojam koji glas neprekidno emituje.

Jednostavnost koja pleni svojom skromnošću ali i širinom šalje snażnu simboličnu poruku da se radi o nekim suštinskim żivotnim pitanjima. O nekim suptilnim svetovima koji postoje u paralelnoj stvarnosti. Onoj koju taj glas svojom unutrašnjom frekvencijom może da dosegne.

Sa takvim glasom i jedna obična Folk pesmica postaje neobična. Postaje alternativna. Indie alternativna. Baš tako je i sa “Radio War” (rat na radiju) koja je upravo pred nama.

Samo glas i benjo (bendżo) – tradicionalni američki żičani instrument koji se često koristi u Country i Folk muzici. Nema drugih instrumenata, samo taj jedan jedini “zemaljski”. A i tema je “prizemna” – drugi svetski rat.

Ipak, glas je nekako učinio da sve to postane malo izvrnuto – malo pomereno u stvarnosti. Da bude čudnjikavo, nekako neobično. Iako, ako te neko pita zašto, u čemu je stvar, teško ti je da objasniš, osim da każeš samo jedno – glas.

Nije stvar samo u boji tog glasa nego i u načinu pevanja. U svemu tome zajedno ima neke posebne energije koja te tera da obratiš pażnju na detalje. Prosto te vuče da se malo više udubiš u tu atmosferu – u taj dożivljaj. Da počneš da tragaš za tim mističnim faktorom “X” koji svemu tome kumuje.

A onda će te u tom traganju iza ugla sačekati reči koje će te neprimetno uvući u svoj krużni tok koji će ti odmah staviti do znanja da je u pitanju jedna emotivna drama – jedno duboko ljudsko iskustvo. Jedna priča koja ima svoju pojavnu zemaljsku stranu, ali i onu drugu – suptilnu a nevidljivu. Onu iz paralelnog sveta.

Da li je vino učinilo to da ona sanja neki snażan daleki gejzir koji punom snagom tera vodu u vis, ili je możda to bio san kreveta punog kokoški, ili możda duh prijatelja koji joj se prikazao u snu.

Kako god da jeste njene oči su pretvorene u jecaj, dok je čvrsto stiskala dršku prištolja pored kreveta i pismo u kome je pisalo da je njegov brod potonuo.

Sara je izgubila svog dragog u ratu, ali joj je ostao jedan drugi obożavalac koji je sve to vreme prożivljavao zajedno sa njom.

Dok żelezničke kočije donose ranjene i poginule njihovim kućama on żeli Sari puno snage i hrabrosti. Oni sada leże zajedno na podu dok zvuci radija odjekuju probijajući se do opustelog gradskog trga.

I dok nevidljiva ratna pošast čisti svoje krvlju obojene kandże, Sara proklinje hladnoću i sneg koji nikako ne prestaje.

Ova priča je ispričana ne zato da bi se bavila ovim rečima, nego baš obrnuto – da bi ih pustila na miru. Jer, u Indie-ju je događaj – kakav god da je – mnogo manje vredan od samih osećaja – od zvučnih dożivljaja.

Zato, sada kada su ti reči poznate, zaboravi na njih i pusti da te glas ponese. Da u tebi pobudi šta god da treba. Neka bude ono što ti pożeliš da bude. Ne mora da bude ništa konkretno, ništa jasno. Pusti neka se pretvori u Ništa. U ono Ništa koje może da ti ispriča Sve.

Did the wine make her dream
Of the far distant spring
Or a bed full of hens
Or the ghost of a friend
All the while that she wept
She had a gun by her bed
And a letter he wrote
From a dry, foundered boat
And the train track will take
All the wounded ones home
And I'll be alone
Fare thee well Sara Jones
Now we lie on the floor
While the radio war
Finds its way through the air
Of the dead market square
And the beast never seen
Licks its red talons clean
Sara curses the cold
“No more snow, no more snow, no more snow”

(Iron & Wine – Radio War)

INDIE MELANCHOLY

Kada bi IndieMelancholy mogla da govori, ne bi imala mnogo reči hvale za svoj status na blogu. Nije ni čudo, jer uloga u kojoj se našla ova grupa nije ni malo zavidna. Kako očekivati od nekoga da bude zadovoljan ako je sloboda koju je imao najedanput stavljena pod katanac?

To je isto kao vezati nekome ruke i noge da ne może normalno da se kreće nego da mora da baulja. Ili, kao kada ogromni kamion pošalješ u usku slepu ulicu na parkiranje. Ili, da čoveku sa ogromnim stopalom daš da razgazi ciple tri broja manje.

Pa ni duh u boci se nije baš veselio kada je tamo bio zatvoren. Jer, uzeti nekome slobodu je najgora stvar koja może da mu se desi. Dobro je da IndieMelancholy ne może da priča jer bi svašta imala da każe na tu temu.

Ali, o kakvoj slobodi je reč? O čemu se radi?

Stara je to stvar za nas ovde na blogu, jer je toliko puta pomenuta da nam već na uši izlazi. Dakle, još jednom, ogromna većina muzike koja je ikada napravljena – bez obzira na żanr – je, nażalost, u tużno-melanholičnom fazonu.

Ljudi, jednostavno, lakše stvaraju kada su pod nekim negativnim pritiskom. Kada pate, čeznu, tuguju. Sreća im je toliko draga da se, kada su srećni, ničim drugim ne bave nego użivanjem u sreći. Prosto misle da ako slučajno skrenu fokus na bilo šta drugo, da će ta toliko żeljena i obożavana sreća da “uhvati maglu”. Ne treba kriviti ljude zbog toga jer je tako malo sreće u njihovim żivotima. U upoređenju sa nemirom, patnjom, depresijom, ravnodušnošću, sreće ima tek za lek.

Zato se s pravom IndieMelancholy ljuti kada njenu tako dominantnu opšte prisutnu melanholiju u zvuku pokušavamo da sabijemo u jedan jako skučen prostor. Čak manji od onoga koji je imao Alter i njegova AlterMelancholy.

Sam koncept vezan za tu grupu je u startu bio da Melancholy primi u sebe različite zvučne stilove koji imaju jednu zajedničku crtu – melanholično osećanje. Tako je, na primer, u AlterMelancholy bilo i Folk-a i Rock-a i nešto Electro-a i Chill-a i njihovih mešavina.

Ovde u IndiMelancholy je situacija nešto drugačija. Sve se uglavnom svodi na jedan isti zvuk – na Folk. Zašto?

Pa, ako bi se doslovno pridrżavali toga da svu melanholičnu muziku stavimo na jedno mesto, mnogo grupa uopšte ne bi ni postojalo. A to je suprotno sa idejom na blogu da se “cveće” stavlja u male bukete. Zato da bi pojedinačan miris mogao što jače da se oseti. Mnogo cveća na gomili bi činilo da se mirisi međusobno mešaju i prave konfuziju.

Ako ćemo iskreno, IndiMelancholy je ispala żrtveni jarac koji je morao da podmetne svoja leđa da bi drugima bilo bolje. Jer, prvo su sve druge grupe dobile pune porcije “hrane” koju su żelele, a ono što je na kraju ostalo da se ne bi bacilo stavljeno je na tanjir IndieMelancholy. Mislilo se: Ona je ionako stalno tużna, pa će zato, ovu preostalu hranu, baš ona najlakše da svari”.

Ipak, Melancholy ima svoj ponos. S obzirom na činjenicu da je najviše ima, umesto da je dobila počasno pravo da prva bira šta żeli, njoj daju otpatke.

Dobro, stvar, ipak, ne ide toliko daleko, jer ono što je Melancholy dobila na tacnu je vrhunsko, kao i u svim ostalim tanjirima. Ali, glavni problem nije kvalitet nego usklađenost.

Kada dobiješ ostatke, onda, koliko god oni sjajni pojedinačno bili, najčešće se, ipak, neće uklopiti. Kao kada uz pasulj staviš na tanjir i malo graška i kupusa. Jednostavno ne ide. I grašak i pasulj su povrće, i to vrlo srodno povrće – mahunarke – ali ipak, i pored toga, nikako ne idu zajedno na tanjiru.

Dakle, iako je uloga Melancholy-ja da okupi srodan zvuk različitih żanrova, na kraju se ispostavilo da će, u slučaju IndieMelancholy, jedan poseban zvuk biti dominantan. Taj zvuk je Folk.

Videli smo da IndiFolk ima samo dve stvari koje su i same u nekom melanholičnom raspolożenju. Ipak, one nisu svrstane u Melancholy grupu zato što se oseća da šalju za nijansu drugačije poruke i imaju nešto različiti zvuk.

Tużno może da bude različito od melanholičnog kao i ravnodušno. Na primer, nešto što na prvi pogled izgleda ravnodušno po zvuku może, u suštini, da zrači spokojstvom i pritajenim pozitivnim nabojem. Takve su na, primer, neke stvari u IndieInspirion-u. Dakle, nijanse, a ne neke krupne razlike, su konačno skrojile sudbinu IndiMelacnholy grupe.

Kao rezultat najboljeg mogućeg kompromisa da svi budu zadovoljni, došlo je do toga da u trenutku stvaranja IndieMelancholy ima tri svoja člana, i to sva tri sa jedne iste strane. Zvuk je Folk a izvođač Iron & Wine. S tim što su dve stvari u pravom IndieMelancholy fazonu, dok treća, u stvari, ima IndieBallad zvuk, ali je na kraju prešla u Melancholy jer nije imala partnera sa kojim bi pravila posebnu IndieBallad grupu. Sve je prošlo bez mnogo štete jer je i ta FolkBalada tużnjikava po prirodi.

Drżati sva jaja u istoj korpi, ipak, nije bilo baš najbolje rešenje, jer to sużava grupu samo na jedan specifičan stil i jednog izvođača. Teško da bi se u takvim uslovima mogla očekivati neka prinova u budućnosti. Jer, granice su bile suviše kruto postavljene.

Na sreću, u poslednjem času je naletela jedna nova stvar koja je brże bolje odmah uskočila u Melancho ekipu.

Ali, zvuk te nove stvari je potpuno drugačiji. To je i dalje Folk, ali sada sa sasvim različitom atmosferom. Klavir, bass i violina su zamenili akustičnu gitaru. Tako je IndieMelancholy uz “zemlju” koju je već imala dobila i svoje “nebo”.

Da, u stanju smo toliko mnogo da se żalimo na sopstveni żivot, na sreću koja nam okreće leđa, na boga koji nam se nije smilovao, potpuno nesvesni vrednosti onoga što imamo upravo tu pored sebe.

Male stvari ne primećujemo jer mislimo da su prave stvari velike a ne male. Reći ćemo frazu da “male stvari čine sreću” samo zato da bi pokazali svoju navodnu zrelost i upućenost u najveće tajne żivota. Ali, sve je to samo jeftina šminka jer u stvarnosti nam malo, zapravo, nikada nije dovoljno. Nażalost, ljudska priroda je takva. Da stalno trażi još i da nikada nije zadovoljna.

Eto i IndieMelancholy se żalila na svoju zlu sudbinu da je zanemarena i gurnuta u kraj. Da joj se daju otpatci koje niko neće. Da uvek ona mora da guta i trpi samo zato što ceo svet misli da je zbog melanholičnog imena njoj to najlakše.

Melancholy je sasvim u pravu sve što każe, ali istina je i to da je u svom tom żalopojisanju samo na trenutak pogledala šta joj je to na tanjiru – da ga je makar malčice probala – bila bi sasvim sigurno jako zadovoljna.

Kao što bi i svaki fotograf bio kada bi mu neka filmska zvezda iznenada, pukom srećom, dala priliku za ekskluzivno slikanje. Ili, kao što bi neki sitni kolekcionar bio oduševljen kada bi kao nekim čudom došao do nekog jako vrednog primerka po jako niskoj ceni.

Eto, Melancholy se żali, jer verovatno još ne zna da je Iron & Wine glavna zvezda Indie-ja na blogu. I da njegove tri udarne stvari nisu otišle nigde drugde nego baš u tanjir od IndieMelancholy. I još i to da prva od njih ima “muzejsku” vrednost jer je upravo ta prva stvar koja otvara grupu ona ista koja je slučajno dospela na jedan kompilacijski CD, posle čega je Samuel Beam ili Iron & Wine spustio slikarsku četkicu i uzeo gitaru.

Sa ovom stvari ulazimo u srce melanholije. Jer, i po samom nazivu se vidi da se ovde puca pravo u metu i da nema okolišanja. Stvar se zove “Dead Man's Will” (testament mrtvog čoveka). Da li se plašite? Ne, nema potrebe. Čak iako vam suze budu lile kao teška jesenja kiša, neće biti štete, sigurno.

Jer, često se dešava da nam melanholično podsećanje unese sveżinu i dinamiku u żivot. Pogotovo ako u sebi nosi snażan simbolizam koji nas motiviše da se menjamo, da se otvaramo za nove ideje i drugačiji żivotni smisao. Sve zato da bi što dublje osetili żivot oko nas. Da bi nam što manje od njega promaklo. Da bi bili što ispunjeniji i sretniji u vremenu koje nam je još preostalo.

Naravno, nema neprijatnijeg iskustva od onoga koje smrt nosi sa sobom. Ali, podsećanje na smrt ponekad ume da nas efikasnije nego bilo šta drugo trgne iz letargije u koju smo zapali. Da nam otvori oči koliko malo koristimo svoj żivotni potencijal ili koliko puno traćimo svoje vreme na nebitne stvari. Koliko gledamo samo svoj lični interes i koliko smo gluvi i neosetljivi na ono što se događa u svetu oko nas.

U ovom “Testamentu” ćeš imati priliku da čuješ isposvest jednog čoveka koji żali i na drugom svetu što nije imao prisnije odnose sa svojom porodicom. Ali, to nije samo njegova tuga, nego je i tuga čitavog čovečanstva, jer smo kao ljudska bića prokleti i osuđeni da patimo zbog toga što nemamo dovoljno ljubavi u sebi. Nismo je primili u dovoljnoj meri i sada ne możemo da je predamo dalje. Čitavo čovečanstvo je gladno prave, istinske ljubavi.

Teško je čoveku da uspostavi prisan odnos sa drugim čovekom. Onaj koji je na obostranu korist. Onaj u kome niko ne trpi. U kojem niko nije emotivno ucenjen ili pritisnut krivicom. U kome prirodna żivotna energija teče između ljudi spontano i glatko donoseći sa sobom ljubav, nadahnuće, bezbriżnost, sreću.

Pa zar nije čudno da smo najzatvoreniji baš za one koji su nam najbliżi – da smo eonima daleko od njih iako nas često deli prostor manji od jednog metra? I to se dešava baš sa onima koji su nam najpotrebniji i kojima smo mi sami najneophodniji.

Lakše ćeš se otvoriti nekom strancu nego nekom svom najrođenijem. Lakše ćeš mu reći šta osećaš, kako razmišljaš i u šta veruješ. Lakše ćeš u pogledu tog stranca pronaći razumevanje a i sam ćeš vrlo često toj osobi lakše ukazati poverenje.

“Testament” dodiruje sve te stvari iako o svima njima neposredno ne govori. Jer, nije ovde samo reč o tome da je nekome krivo što nije neke stvari u svom żivotu uradio kako treba, nego i o tome zašto ih nije, u stvari, uradio? Da li je i koliko imao prilike da ih uradi drugačije?

Što se tiče zvuka on je pravi izvorni Folk sa jakim primesama Indie-ja. Jer, iako je to jedan jako jednostavan ritam koji se ponavlja osećaš da to uopšte nije nešto uobičajeno. Ta jednostavnost te prosto zapljuskuje sa toliko snage da odmah shvataš da je prava, čistokrvna alternativa u pitanju.

Indie je to a ne Alter, jer je zvuk izuzetno suptilan – prefinjen. Toliko u sebi ima neke tihe, skromne osećajnosti koja je tako sugestivna da ćeš teško uspeti da ostaneš po strani – da te ne dodirne. Da te ne uzdrma. Volela ne volela američki Folk zvuk, ova stvar u sebi ima neki univerzalni zvučni kod koji je lako prepoznatljiv i totalnom laiku.

Glas ovde nema toliku prodornost kao u prethodnoj stvari jer su ga prigušili drugi glasovi koji su stali uz njega. Jer, Iron & Wine je ovu verziju stvari uradio u koprodukciji sa grupom Calexico. Ipak, u jednom trenuku će jedna rečenica poneti samo zvuk njegovog glasa.

Kakav ovaj zvuk może da bude nego “prizeman” – akustičan. Sa obe noge je na zemlji. Onoj zemlji koja daje svoje plodove za żivot čoveku i koja onda prima njegove ostatke u sebe kada se taj żivot okonča.

Glasovi i akustične gitare čine osnovu ovog zvuka, iako tu ima i sitnih instrumenata koji u pozadini sasvim tiho i odmereno dodaju aromu nekih udaljenih ostrva – Filipina, Havaja, ko zna kojih. Możda pisac testamenta time diskretno żeli da każe da mu je u rajskom okrużenju sada jako lepo.

Ipak, njegove reči su ispunjene teškom tugom i setom. Njemu je żao što se sa najbliżima nije drugačije rastao. Što im nije preneo ljubav koju prema njima oseća. Zato sada pokušava da pevajući u uvo svom nebeskom advokatu prenese svoje poslednje żelje. Da preko njega preda svojim najmilijima one sitne male stvari u kojima je ispisano sećanje na sve njih.

On żeli da se jedan njemu posebno drag kamen preda njegovom bratu pošto su ga zajedno našli igrajući se kao deca u dvorištu pre mnogo godina. Njegov otac će se sigurno setiti jedne kosti koja će ga vratiti u period kada je otac sa njim, tada dečakom od deset godina, lovio u brdima.

A njegova majka koja godinama čuva zubiće svoje dece u jednoj fioci će dobiti konac kojim su ti zubići tada bili vađeni.

Njegovoj ljubavi treba da bude dat prsten koji joj nije dao jer je bio toliko uplašen i glup da je ne zaprosi.

On żeli da njegova ljubav dopre do svih njih i żali što je nisu osetili ranije. Sada pošto je otišao na drugi svet, pošto ih je napustio, nada se da nije kasno da mu oproste što je svoje osećaje prema njima toliko skrivao i gušio u sebi.

Give this stone to my brother
’Cause we found it playing in the barnyard
Many years ago
Give this bone to my father
He'll remember hunting in the hills
When I was ten years old
May my love reach you all
I lost it in myself and buried it too long
Now that I come to fall
Please say it's not too late
Now that I'm dead and gone
Give this string to my mother
It pulled the baby teeth
She keeps inside the drawer
Give this ring to my lover
I was scared and stupid not to ask
For her hand long before
May my love reach you all
I lost it in myself and buried it too long
Now that I come to fall
Please say it's not too late
Now that I'm dead and gone…

(Iron & Wine – Dead Man's Will)

The Cinematic Orchestra su dżezeri i elektronci. I to ne bilo koji nego oni “kiseli”. Oni kojima prišivaju nastavak “Acid”. Acid Jazz je onaj Jazz koji ne poštuje stroga pravila Jazz-a, nego od njega pravi ono što mu padne na pamet.

Cinematic-si, na primer, ubacuju dosta improvizacija, kompjuterski namiksane elektronike, što sve kada se spoji teško może da se precizno definiše. Šestorica stalnih članova čine ovaj kako sami każu orkestar. Njihov zvuk deluje i emotivno a i intelektualno istovremeno. Ritam je često spor, tih, ili osrednji.

Ali, odakle su se ovi Jazzeri odjednom ovde stvorili? Da nisu “pobrkali lončiće”? Ovo je Folk teritorija, zar ne?

Tako je, u Folk zvuku smo i dalje, svakako. Stvar je u tome da The Cinematic Orchestra ponekada zna da ugosti nekog vokalistu koji onda čitav zvuk pokrene na neku stranu koja nije baš ona njihova standardna. To se desilo i ovaj put. Drugim rečima desio se Patric Watson.

Patric je pomogao Cinematic-sima da naprave stvar “To Build A Home” (sagraditi dom) koja je naišla na jako dobar prijem u filmskoj industiji i advertising-u. Više filmova, serija, i promotivnih spotova je napravljeno sa ovom zvučnom podlogom.

Patric-a ćemo, inače, imati i u IndieInspirion-u gde će njegova stvar “The Great Escape” preseći traku te grupe.

Ono što je interesantno za Patric-a je njegov glas. Takav specifičan glas ne możeš da pobrkaš sa nekim drugim glasom. Jedan je jedini – ničemu i nikome sličan. Po boji i načinu pevanja je potpuno autentičan. Takav glas kreira svoj zvučni prostor i u stanju je da čitav zvuk podredi sebi. Da ga “ualternativi”. Da ga ako treba savije i izlomi da bi ga pretvorio u Indie.

Jer, ko bi drugi inače mogao da umiri Acid Jazz-ni klavir, bass i violine? Ko bi drugi od njih mogao da napravi podlogu za jednu Folk stvar? Retko ko.

Iako su svi ovi instrumenti na momente dodavali gas na dirke i żice, glas je maestralno non-stop drżao ritam pod kontrolom. Njegov autoritet je učinio da kada on każe stop nastane totalni tajac. U tom trenu se sve zaustavlja. Sve se zamrzava. Čak i vreme je uzelo pauzu od nekoliko sekundi. I to ne jednom nego dva puta. Eto šta je sve u stanju da napravi jedan suptilni, prefinjeni Indie glas.

Čim taj glas otvori usta biće ti jasno da on nema šta da trażi na drugoj alternativnoj strani – u Alter-u. Shvatićeš, jednostavno, da po osećajnosti on tamo ne pripada.

Je, Alter je suviše precizan i teżak za jednog ovakvog individualca kome treba prostora. Koji trażi da może da poleti u vis ili da zaroni u dubinu. Da lebdi bez pokreta ili da leluja praveći milimetarske vibracije.

Kada se takav glas spoji sa Jazz orkestrom onda shvataš da to ne może da bude “zemaljski” folk kao što ga pravi Iron & Wine. Jer, u ovoj Folk priči je sve drugačije. Dok je “Iron” uglavnom sam izvodio svoje pesme na tradicionalnom benjo-u ili akustičnoj gitari, ovde je tu čitava ekipa muzičara sa sofisticiranim instrumentima i kompjuterima koji mogu da proizvedu šta god im padne na pamet. Pa mogu i Folk da naprave ako hoće.

Mogu, ali taj Folk će onda potpuno drugačije da zvuči. To neće biti Folk “zemlje” nego Folk “neba”. Nešto slično smo imali u prethodnoj IndieFolk grupi, samo što ovde ne samo glas nego i instrumenti vuku zvuk uvis – u nebo.

Bilo bi dobro kada bi imalo više ovakvih stvari pa da se čitava IndieMelanholy ubalansira sa “koliko zemlje toliko i neba”. Ali, to trenutno nije slučaj. Zato ova stvar izgleda kao da je pala s neba. Kao da štrči – da kvari jednu standardnu, već uspostavljenu zvučnu sliku. Jer, Iron & Wine je već spreman da sa svoje nove dve stvari Folk zvuk ponovo “brutalno” spusti na zemlju.

Tema “To Build A Home” je kao što same reči każu nostalgija za izgubljenom prilikom da se uspostavi jedan porodični odnos. Ta činjenica je očigledno uticala i na čitav preostali żivot. Jer, čovek jednostavno nije mogao da se pomiri sa time da njegov pokušaj stvaranja doma i porodice nije uspeo. Nikako nije mogao da izađe iz te priče. Da na nju stavi tačku i ostavi je iza sebe.

Šira srodna tema od ove je: Zašto se vezujemo za neke međuljudske odnose, za stvari, za ideje? Zašto ne możemo da istoriju ostavimo tamo gde pripada – u prošlosti? Zašto ne umemo da okrenemo novi list i żivot poguramo u drugom pravcu kada postane očigledno da je to mnogo bolja alternativa za nas?

Mnogo prostora i vremena bi trebalo da bi se razjasnila suština svih ovih problema, a ovo vreme i ovaj prostor koji su pred nama, ipak, nisu rezervisani za to. Ono što bi se najkraće moglo reći je to da je uzrok ovih a i mnogih drugih problema to što smo “pogrešno vaspitani”.

Društvo nam suptilno od malena usađuje sistem verovanja, uloga i dużnosti koje se očekuju od svakog čoveka. Ako sve uradiš onako kako ti se każe onda możeš da se nadaš jednom ispunjenom i sretnom żivotu.

Kao posledica toga čovek počinje da se vezuje za neke odnose, stvari, događaje jer je naučen da mora da ih stekne – da dođe do njih. Ako ne uspe u tome, onda će, svakako, biti nesrećan – patiće. Tako misli ogromna većina ljudi.

Priroda ti każe da uopšte nije potrebno da se vezuješ za ljude, za stvari, za ideje, za sticanje, dobijanje, imanje bilo čega. Neka ti dođe ono što treba da ti dođe – spontano i prirodno. Život je svuda oko tebe. A istinski ti je potrebno samo jedno – da se otvaraš. Dakle, ne da stičeš nego da se otvaraš. Da se otvaraš za żivot.

Jer, premnogo je żivota svuda oko tebe. Premnogo je već “prirodnog imanja” sa svih strana. Zašto bi se onda vezivao za ovo ili ono? Zašto bi se kočio, zamrzavao żivot u sebi ako nisi uspeo u bilo čemu? Zašto bi żalio za propuštenim prilikama kada se nebrojeno mnogo tiska svuda oko tebe?

Ali, glavni akter ove zvučne drame očigledno ne misli tako. Jer, melanholiju ovde pokreće sećanje na jedan protekli żivot u kome je postojao jedan dom i dvoje ljudi koji su u tom domu pokušali da se pronađu. Sada je to samo kuća napravljena od kamena sa drvenim podom i prozorima. Sa stolicama i stolovima koji nose na sebi svu prašinu ovog sveta.

Ipak, to je i dalje mesto njegovih żivih uspomena. Mesto na kome se ne oseća sam. Mesto koje i dalje dożivljava kao svoj dom – kao svoju mirnu luku.

Još se seća kako je gradio to ognjište. Kako ga je gradio za nju i za njega. Dok se jednog dana sve nije srušilo. Dok sve nije nestalo. Nestali su oni, a ostalo je svedočanstvo jednog vremena.

A sada, sada je došlo vreme da se ode, da se sve pretvori u prašinu.

A sve je bilo tako jasno onih dana kada su u bašti bacali seme da nikne novi żivot. Sada je tamo drvo staro koliko i on sam. Ali, grane su i dalje umotane zelenom bojom. A zemlja se podigla i došla do kolena.

Dok su ga grane grebale po telu on se penjao do vrha. Popeo se na sam vrh da bi bolje video svet. Ali, kada su ga vazdušne struje udarale u jurišu da ga zbace, on se grčevito uhvatio da ne bi pao. Drżao se čvrsto. Onako čvrsto kao što se ona nekada drżala za njega. Tako snażno, tako grčevito. Onda kada je gradio dom za nju, za njega.

A sada, sada je došlo vreme da se ode. Da se sve pretvori u prah i pepeo.

There is a house built out of stone
Wooden floors, walls and window sills
Tables and chairs worn by all of the dust
This is a place where I don't feel alone
This is a place where I feel at home
I built a home
for you
for me
Until it disappeared
from me
from you
And now, it's time and leave and turn to dust...
Out in the garden where we planted the seeds
There is a tree as old as me
Branches were sewn by the color of green
Ground had arose and passed its knees
By the cracks of the skin I climbed to the top
I climbed the tree to see the world
When the gust came around to blow me down
Held on as tightly as you held on me
Held on as tightly as you held on me…
And I built a home
for you
for me
Until it disappeared
from me
from you
And now, it's time and leave and turn to dust…

(The Cinematic Orchestra – To Build A Home)

“Orchestra” je uskovitlao Folk i vinuo ga u nebo, ali, kao što je već rečeno, IndieMelancholy bi slobodno mogla da se nazove i IronMelancholy. Jer, Iron & Wine je baš ovo melanholično mesto izabrao da bude njegova rezidencija – njegova oaza “zemaljskog” Folk-a.

Ponovo isti recept: gitara i glas (i nešto malo klavira). Ili, bolje obrnuto: glas i żice. Da li su od benjo-a ili akustične gitare nije mnogo vażno. Bitno je da je glas opet zavrnuo rukave i zauzeo pozu. Taj prefinjeni Indie glas.

Seti se samo koliko mnogo reči je upotrebljeno da bi se u uvodnom textu za Indie napravila razlika između dve konkurentne alternativne celine: Alter-a i Indie-ja. Da bi se objasnilo zašto je neka alternativna stvar išla na jednu ili na drugu stranu. Da bi se shvatilo kakva je to zvučna ideja koja stoji iza Indie zvuka na blogu.

Sada kada si čula Iron-ov glas ne moram mnogo da ti objašnjavam. Mogu samo da ti każem: poslušaj taj glas i biće ti jasno šta je to Indie. Nećeš više ništa morati da pitaš.

Dakle, glas i gitara u “Passing Afternoon” caruju. Ipak, na samom kraju jedno iznenađenje – klavir. Otkud on ovde? Da li je zemaljski Folk odlučio da poleti uvis? Pa, i da i ne.

Taj klavir skreće pażnju da ovu stvar ne treba shvatiti bukvalno. Da ona ima svoju unutrašnju skrivenu poruku ili poruke koje ćeš morati između redova da potrażiš. Bukvalni prevod će te samo zbuniti i odvesti u ćorsokak.

Jer, “nebo” możemo da posmatramo iz dva ugla. Najpre iz onog direktnog koji se vezuje samo za zvuk u kome akustična gitara, tradicionalni benjo ili neki sličan instrument čine obeleżje “zemaljskog” Folk zvuka.

S druge strane, ako izuzmemo zvuk i posmatramo textualne simbole, smisao i atmosferu koju pesma prenosi, onda je svakako moguće dodirnuti nebo i sa običnom gitarom. Pogotovo ako su u pitanju neki “nebeski simboli” – neki konflikti koji duboko zadiru u svet koji nas okrużuje ili poruke koje uključuju żivotni smisao čoveka.

Tako je, na primer, stvar od Feist “Cicadas and Gulls” označena kao nebeska jer je govorila o pitanjima ljudske slobode i żivotnog smisla, iako je za zvučnu podršku imala običnu akustičnu gitaru. Osim toga, svojim netipičnim glasom je dodatno ukazivala na to da se radi o jednoj drugačijoj alternativi.

Tako je i ovde u “Passing Afternoon” (popodne u prolazu). Gitara klasična, glas Indie (ali “zemaljski”) a reči i poruke “nebeske”.

Da, i taj klavir na samom kraju ukazuje baš na to. Jer, nemojmo zaboraviti da se radi o jednom totalnom umetniku koji se bavio i filmom i slikarstvom. Koji i piše muziku i svira (nekoliko instrumenata) i uz sve to i peva. Sposoban je on i te kako da na krajnje kreativan način intrigira našu moć zapażanja.

U “Passing Afternoon” njegov talenat za pisanu reč dolazi do punog izrażaja. Ali, ovo nije običan jednostavan text u stilu njegovih “Radio War” ili “Dead Man’s Will”. Ne, ovaj text je sav u simbolima i prenesenim značenjima. Reči jesu jednostavne, ali je njihovo pravo značenje skriveno i dopušta vrlo različita tumačenja.

Ja ću sada reći nešto o tome kako ja vidim ovu stvar, a onda ću u bukvalnom smislu prevesti text tako da i ti możeš da razviješ neku svoju, możda potpuno drugačiju verziju.

Dakle, kakav god da je smisao ovog texta jedno je prilično sigurno – radi se o ljubavnoj patnji. O żalosti što je njegova devojka (możda i bivša żena) otišla sa drugim.

Iron & Wine je čitavu priču stavio u kontekst godišnjih doba. Godišnja doba ne ukazuju samo na vremenske promene nego i utiču na ljudske żivote – na naše ambicije, na našu psihološku stabilnost, na spremnost i odlučnost da okrenemo novi list.

Leto je vreme za żivotna zadovoljstva od kojih je jedno svakako i medeni mesec. Ona je odlučila da ostavi iza sebe svoju prethodnu vezu koja je mirisala po siromaštvu. Osim toga, i što se dece tiče nije sve bilo sasvim jasno i sigurno (on verovatno nije mogao da ih ima). Ta druga tuđa deca koja su povremeno bila oko nje su je samo potsećala da svoju sa ovim čovekom verovatno neće moći da ima.

U stvari, sve je počelo u prethodnu jesen kada entuzijazam leta ubrzano nestaje i kada jesenje kiše sve više osećamo u kostima. Već tada je ona počela da sumnja u svoju ljubav sa njim.

Bilo im je jako lepo, ali postojala je i stvarnost van sveta ljubavi. Ona koja je gurala prst u oko i upozoravala da njen dragi nije baš neka jako dobra prilika za nju.

Njena majka joj je svesrdno “pomagala” u tome da “treba da se osvesti i počne da razmišlja svojom glavom”. Jer, “ne żivi se od ljubavi” i “ljubav sama po sebi ne plaća račune, ne stavlja hleb na sto i knjige u đačku torbu”. Da, jesen je baš takva. Kao stvorena za to da iznedri crv sumnje u sve na šta baci pogled.

Tako da baš u tu jesen ta njihova veza, taj njihov zajednički “jorgan”, u koji je ona ulagala toliko očekivanja, više nije mogao da ih greje – da bude dovoljan za njih oboje.

Ona je to videla, između ostalog, i po nedeljnim zabavama na koje je nekada išla bez njega. Shvatila je da żeli ugodan żivot da prożivi. Da se provodi, da ima obezbeđenu sigurnost. Da użiva. Da sretna dočekuje dan.

U proleće je konačno prelomila. Neće više ovako. Proleće je vreme kada smo hrabriji nego inače. Kada smo odlučniji da promenimo żivotni kurs. Kada imamo nadu i veru u bolju budućnost.

Ali, tu budućnost ona nije videla sa njim. Volela ga je mnogo. Nikada neće zaboraviti njihovo drżanje za ruke i leżanje u travi. On je możda ljubav njenog żivota, ali ona je, ipak, morala da nastavi dalje.

Već neko vreme se dopisivala sa jednim Nemcem iz Evrope. Svidele su joj se njegove slike, zna engleski veoma dobro, a još više ume da razmišlja. Neżan je i osećajan. Potpuno je opčinjen njom. Želi je što pre pored sebe. Želi je za żenu. U tom trenutku za nju više nije bilo dileme. Odlazi sledećim brodom za Nemačku.

Zima nas potseća koliko smo samo slabi i lomljivi – kao neke lutke od porcelana. Zato je potrebno da budemo na toplom i sigurnom – ušuškani i obezbeđeni. Tada smo skloni i da zaboravimo na mnoge stvari koje inače ne bi. Koje se ne tiču naše sigurnosti nego našeg srca – naše istinske ispunjenosti i sreće.

Ona je zaboravila, ali on nije. On nije mogao da je zaboravi iako su se mnogi pitali: pa zašto? Jer, nekoliko meseci su bili u vezi a da nisu ni spavali zajedno. Njihova ljubav se činila tako vazdušasta – platonska. On je użivao u njenim rukama, kosi, usnama…

Da, i njemu je bilo čudno što ne może da je zaboravi, ali mu je čudno bilo i to što se udala za stranca preko okeana. Nekako, nikada ranije nije pomišljao da bi neko odavde, iz Amerike, mogao da preuzme neko strano ime, iako je to, naravno, sasvim normalna stvar, zar ne?

Ipak, uveren je u to da ona ponekad misli na njega, na njih dvoje. Na to šta su bili i šta su imali. Ali, sve joj oprašta jer shvata da je otišla za nekoga koji će joj prużiti vedriju budućnost. Uostalom šta je čovek nego grudva straha koja trażi spas i sigurnost.

E, sada bukvalni prevod sa što manjim izmenama:

Postoji vreme koje ti izmiče

Kao neko popodne u prolazu

Leto je zagrejalo otvoren prozor njenog medenog meseca

I ona je izabrala da spali mostove iza sebe

Ali, zemlja je upamtila njene drvene kašike

I njihovu decu koja su dirala njeno ukrasno cveće

Postoje stvari koje otpadaju

Kao što otpadaju naši dani koji su već izbrojani

Jesen je oduvala jorgan koji je ona perfektno spremila

I ona je odlučila da poveruje

U himne koje je njena majka pevala

Nedelja zove svoju decu da napuste njihovo uvelo lišće

Brodovi koji plove prelaze preko naših tela u travi

Proleće zove svoju decu dok god ih konačno ne pusti da odu

A ona je odlučila gde żeli da bude

Mada je izgubila svoj prsten od udaje

Negde blizu one sklonjene tegle u kojoj drżi seme za cveće

Postoje stvari kojih ne możemo da se setimo

Slepe kao noć koja nas sve zatiče

Zima ušuškava svoju decu, svoje osetljive kineske lutke

Ali, moje ruke pamte njene

Dok se svijaju oko paprati u senci

Gole ruke, njene tajne kao pesme koje nikada neću čuti

Ima imena preko mora u koja tek sada verujem

Ponekad, u svojoj kući zatvorenih prozora

Ona će sedeti i misliti na mene

Ali, će ipak, krpiti njegovu dronjavu odeću

I poljubiće se oni kao da oboje znaju

Da beba spava u našim kostima

Tako uplašena da ne ostane sama

Trudio sam se da prevod ne ulepšavam – da ostane što više bukvalan – da bi mogla ako to żeliš da napraviš svoju verziju ove priče bez petljanja sa nepoznatim rečima.

Naravno, za razliku od prevoda na srpskom, reči na engleskom klize kao voda ladna. Ipak, treba se podsetiti da se ovaj blog klanja zvuku a ne rečima. Reči, kakve god da su, će ovde uvek ostati samo pomoćno sredstvo a ne glavno.

U ovoj stvari ima toliko mnogo reči, da usmerenost na njih i njihovo značenje u većoj meri otkida na dożivljaju zvuka. Zato, bolje se prepusti da te ispuni i ponese samo zvuk. Możeš ako żeliš da zapamtiš neke baš ključne reči koje ti se sviđaju jer jako dobro prijaju srcu, a da ogluviš za sve ostale. Nama kojima engleski jezik nije maternji je tako nešto prilično lako. Samo se usmeri na glas i pusti ga da te pomera tamo gde mu je volja.

There are times that walk from you
Like some passing afternoon
Summer warmed the open window of her honeymoon
And she chose a yard to burn
But the ground remembers her
Wooden spoons, their children stir her Bougainvillea blooms
There are things that drift away
Like our endless numbered days
Autumn blew the quilt right off the perfect bed she made
And she's chosen to believe
In the hymns her mother sings
Sunday pulls its children from their piles of fallen leaves
There are sailing ships that pass
All our bodies in the grass
Springtime calls her children till she lets them go at last
And she's chosen where to be
Though she's lost her wedding ring
Somewhere near her misplaced jar of Bougainvillea seeds
There are things we can't recall
Blind as night that finds us all
Winter tucks her children in, her fragile china dolls
But my hands remember hers
Rolling around the shaded ferns
Naked arms, her secrets still like songs I'd never learned
There are names across the sea
Only now I do believe
Sometimes, with the windows closed, she'll sit and think of me
But she'll mend his tattered clothes
And they'll kiss as if they know
A baby sleeps in all our bones, so scared to be alone

(Iron & Wine – Passing Afternoon)

Ni ljuljač, ni hvatač nisu baš zgodne reči da objasne umetnika na trapezu u cirkusu. Możda bi najbolja reč bila balanser.

Dakle, “The Trapeze Swinger” (balanser na trapazu) je poslednja stvar u ovoj grupi koju potpisuje Iron & Wine.

“Balanser”, u stvari, nije u startu planiran da uđe u AlterMelancholy, jer se mislilo da će IndieBallad grupa uspeti da stane na noge. Ali, nije. Kao što jedna lasta ne čini proleće tako i  “Balanserka” koje god veštine i trikove primenila nije uspela od jedan da napravi dva.

I nije bilo druge nego da uđe negde gde će najmanje da se primeti njena “krštenica”.

Ali, teško je stvar koja traje skoro deset minuta sakriti u tri ili četiri – kakve su obično sve ostale stvari. Zato je “Swinger” morao da se zaljulja i skoči na začelje kolone. Da napuni tanjir tek onda kada su ga svi drugi ispraznili.

Ali, ništa drugo mu nije preostalo. Jer, i to je bolje nego ne biti nigde – iščeznuti kao da ne postojiš.

Pričamo o razlikama a, u stvari, nema neke velike razlike u zvuku u odnosu na ostale Iron-ove stvari. Razlika je bukvalno u nijansama. Dakle, “Trapez” je najmanje zbog zvuka bio predviđen da napravi svoj zaseban “buket”. Mnogo više su na to uticale neke druge stvari.

Na primer, ta već pomenuta dużina je stavljala do znanja da ta stvar u sebi ima nešto drugačiji fazon. Pet puta je duża od “Radio War”-a. I to ne bez razloga. Sećate se kada smo govorili o AlterBallad grupi da joj je osnovna odrednica bila “pričam ti priču”. I ovde je to tako.

“Trapez”, dalje, ima puniji zvuk od svih ostalih Iron-ovih stvari. Dosta više instrumenata i glasova koji se ubacuju na više nivoa.

Akustična gitara je, naravno, i ovde glavna, ali tu je ne samo jedna gitara nego više njih. I svaka sa nešto drugačijim štimungom. Osim toga, ima tu i elektrike – sintisajzer i możda jedna električna gitara. Pa onda klavir, udaraljke, veliki kontrabas, a na kraju čak i andska frula.

Svi ovi instrumenti nemaju neku veću ulogu u zvuku, pošto se uglavnom čuju u pozadini – i to ne tokom celog trajanja. Njihova uloga je da zvuku dodaju na koloritu – da ga učine ineteresantnijim. Da naprave kontrast u odnosu na jedan isti ritam koji se vrti od početka do kraja.

Taj ritam jeste potpuno isti, ali kako pesma odmiče tako on sve više dobija na punoći i snazi. Više muških glasova od samog starta daje tihu glasovnu podršku, a kasnije se u priču ubacuju i dodatni vokali.

Glas je, naravno, onaj isti – osećajan, blag, skroman. Opet je to jedan tużan zvuk, jedno melanholično potsećanje koje budi sentimentalno raspolożenje. I opet je to kao i u prošloj stvari kombinacija “neba i zemlje”.

Kao i tamo, i ovde se čini da, s jedne strane, Iron żeli da ti każe u najsitnije detalje šta se sve događa, ali s druge, toliko je umrsio i zamutio te njegove fleševe u sećanju, da uopšte ne znaš o čemu se tu zapravo radi. Ostaje ti da kao u prošloj stvari samo nagađaš.

Możda je sve to namerno dato tako, da bi nam se poslala poruka da se ne vezujemo mnogo za reči nego za ukupnu atmosferu. Da treba da dożivimo ovu stvar ne razumom nego srcem. I ako możda nije baš tako, mi ćemo uzeti da jeste, jer je to i filozofija ovog bloga. Zvuk ispred svega.

A po feelingu, ovo je jedna prefinjena balada, koja je u odnosu na Damienove koje smo imali u Alter-u, dosta mekša i suptilnija.

Damien je inteligentni cinik, “probisvet”, mangup koji ima ranjeno i slomljeno srce koje ti dramatično gura pred oči, dok Iron to radi dosta tiše i skladnije. On je skromni dobrica kome je poslednje na pameti da se intelektualno dokazuje, ili da utapa svoju tugu u alkoholu, pa da ti, onda, odatle, u raspadnutom stanju, pokazuje kako pokušava da sastavi svoje delove u neku celinu.

Iron, iako mu je ime gvozdeno, ima srce koje je mekše od pamuka i prefinjenije od svile. On izrażava ono što oseća običnim jezikom bez żelje da se nametne bilo kome, bilo čime. On jednostavno egzistira, tu gde jeste, miran, tih, skroman. Kao neka ptica u slużbi mira. U slużbi bożanske milosti i ljubavi.

Takva je i ova stvar. Sasvim jednostavna, povučena. Priča o nekim sitnim dešavanjima iz prošlosti koja su ostala zapisana duboko u srcu jer su imala ljubavni znak na sebi. Ali, jednostavnost ne znači i površnost, uspavanost, metiljavost. Ne, ne ovde. Naprotiv. Treba se setiti da tiha voda breg roni i da nečujna snaga često ima mnogo veći efekat nego gruba, gromoglasna sila.

Iron je uzeo scenografiju cirkusa da ga uporedi sa svetom u kome żivimo. Jer, takav je u stvari naš ljudski svet – kao jedan ogroman cirkus.

U tom svetu moraš čitav żivot da balansiraš na żici da bi, nekako, zauzeo svoje mesto pod suncem. Hteo ne hteo moraćeš da se boriš “i sa levo i sa desno” da bi preżiveo. Jer, svi će te gurati svojim laktovima da bi te izbacili iz konkurencije. Da bi napravili više mesta za sebe.

Moraćeš da dobro balansiraš i svoje ljubavi i svoja prijateljstva i svoju familiju i kolege i razne żivotne situacije u kojima ćeš morati da pokażeš i diplomatsko i političko i emotivno i fizičko i ko zna koje još balansiranje.

Moraćeš da naučiš da stavljaš na lice različite maske i da ih menjaš dok trepneš okom. Tako ćeš se nekada pretvoriti u klauna koji zasmejava, nekada ćeš biti krotitelj divljih żivotinja, nekada čovek od gume koji pokazuje koliko je elastičan i savitljiv, a nekada iluzionista koji druge pokušava da uveri u iluzije koje u stvarnosti ne postoje. Baš kao u cirkusu.

Jedan pogrešan korak i pašćeš sa żice koja je zategnuta i preko koje ideš na drugu stranu. Kad tad ćeš, ipak, morati da se umoriš i da padneš. Ako budeš srećan dożivećeš starost i pašćeš zato što telo više nije moglo da izdrżi. Dakle, pad sa trapeza ti svakako sleduje. Samo je pitanje kada.

Ne, ne i ne. Nije to. Ovo, upravo maločas rečeno je bila prilika da ti se pokaże šta je to Alter pogled na svet. Jer, sve ove reči o laktanju, maskama i padanju sa żice kao da vode krstaški rat sa svetom, a toga u Indie-ju u velikoj meri nema. Pogotovo ne kod Iron-a. Zato sve ovo rečeno shvati samo kao drugu stranu medalje. Onu o kojoj możeš da razmišljaš, ali ne u kontekstu ove stvari.

Jer, ovo je jedna meka, melanholična balada koja skromno otvara dušu i koristi cirkus kao scenografiju samo zato što se tamo desilo nešto zbog čega je ova tużna ispovest i nastala.

To ne znači da se priča svodi samo na događaje i da nema i svoju unutrašnju dubinu. Ne, naprotiv. Iron, pokušava ne da dublju poruku prenese u Alter maniru – ognjem i mačem – nego da ti je da preko osećajnosti za koju treba da se otvoriš. On se nudi da ti svesrdno pomogne u tom otvaranju preko svog zvuka i svojih reči.

Kao i u prethodnoj stvari, razne verzije kruże o tome o čemu se ovde radi. Evo ponovo moje verzije, a onda i nešto slobodnijeg prevoda, pošto je text vrlo dug, a i ne baš sasvim jasan.

Dakle, on je još od dečačkih dana bio zaljubljen u nju, i mnogo ih zajedničkih dożivljaja vezuje kroz čitavo detinjstvo. Njegova ispovest ulazi u sitne detalje – u iskrice tih događaja koje su ostavile traga u njegovom srcu i njegovom pamćenju.

Jednom prilikom su, tako, zajedno otišli na cirkusku predstavu. Njegova ruka je bila među njenim kolenima kada se ona okrenula ka njemu i rekla da je tačka balansera na trapezu bila divna, ali joj se čini da nije napravljena da potraje.

To “da ne potraje” je zazvučalo kao zloslutna sudbina, jer je baš u tom trenutku, na parkingu na kome su bili on uhvatio ljutit pogled cirkuskog klovna koji je tu bio sa svojim psima. Na ovaj ili onaj način on je tu izgubio żivot. Pokušao je da pobegne ali nije uspeo.

Sada, sa onog sveta żeli da potseti svoju bivšu devojku da ga ne zaboravi. Potseća je na sve te sitne momente iz njihove prošlosti koje su zajedno prożiveli.

Često u priču ubacuje i drugi svet, kao, na primer, vrata raja na kojima su ispisane poruke koje će i on, ako mu se prużi prilika, ukrasiti nekim svojim grafitima. Najpre onim da će se njih dvoje, ona i on, sigurno ponovo sresti. Tamo, na tim vratima će staviti i boga i đavola, i dečaka i devojčicu, i još mnoge druge stvari. Da, svi će oni biti tu. Čak i zbunjeni balanser na trapezu.

Zato, neka ga zapamti, sretnog

Kako se smeje pokraj rużinog żbuna sa modricama na bradi

U vreme kada su brojali svaki crni auto koji prođe

Ona je tada żivela dole u dolini kada su ih zajedno uhvatili u kuhinji

On je čuo da je i dalje lepa, i da na vratima raja stoje neki baš rečiti grafiti

Kao: “Videćemo se opet”, “Jebeš ljudski rod”, “Reci mojoj majci da ne brine”

I to da se anđeli jako lepo rukuju, samo uvek mnogo żure

I moli je da ne zaboravi kako su za onu noć veštica pravili budale od suseda

Kako su bojili lica u belo i kako su do ponoći potpuno zaboravili jedno na drugo

Stideo se toga sledećeg jutra, a sada mu sve to izgleda tako blesavo

Samo neka ga ne zaboravi. Neka ga makar greškom vidi u prozoru najviše kule

I kako su odatle nekad dozivali prolaznike. Ali bili su toliko visoko

Toliko da nisu primetili da prazna ulica odjekuje i svetluca kao kapije svetog kraljevstva

Na kojima piše: “Izgubljeno nađeno”, “Ne gledaj dole”, “Neka neko spasi iskušenje”

I opet je moli neka ga zapamti. Neka se seti kada su zajedno kao mali imali čudan san

Gde su se budili pored lavova i nekih fino doteranih dama

Koje su im dozvoljavale da biraju imena kako će se zvati

I davale im poklone za lepo ponašanje

I retku priliku da vide balansera na trapezu kao heroja spasioca

Neka se seti i kako je izgubio sve što je imao i postao bedan

Neka se seti onih pasa koji su trčali za vozovima

Dok su se iznad njih rojile šarene ptice u dve boje

I kako je kod izvora iza Svetog Petra na zidu pisalo sprejom:

“Ko dođavola może da vidi zauvek”

Neka ga se ponekad seti na karnevalu, u kolima, njegova ruka među njenim kolenima

Kada se okrenula i rekla: “Tačka balansera na trapezu je bila sjajna.

Samo, nikada nije napravljena sa namerom da potraje”

A onda ga je klovn video i prišao mu ljutito

Sa njim i cirkuskim psima parking je postao opasno mesto

I neka ga se konačno seti kako je uzbrdo grabio i rukama i nogama

Njoj, njegovoj dragoj on sada obećava da ako ikada bude pravio vrata raja

Da će se potruditi da na njima nacrta: đavola i boga, dečaka i devojčicu

Anđela kako ljubi grešnika, majmuna i čoveka, neku muzičku grupu koja maršira

I balansera na trapezu koji sve to preplašeno gleda

Uh…

Please, remember me, happily
By the rosebush laughing
With bruises on my chin, the time when
We counted every black car passing
Your house beneath the hill
And up until someone caught us in the kitchen
With maps, a mountain range, a piggy bank
A vision too removed to mention
But please, remember me, fondly
I heard from someone you're still pretty
And then they went on to say
That the pearly gates
Had some eloquent graffiti
Like "We'll meet again" and "Fuck the man"
And "Tell my mother not to worry"
And angels with their great handshakes
Were always done in such a hurry
And please, remember me that Halloween
Making fools of all the neighbors
Our faces painted white
By midnight, we'd forgotten one another
And when the morning came I was ashamed
Only now it seems so silly
That season left the world and then returned
But now you're lit up by the city
So please, remember me mistakenly
In the window of the tallest tower
Call then passers-by but much too high
To see the empty road at happy hour
Gleam and resonate, just like the gates
Around the holy kingdom
With words like "Lost and found" and "Don't look down"
And "Someone save temptation"
And please, remember me as in the dream
We had as rug-burned babies
Among the fallen trees and fast asleep
Beside the lions and the ladies
That called you what you like and even might
Give a gift for your behavior
A fleeting chance to see a trapeze
Swinger high as any savior
But please, remember me, my misery
And how it lost me all I wanted
Those dogs that love the rain and chasing trains
Bi-colored birds above their running
In circles around the well and where it spells
On the wall behind St. Peter
So bright, on cinder gray, in spray paint
"Who the hell can see forever?"
And please, remember me seldomly
In the car behind the carnival
My hand between your knees, you turned from me
Said: "The trapeze act was wonderful
But never meant to last", the clown that passed
Saw me just come up with anger
When it filled with circus dogs, the parking lot
Had an element of danger
So please, remember me finally
And all my uphill clawing
My dear, but if I make the pearly gates
I'll do my best to make a drawing
Of God and Lucifer, a boy and girl
An angel kissing on a sinner
A monkey and a man, a marching band
All around a frightened trapeze swinger
Na, na na na, na na na, na na, na na, na na na…
Uh…

(Iron & Wine – The Trapeze Swinger)

Koliko ljudi toliko opsesija. Svašta čoveku može da padne na pamet i da mu postane strast najmilija. Recimo, ako se zoveš Fionán Martin Hanvey a tvoja opsesija je dan u nedelji petak, šta ti možeš drugo da uradiš nego da sebi daš ime Gavin Friday? Sasvim normalno, zar ne?

I ko će da pomisli da si se po-pseudonimio? Niko ko te ne zna. Jer, svakakva prezimena na ovom svetu danas postoje, pa što ne bi i “petko”?

A možda je Gavin mislio da će ako sebi promeni lični naziv u kompletu da se oslobodi tog svog “petka” koji ga non-stop proganja. Iako, eto, nije, recimo, odoleo da svoj poslednji album Catholic (katolički) ne izda na “Veliki Petak” (praznik Hristovog raspeća koji u Irskoj zovu “Good Friday).

Dakle, Irac, katolik, pevač, kompozitor, producent, muzičar, glumac.

Sada slušamo njegovu stvar “Lord I'm Coming” (Gospode dolazim). Možeš da je skineš sa tog pomenutog albuma (Catholic) ili sa OST (Original Sound Track) iz filma “This Must Be the Place” (ovo mora da je to mesto).

Meni je draži film jer je u sličnom Alter fazonu. Radi se o otkačenoj Rock zvezdi u penziji (glumi ga Šon Pen) koji na vest o smrti oca kreće na put po Americi. Doživljava sve i svašta na tom putu otkrivajući istovremeno i sebe.

Na kraju je, sticajem okolnosti, uvučen u opsesiju svoga oca koji je godinama proganjao jednog nacističkog ratnog zločinca iz drugog svetskog rata, ali, ga je smrt sprečila da ga uhvati. Šon će to, naravno, uspeti da učini, doživljavajući pri tom unutrašnju katarzu koja će dramatično promeniti čitav njegov život.

Lik u filmu je, na kraju, ipak, uspeo da pronađe to svoje mesto pod suncem za razliku od lika u ovoj pesmi. Njegova sudbina je, na žalost, mnogo mračnija. Zapravo, teško da mračnija može i biti. Jer, u pesmi su i zvuk i reč i glas na istom tragu – na samo jednoj tankoj niti koja ih vezuje za ovaj život i za ovaj svet.

Svi se mi, naravno, ponekad razočaramo u ljude, u život, u ovaj svet takav kakav je. Ali,

ipak, nekako nalazimo načina da se izvučemo na površinu i da nastavimo da guramo dalje.

Kao da je u nama neki nepogrešivi mehanizam koji tačno zna kada je vrag odneo šalu i kada nam je pomoć neophodna. I onda, baš onda kada pomislimo da spasa nema, da je sve tako crno i beznadežno, dešava se čudo. Odjednom priliv optimizma, odjednom vera u sebe i u svoje životne ciljeve.

Umor je iščilio iz tela. U glavi bistro. Vapimo od želje da se ponovo vratimo u trku. Da sebe i svoje mogućnosti još jednom stavimo na crtu.

Nije nikakva tajna da je život stvoren da bi živeo – i da bi se u nama branio i sačuvao. Čak i od nas samih. Jer, ako iko može da nam zabije nož u leđa, onda smo pre svega to mi a ne neko drugi. Leđa su daleko, iza i teško ih je rukom dohvatiti. Ali, mi smo pravi majstori samopovređivanja. Poslužićemo se svim mogućim trikovima samo da sebi nekako naudimo. Čim nam se pruži prilika – eto nas – prvi smo na redu.

Dakle, život nas brani od sebe samih, ali nas je, istovremeno, taj život, taj naš Stvoritelj, i napravio takve kakvi smo – protivrečne – što nas tera da se večito povređujemo neuspehom, krivicom, pustim željama i očekivanjima.

Ipak, ono što našem Stvoritelju ne možemo da stavimo na dušu je sloboda – sloboda koju nam je dao da možemo da odlučujemo na koju stranu ćemo da se okrenemo? Šta ćemo da izaberemo kao svoj životni put, kao svoju ideju vodilju?

Ali, nekada su vetrovi života tako jaki da će nas oboriti na zemlju. Toliko snažno duvaju da, jednostavno, ne možemo da ustanemo, da se uspravimo. Pokušavamo, ali nemamo dovoljno snage.

I onda, počinjemo da verujemo da je otpor suviše jak i da ne možemo da se odupremo. Verujemo da ne postoje nikakve šanse da se više išta učini. Da je sve gotovo, da nam nema spasa.

E onda, stupa na scenu onaj naš “anđeo čuvar” koji nam daje vetar u leđa. Koji pokušava da nas povrati u život. Ali, ponekada čak ni to nije dovoljno. Osećamo, doduše, dodatnu energiju, dižemo glavu, uspravljamo se na laktove, ali je donji deo tela i dalje na zemlji. Ne uspevamo da stanemo na noge.

Ko zna koliko puta ćemo još dobijati to veštačko disanje u pokušaju da se prikačimo na životni generator, i ko zna koliko ćemo puta pokušavati da dignemo glavu, da se uspravimo ili makar da podignemo pogled u vis?

Ali, u jednom trenutku, onda kada više ne postoji ni zrnce vere da smo u stanju da se vratimo, u tom trenutku ćemo potpuno da odustanemo. Bez obzira na prvu pomoć koja će i dalje da nam stiže.

Sada smo u prostoru na samoj granici između života i smrti – raskrečeni tako da nam je glava spuštena pravo dole na sredini, a svaka noga leži na po jednoj strani sveta. U samrtnom smo limbu, bez imalo volje da bilo šta promenimo.

A onda, posle ko zna koliko vremena, počinjemo da okrećemo glavu na jednu stranu. To može biti pogled ka životu kao božanska milost koja nam se ukazala u samrtnom času. Jer je naša sudbina da i dalje treba da nastavimo da živimo. Pošto ni malo više volje nije bilo u nama, nismo ni mogli svojim negativnim nastupom sami sebi da naškodimo. I životna sila nas je, jednostavno, izbacila na površinu.

Ali, naša glava može da se okrene i na drugu stranu. Na onu koja životu okreće leđa. I tada, dešava se čudo. Odjednom evo priliva volje, evo energije. Osećamo kako nas obliva nova milost – Božja. Ponovo počinjemo da osećamo. Javlja se novi smisao, nova logika postojanja. Sada imamo samo jedan cilj – da se približimo Gospodu. Da krenemo ka Njemu.

I dalje nemamo snage, i dalje se mučimo da se pridignemo. Ali, volja nam postepeno sve više jača. Čini nam se da jaču volju prati i jača energija. Evo, već uspevamo da se polako pridignemo. Možda još uvek ne možemo da stanemo na noge, ali osećamo da ćemo i to uspeti. Moramo samo da sačekamo, da budemo strpljivi, da verujemo.

Jer, sada već sigurno znamo da će uskoro doći dan kada ćemo moći da ustanemo i da zakoračimo. Da priđemo Gospodu. Da konačno pređemo granicu svetova i zagazimo u Neživot.

Brrrrrrr. Užas. Šta drugo reći nego nemam reči? Ali, hteli-nehteli i to je sastavni deo života. Jer i takav neprijatan scenario se baš u ovom času, negde sigurno dešava. Negde možda daleko, ali, ipak, i blizu, ako uzmemo ovu našu planetu kao jednu povezanu celinu. Gde smo na samo jedan klik ili telefonski broj daleko.

Osetićeš jasno tu atmosferu beznađa i očajanja u zvuku – ali ne odmah. Prvo će zvuk polako da prilazi kao neprimetna magla koja ti se plete oko nogu. I dalje se približava i tebi se čini kao da čuješ crkvene orgulje. Kao da si na nekoj liturgiji.

Da li ti prilaziš crkvi ili ona tebi sasvim je svejedno? Ali, zvuci su sada dosta bliži i ti osećaš kako zvuk dobija na punoći. Onaj zvuk od malopre koji ti je izgledao prazan i suv kao ravna slika na zidu sada kao da je odjednom oživeo u hiljadu boja.

Boje tog zvuka su sivkaste, ali i blage, pitome. Nedovoljno određene da im uđeš u trag. Mogu da se povežu sa njegovom željom da napusti svetovni život i da se priključi crkvi – da se zamonaši. Ni reči, ni glas ti neće pomoći da razrešiš ovu dilemu jer su i oni nejasni – magloviti.

Čućeš bas, čućeš klavir, čućeš i ostalu ekipu i osetićeš izuzetnu harmoniju u zvuku. Čini ti se da je zvuk prava blagodet za uši. Da bi mogao da ga slušaš čitavog života a da ti ne dosadi. Pa da, ovde se sigurno radi o njegovom okretanju kao duhovnom, pomisliš?

Ali, tvoja će očekivanja ubrzo da se rasprše kada ti bas okrene svoj drugi obraz. Kada te pogleda popreko. Sada je ta sivkasta odmalopre dobila snažne nijanse crne.

Shvataš da se zvuk odjednom naoblačio. I to ne malo, nego sasvim. Čitavo nebo je prekriveno crnim oblacima.

Tu je i klavir koji ni malo ne popravlja taj mračni, razliveni akvarel zvuka. Ne, klavir u njega ubacuje samo dodatnu dramatiku – još pretnje, još nelagode. Kao grmljavina i munje koje sevaju. A i čitava druga “pogrebna ekipa” je tu, naštimovana na istu notu.

Ali, šta je sada ovo? Neki hor? Glasovi za koje ne možeš da odgonetneš kome pripadaju? Kao da drže muško-žensku sredinu. Kao da su na pola puta. Kao anđeli koji opominju, koji upozaravaju da je trenutak kritičan. Da je kucnuo poslednji čas.

A glas. Glas bled. Kao da nema kapi krvi u sebi. Izgubljen, odsutan. I ako se malo zaleti, onda je to opet kao da nije budan, kao da je u transu. Kao da je “neprisutno prisutan”. Kao da priča sa drugim svetom a ne ovim. Kao da ove naše koordinate života više ne uzima u obzir.

A onda, na kraju, će zvuk ponovo da se ublaži. Sivilo je i dalje tu, ali sada više ne sevaju munje i ne udaraju gromovi. Kao da je odluka donešena i kao da se već sve zna. I da, pošto je tako, više nema potrebe za dramatikom.

Čitavu priču možeš da tumačiš i tako da je on odustao od našeg svetovnog života i da su bure i oluje predstavljale njegovu unutrašnju borbu – neodlučnost, nespremnost i strah da se u potpunosti posveti Bogu. Da izbriše sve veze sa pređašnjim životom i da odustane kompletno od njega.

A, kada se konačno odlučio za to, u tom trenutku je i njegovo unutrašnje nebo počelo da se čisti od crnila i sivila. Od munja i gromova.

Jer, on sada tačno zna šta želi? A to je samo jedno. Da posveti čitav svoj život Njemu – Gospodu.

A on je nekada voleo, pa bio ostavljen, napušten. Imao je dušu tada, a sada je više nema. Prodao ju je. Kome, čemu, i dalje ne zna? A njegov svet se srušio, slomio mu se pred očima. Da li je pogrešio? Da li je mnogo grešio? A ko to može da zna? Ko može da objasni ko je u pravu? Koga više briga za to?

A za sebe je mislio da je neustrašiv. Da nikada neće osetiti ukus straha, užasa. I tako je bilo. Nikada ga nije osetio sve dok nije tresnuo o zemlju. A sada zna da nestaje, da umire.

A onda se seti nje. Seti se malih stvari. Načina kako govori, kako se smeje. I nedostaje mu to jer je voleo.

Ali, sada, sada više ne oseća bol. Više ne zna odakle je? Više nema kuću, više nema dom. Sada više ne zna ni kako da oseća? Kako da bilo šta oseti? Šta da kaže? Šta da uradi?

A onda šapat. Tihi šapat koji mu se naslonio na uvo. Samo taj šapat i za njega je odjednom sve nestalo. Sve što je ikada poznavao. I osetio je ljubav. Zaljubio se a da, uopšte, ne zna kako?

I sada zna. I sada vidi. Da želi samo jedno. Da Mu priđe. Da Mu se približi.

I think I fell in love

You smile alone

Like a drunken drug has gone and left me

Lord I’m comin’

I think I sold my soul

To what, to who, I still don’t know

My world is broken

My world is broken

And all the big mistakes

Who knows who’s right

Who cares who’s wrong

Lord I’m comin’

Oh Lord I’m comin’

I never knew the sound

The sound of fear till I hit the ground

And I’m dyin’

Lord I’m dyin’

The little things in life

The way you talk, the way you smile

And I miss you

You know I miss you

I think I fell in love

But now the hurt, the hurt is gone

And I’m homeless

Lord I’m homeless

I don’t know how to feel

I don’t know what to say or do

Lord I’m comin’

Lord I’m comin’

A whisper in my ear

And all the things disappear

I think I fell in love

But now I know I’ve forgotten how

And I’m comin’

Lord I’m comin’

(Gavin Friday – Lord I'm Coming)

INDIE ACOUSTIC

IndieAcoustic asocira, naravno, na akustični zvuk u kome najčešće prvi red zauzima akustična gitara. Ali, sigurno ste primetili do sada da je naziv grupe u Indie-ju jedna jako proizvoljna kategorija. Ime grupe će ti svakako reći nešto, ali najčešće ti neće ispričati sve. Ako hoćeš da znaš čitavu priču, onda ćeš morati da je pročitaš u textu koji ti to objašnjava.

Jer, ko bi se dosetio, na primer, da IndieMelancholy nosi baš to svoje ime samo zato što više nije bilo raspoloživih imena sa reči “Folk” u nazivu. Da ih je bilo, to bi, svakako, bilo bolje rešenje, jer je reč Melancholy suviše glomazna i zato nedovoljno precizna ako hoćemo da pravimo male “bukete”.

To se najbolje vidi po brojkama koje kažu da u čitavom Indie-ju melanholični i slični zvuci obuhvataju najmanje 75 posto ukupnog zvuka. Od četiri Indie stvari najmanje tri su u takvom raspoloženju.

Zato, staviti ime Melancholy za naziv bilo koje grupe nije baš najsrećnije rešenje. Ali, nećemo zbog toga liti suze melanholične, zar ne?

Koja je onda priča u vezi IndieAcoustic? Kakav zvuk se krije iza tog naziva?

Akustični zvuk, naravno. Sličan onome koji smo imali u IndieFolk i IndieMelancholy. Razlike su u nijansama koje se povremeno sasvim gube.

Bilo je potrebno uložiti dosta pažljivog, posvećenog slušanja da bi se došlo do tih nijansi. Otvorenost i intuicija su imale svoje važno mesto u tom “seckanju dlake na parčiće”.

Dakle, u ovoj grupi ne očekuj neke velike razlike u zvuku. U istom stilu kao što ih nije bilo u IndieMelancholy u odnosu na IndiFolk. Sve je to manje ili više jedan slični tužnjikavi Folk zvuk u kome glas i akustična gitara vode glavnu reč.

Ako se prisetimo onih sedam glavnih karakteristika iz uvodnog texta za Indie kao celinu, onda je ona nijansa koja preteže u IndieAcoustic-u lakoća. Lakoća i lepršavost.

Akustika je sama po sebi laka, ali, ako to baš želi, ona tu lakoću može još više nego inače da naglasi. U IndieAcoustic-u  akustična žica itekako želi da izrazi to odsustvo težine – tu nesputanu oslobođenost – i zato je izvukla iz sebe maximum u tom smislu.

To je, dakle, zvuk koji leluja slobodno u prostoru njišući se tamo, amo. Kao da balansira između melanholije i spokojstva. Nekada ima malo više jednoga a nekada drugoga.

Lepršavost, inače, ne može bez prefinjenosti. Jer, lakoća i lepršavost su upravo takvi zato što su suptilni – tanani. Ta duboka osetljivost je, u stvari, spustila njihovu specifičnu težinu na nisko. Ona im omogućava da lebde i da uz minimalan napor održavaju ravnotežu.

Dakle, za IndieAcoustic se može reći da je šampion u lakoći i prefinjenosti. Ne samo u odnosu na prethodne dve grupe nego i na ukupni Indie zvuk na blogu.

Ali, to nije sve od IndieAcoustic. Ne. Ova grupa ima još nešto što prethodne uglavnom nisu imale. Ima zvuk koji zove na pokret. Na onaj pokret koji smo u ranijim textovima (na primer u Alter-u) karakterisali kao Pop.

Ali, moraćeš da ubaciš svoju pažnju i otvorenost u čitav proces traganja za tim igračkim Pop ritmom. Jer, lakoća i prefinjenost same po sebi sputavaju svaku prenaglašenu aktivnost.

IndiAcoustic je, u stvari, međufaza, jedan suptilni Pop titraj koji će se potpuno razviti tek u sledećoj IndiFolkPop grupi.

Vidimo, dakle, da je IndieAcoustic sa svih strana okružena Folk-om. I ispred sebe dve (IndieFolk i IndieMelancholy) i iza sebe dve (IndiFolkPop i IndieFolkRock) dominantne Folk grupe. Pa da li je, onda, IndieAcoustic uspela da ostane jedina “nezaražena” Folk-om u čitavoj Indie I celini?

Ne, naravno, da ne. Iako se “napolju” njenim stvarima “ladno” lepi Indie Folk etiketa, kod nas ovde na blogu nije sve tako jednostavno. Jer, ovde pokušavamo da budemo suptilni do krajnosti – da delimo i razdvajamo do krajnje granice smisla.

Tako, na primer, u stvarima ove grupe se, manje ili više, javlja nešto što je potpuno atipično za Folk – a to je “experiment” – zvučno dešavanje koje predstavlja neku kreativnu igru koju nigde ne možeš da svrstaš.

Naravno, van zidova ovog bloga će ti reći da zato služi etiketa Indie. Nju ćeš da nalepiš na svaki čudnjikav Folk i rešio si problem.

To jeste Ok, ali šta ćemo sa tim što ovaj “experiment” često izlazi iz uobičajenog, a osim toga, šta ćemo i sa onim Pop elementom u čitavoj priči koji, ipak, dodaje na dinamici?

Zato, ja bih rekao da u IndieAcoustic-u Folk-a i ima i nema, kao što ima i Pop-a i nema, kao što ima i nema nečega čemu ne možeš da daš nikakvo ime. Nečega što lakoća i prefinjenost formiraju same po sebi i što ne trpi bilo kakvo svrstavanje.

Najbolje je zato reći da IndiAcoustic leprša negde na ničijoj teritoriji. Negde u nekom središnom među-prostoru koji pripada i svima i nikome. I Folk a i Pop ga spuštaju ka zemlji a njegova paperjasta težina i svilenkasta struktura ga guraju ka nebu.

Na šta te na engleskom podseća reč “Bon”, a na šta reč “Iver”?

Čak i da ti je engleski maternji vervatno bi ti bio problem da definišeš reč “bon” – bilo u realnom ili simboličnom smislu. Ta reč pre vuče na neke evropske jezike, francuski, na primer, gde “bon” znači dobar i gde je za Engleze i Amere ostalo samo da napuće usta i od Francuza preuzmu reč “bon-bon” (bonbona).

Ista stvar i sa reči “Iver”. Ne ista nego još gora. Koliko je meni poznato teško da u zapadnim jezicima postoji nešto slično. U izgovoru bi moglo tako otprilike da zvuči “l’hiver” – zima na francuskom – ali, u pisanju, kao što se vidi postoji velika razlika.

Izgleda da bi jedino srpski tu mogao da pritekne u pomoć, gde “iver”, naravno, znači malecko parče drveta koje otpadne kada se drvo mehanički obrađuje.

Pošto “iver ne pada daleko od klade” moglo se samo na osnovu ovoga pretpostaviti da se, što se tiče zvuka, texta i atmosfere može očekivati nešto čudno, mistično, alternativno.

I tako je. Bon Iver je ime grupe koju vodi Justin Vernom kao vokalista, textopisac, instrumentalista, kompozitor, producent. On je ovde toliko dominantan da bi mogao grupu slobodno da nazove svojim imenom, nadimkom ili nečim sličnim, a da niko od ostalih članova protiv toga ni prstom ne mrdne.

Justin je, jednostavno, izabrao ime Bon Iver jer mu se lično tako svidelo. Možda je to ime bilo više izraz nekog stanja a ne sviđanja, jer je taj prvi album (For Emma, Forever Ago) nastao (2007) tako što se Justin osamio na tri meseca u totalnu izolaciju da liže svoje rane – izranavljeno srce, ponos, i ko zna šta još – jer ga je baš u to vreme zadesio i raskid sa devojkom i razilaženje sa bendom u kome je do tada bio, kao i zdravstveni problemi (mononukleoza). Taj prvi album je napravio totalno u sopstvenoj režiji, sa vrlo oskudnom opremom. Baš onako kako dolikuje pravim Indie-jancima.

Do danas (2013) Bon Iver je izdao samo još jedan studijski album “Bon Iver” (2011). Ako je prvi album odličnim kritikama Bon Iver-u otvorio vrata, onda ga je drugi postavio u sam vrh Indie Folk zvuka. U startu je taj album stupio na drugo mesto američke top liste, da bi nešto kasnije dospeo i na broj jedan u kategorijama Indie, Alternative, Rock.

Stvar koju ćemo čuti sada je sa njegovog prvog albuma i zove se “Flume”.

Mistično, mistično, mistično. Mogao sam još par puta to isto da ponovim, ali ću se zadržati samo na zvuku, glasu i textu.

Rekli smo u uvodu za IndieAcoustic da je njeno glavno obeležje lepršavost i prefinjenost. Tako je i ovde, iako, ipak, na malo uvrnut način. Ali, nalazimo se na teritoriji gde je otkačenost i dozvoljna i poželjna. Jer, od viška Alternative glava ovde svakako ne boli.

Lepršavost, u ovom slučaju, treba shvatiti kao neuhvatljivost. Kao: sad sam ovde a sad sam tamo. Sad me vidiš ovako, a sad onako. A gde je, onda, tu prefinjenost?

Pa, baš u toj alternativi. Jer, kada si u nečemu drugačiji, kada odstupaš od standarda, morao si verovatno o tome prvo da razmišljaš, pa onda nešto da osećaš. Standard ti je stavljao tegove na ruke i noge a ti si morao da se krećeš. I to tamo gde se uglavnom ne ide. Morao si da budeš prefinjen.

Ta prefinjenost može da bude nešto grublja po svojoj prirodi ili nešto mekša. Ali, kakva god da je, ona pokazuje da si u svojoj skali osećaja morao da pronađeš nešto novo, nešto što nije lako uočljivo. Nešto što je od fine strukture sastavljeno.

Što se tiče samog zvuka, on vuče malo jače na Folk, ali kao da ti istovremeno i šapuće: “Ne, ne veruj u ono što čuješ, jer ja to nisam”. Gitara jeste akustična i u dobrom delu Folk poslušna. Ali, tu je i ono što smo već rekli, i što se odnosi na experiment u okviru IndieAcoustic-a.

U tom experimentu gitara za tren odleprša na sasvim drugu stranu. Dotadašnji ritam se zaustavlja i onda nastupa period zvučnog “srednjeg veka”. Neka duboka mistika se odjednom uvukla u zvuk. Neko igranje sa žicama, dobovanje po vratu gitare i još neki zvuci za koje ne znaš kako su nastali. Ritma više uopšte nema. Instrumenti su nestali. Samo to cviljnje, cičanje, tipkanje, glađenje i ko zna šta još. A povrh svega, to traje i traje. Ne sekundu, dve, nego dugo, dugo.

Osim tog experimenta i sam ritam osnovnog zvuka je, takođe, lepršav. Prvo je taj zvuk nešto suvlji, prazniji, a onda u trenu dobije jednu puniju varijantu. Taj prelaz je, zaista, izuzetan.

U zvuku, takođe, ima dosta nekog nedefinisanog pozadinskog dešavanja. Tu su neki jedva primetni mistični glasovi, ili zvečanje neke naelektrisane akustične gitare, ili čudni zvuci nekih predalekih galaksija.

Ritam nije baš igrački, jer ti na ukupnu atmosferu koja jer nekako hermetički zatvorena, čudna i ozbiljna nikada ne bi ni palo na pamet da pokrećeš telo.

Ne može da se kaže da je ovaj zvuk melanholičan, jer mu brżi ritam to ne dozvoljava. Kao da postoji neka čudna poremećenost kojoj je – takvoj kakva jeste – u neku ruku dobro. Mirna je u toj svojoj iščašenosti i ne traži ništa posebno. Dovoljno joj je samo da malo experimetiše.

Jer, iza te emocije kao da nema unutrašnje borbe. Kao da je sve već poznato. Kao da postoji neprobojna odlučnost i samopouzdanje u ono što već jeste.

Glas emituje isto što i zvuk jer je i sam njegov deo. Taj glas leprša od uzornog Folk-a do nedefinisanog ko zna čega. Često kao da sebi peva u bradu. Kao da se umusio i ne da rečima da izađu iz usta. Ili, kao da ga stariji teraju da peva, a on kao dete koje se joguni, ali koje istovremeno uplašeno od odraslih peva jer zna da, ipak, mora, bar malo, da im udovolji.

Tada ćeš “majku” lako da zameniš sa “ubica”, jer se tim unjkavim glasom vrlo slično čuju. Mistično do krajnosti i daleko od uobičajenog IndieFolk-a – to je ukratko lična karta tog glasa.

A onda, treća mistika koja se možda najlakše uočava – text i ukupan smisao koji stoji iza zvuka.

Već po nazivu “Flume” vidiš koliko je sati. Jer, to je jedna čudna reč i na engleskom jeziku. Znači odvodni kanal, žljeb ili slično.

Justin izgleda kao da je u “Flume”, koja, inače, otvara album, ulio svu svoju lošu sudbinu koja ga je spopadala u vreme njegove izolacije od sveta. Jer, reči od “Flume” su prosto neprevodive. Smisao je totalna misterija. Možeš da ga tumačiš na hiljadu načina, a da nijedan nije ni blizu onoga što se spinovalo u Justine-ovoj glavi.

Zato, neće biti uobičajenog prevoda texta kako je to bilo do sada. Jednostavno je nemoguće. Jer, šta je, na primer, po tebi smisao ove prve strofe koja je, bar po rečima, ubedljivo najjasnija od svih. Ostale su i po bukvalnom i simboličnom smislu pravi hijeroglifi.

I am my mother's only one
It's enough
I wear my garment so it shows
Now you know

Hajde sada, sama postavi sebi zadatak da dešifruješ ovaj smisao u jednoj ili nekoliko verzija. Videćeš da će se verovatno razlikovati od mog tumačenja, jer toliko je mogućih varijanti ovog čudnog texta.

Ja ću sada ukratko objasniti kako meni izgleda čitava ova priča.

Mislim da se ovde verovatno radi o odnosu sin-majka.

Njegova majka je bila vrlo posesivna žena. Rođenje deteta je za nju bilo ispunjenje životnog sna, kao što je posle tog rođenja bilo vezati to dete za sebe i učiniti da njegova majka bude njegovo drugo ja.

Majka je njemu toliki uzor da on oseća i da on postoji samo za nju. Drugi ljudi nisu dobrodošli i samo kvare taj odnos. Zato on kaže “da je jedini u majke” i da je to dovoljno. Da se to i vidi po njegovoj odeći koju mu je ona birala. On to ne krije, i to trebaš i ti da znaš.

Njihova sudbina je zajednički spojena kao što je i perje spojeno kada ga zalepiš. Možeš da ga pustiš da ga voda kanala nosi, ali će ono ostati slepljeno bez obzira na sve.

Samo je svemogući bog stariji od njegove majke. Jer, njegova majka je mesec koga je porodila utroba Neba gospodnjeg.

On je projekcija njegove majke – kao njena slika na zidu. To mu je dovoljno da može da živi život – da se kreće na jednu i na drugu stranu ovog sveta.

A svaka ljubav i boli. Zato njegov odnos sa njegovom majkom nekada ima boju sasušene krvi. Jer, poklapanje sa sličnim (onako kako su njih dvoje slični) često od nas pravi budale. I tada poželimo da pobegnemo. Da pokidamo nevidljivi konopac koji nas vezuje. Ali, to je borba protiv prirodne struje i zato nam donosi samo dodatnu patnju.

Kao što je to i dosada bilo kod sličnih stvari nabijenih simbolizmom, imaj na umu da se nalaziš na teritoriji na kojoj zvuk caruje a ne reč. Možda će ti trebati više vremena da pročitaš text nego da čuješ muziku, ali to ne menja mnogo na stvari. Kvalitet je nemerljivo bitniji od kvantiteta.

Zato, pusti neka te dodirnu ovi fantastični zvuci bez ijedne reči u glavi. Samo se bezbrižno otvori za zvuk i reči će same od sebe da nestanu.

I am my mother's only one
It's enough
I wear my garment so it shows
Now you know
Only love is all maroon
Gluey feathers on a flume
Sky is womb and she's the moon
I am my mother on the wall
With us all
I move in water shore to shore
Nothing's more
Only love is all maroon
Lapping lakes like leery loons
Leaving rope burns, reddish ruse
Only love is all maroon
Gluey feathers on a flume
Sky is womb and she's the moon

(Bon Iver – Flume)

Život je pokret – večito gibanje. Stalno se dešava neka transformacija. Neki sudar suprotnosti koje oblikuju nas i našu sudbinu. Niti ćeš moći da računaš da će ti zdravlje, sreća i veselje večito kucati na vrata, niti je normalno da veruješ da baš tebe neko kažnjava čitav život nekom nesrećom, nemirom, neuspehom.

Eto, “Flume” koja nas je baš namučila i svojim teškim zvukom i još težom interpretacijom je sada iza nas. Kolo sreće se sasvim okrenulo. Sve ono što je prethodna stvar bila ova sledeća nije.

Kako to, onda, da su obe stvari tako drugačije na jednom istom mestu? Tako, što bez obzira na sve razlike koje imaju, imaju i nešto što ih spaja. Imaju sličan zvuk.

Każu da je tanka granica između ljubavi i mrżnje, između genijalnosti i ludila. Ako je granica tanka, onda znači da te duboko podeljene suprotnosti imaju i nešto što je slično. Możda ne baš isto, ali nešto što ostavlja sličan utisak svakako da imaju. Nešto što, możda, neko vreme może da te drżi u nedoumici šta je šta i ko je ko.

Jednog Damiena ste upoznali, a sada je red da upoznate i drugog. Damien Jurado je Amer iz Seattle-a koji je na muzičku pozornicu stupio sredinom devedesetih i do sada izdao nekih desetak albuma.

I njegov početak je bio tipično Indie – sa jeftinom opremom i u sopstvenoj reżiji. Tokom godina je izgradio svoj prepoznatljiv Indie Folk stil sa puno emotivnosti i experimentisanja bilo sa glasom, instrumentima, ili snimanjem u prirodi.

Inače, Damien je jedan vrlo čudan lik za šou biz Amerike. Vrlo povučen. Na pitanja novinara uglavnom odgovara sa par reči. Skroman i sa obe noge na zemlji, ne pridaje mnogo vażnosti slavi i medijima.

Kako sam każe, shvatio je da je popularan tek onda kada mu je to sin rekao. Njegov sin je znao da roditelji njegovih drugova slušaju muziku njegovog oca, ali se jako iznenadio kada je video i svoje vršnjake da to isto rade. Tada je sin rekao Damienu: “Ja sam samo mislio da si ti popularan, ali sada znam, pa ti si stvarno popularan”.

Neki smatraju da je Damian Jurado otac ili kum novog Indie Folk-a tokom devedesetih i da je ostavio dubok trag u toj oblasti.

Sada slušamo stvar “Maraqopa” sa njegovog poslednjeg albuma pod istim imenom.

U startu mi je bilo jasno da je Maraqopa jedna nepostojeća reč – da dolazi iz Damienove mašte. Po textu bi se reklo da je to neko jako lepo mesto – nešto slično nebeskom raju.

Damien je objasnio u jednom intervjuu da je to ime grada u kome je bio u snu, ali nije hteo dalje da ulazi u interpretaciju. Hteo je da to ostane otvoreno i da svako shvati onako kako oseća.

“Maraqopa” je, kako sam Damien każe, napravila prekretnicu u njegovom żivotu. Kao da je nešto što se dugo godina skupljalo sa tom stvari uletelo u njega i osvetlelo mu druge dimenzije żivota. Dożiveo je, neosporno, jedno snażno spiritualno iskustvo. Każe da je to ostavilo traga i na njegovom mentalnom i emocionalnom a i duhovnom planu.

Ako ti je bilo malo nelagodno sa Flume i njenom čudnovatom mistikom, onda ćeš se sasvim lepo razbaškariti sa Maraqopom. Jer, ova stvar je pravi model za IndieAcoustic onako kako je to zamišljeno da bude na blogu.

Tako da, u stvari, Maraqopa seče traku IndieAcoustic-a u pravom smislu reči. Prethodna Flume je više bila kao neki uvod. Kao neki nepoznati rođak kome ćeš zbog gostoprimljivosti da predaš pravo prvenstva.

Sada ona priča o lakoći, lepršavosti i prefinjenosti koja je u Flume pucala po šavovima, ne mora više da se gura u neke čudne kalupe za koje se pitaš jesu li baš to ili nisu.

Ova lakoća je ona u najopštijem smislu te reči. Jer, glas se trudi da te tek ovlaš dodirne svojom teżinom. Kao da pokušava da te uhvati na osetljivost a ne na upadljivost.

Kao da te tera da se udubiš u njega, i ne żeli da te pridobija svojom snagom – svojom nametljivošću. Uz Damienov glas tu su, samo na korak iza njega, i još neki żenski glasovi, koji svi zajedno ukazuju na celovitost – na to da ne trebaš da se vezuješ za taj glas nego za ukupan dożivljaj.

Onu akustičnu dubinu koju je Flume dodirivala na momente, akustična gitara Maraqope odrżava non-stop. Zvuk je, dakle, ovde puniji, jer ga oblikuje ne jedna nego više gitara koje i soliraju i drże osnovni ritam istovremeno.

Osim gitara, tu su i neki “šuškavci” koji kao prskalice dodaju na zvučnom koloritu, a tu je i “nebeski” klavir. Na početku kao i na kraju Damien je diskretno radio ono što inače obożava – da experimentiše sa zvucima iz prirode.

Kao i u Flume, i ova gitara je malo ubrzala ritam i čini se da zvuk izbacuje iz Folk orbite i uvodi ga u rejon nekog mekog PopRock-a i. Ipak, samo malo vrdni pogled i naletećeš ponovo na tablu na kojoj piše F-o-l-k, jer shvataš da taj Pop nema baš toliko snage da bi se zvao Rock imenom.

Ipak, sve u svemu, ovaj zvuk vrlo malo liči na Folk, możda najmanje od svih dosadašnjih stvari. IndieAcoustic u Maraqopa baš opravdava onu svoju ulogu neutralnosti koja joj je dodeljena. Koja joj dopušta da leluja između svetova ne opredeljujući se ni za jedan.

Taj zvuk ćeš u startu dożiveti kao prefinjen. Kao nešto što tako fino klizi sa usana. Nešto što je tako prozirno – od fine tkanine satkano.

To što čuješ nije melanholija nego spokojstvo. Mir, bezbriżnost koja treba da te uveri da je sve u redu – i sa tobom i sa čitavim svetom. Ova prefinjenost je od one najfinije – spiritualne.

Smisao Maraqope je da ne moraš da uploviš u neki udaljen grad iz snova da bi se osećala dobro. Raj je već ovde i sada na zemlji. Samo trebaš da otvoriš oči i da ga primetiš. Tu je već svuda oko tebe.

Zato ne trebaš ničega da se plašiš. Da strepiš da ćeš nešto da izgubiš. Nećeš, jer ti već sve imaš u sebi što ti je dovoljno da budeš apsolutno srećna. Potrebno je samo to da shvatiš – to da prihvatiš. Potrebno je da se otvoriš i pustiš da nebeska sreća prostruji kroz tebe.

Nemoj da misliš da nisi pozvana. Da nisi dovoljno vredna. Ne, svi su pozvani, jer svako tamo već ima mesto za sebe.

Damien te u Maraqopi potseća na tvoj najstariji strah da će te ljubav koju osećaš napustiti. Plašiš se tog zaglušujućeg zvuka Tvorca kojim on utiskuje svetlo u čoveka da bi ga na kraju żivota polożio u zemlju i uzeo k sebi. Ne treba se toga plašiti jer nas nebo ujedinjuje – pretače naše duše koje se sudaraju u čisto zlato.

Mi smo i kiša koja pada i kamen koji ti zaustavlja pogled i livada koja ti daje postelju za snove o večnoj slobodi. To je mesto gde pokorno savijamo glavu u molitvi.

Mi smo odjek koji bog stvara u senci dok se sprema da nam udahne svetlost. Kada tvoj dah postaje vetar u krošnji drveta.

Da, to smo mi. Svi jednaki kao bożja deca. Svi isti. Svi pozvani da uđu. Neka svi uđu, jer ima mesta za sve. Svi su dobrodošli.

It's your oldest fear

That the love you can hear will go
It's a deafening sound

We become light on the ground, then soil
To be one with the sky

Where the souls all collide, turn to gold
We are rain

We are rain
Uh, uh, uh, uh, uh, uh

We are stones to be seen

In the meadows we are dreams, to be free
It's where we bow heads to pray

We are echoes God creates, in the shade
It's where the light can come in

Your breath becomes the wind, in the trees
We are free

We are free
Uh, uh, uh, uh, uh, uh

Uh, uh, uh, uh, uh, uh

All are welcome in
All are welcome in
All are welcome in
All are welcome in

(Damien Jurado – Maraqopa)

Vashti Bunyan ti svakako čudnjikavo zvuči za ime jedne Engleskinje. Naravno da jeste čudno kada je Vashti, u stvari, njeno umetničko ime. Iako to ne piše u njenoj biografiji, ali pretpostavljam da je ime indijsko. Jer, u vreme njene mladosti Hipi pokret je bio na vrhuncu. Tada je za mnoge Indija bila zemlja u koju se upire pogled kada se żeli żivotna inspiracija.

Vashti je upisala na Oxfordu crtanje i fine umetnosti, ali očigledno nije bila toliko fina, jer su je izbacili zbog nedolażenja na časove. Više je volela da mašta slušajuću Dylana.

Imala je glas koji pleni a i sreće da zapne za oko ni manje ni više nego menadżeru Stones-a.

Napravila je ploču, ali bez mnogo uspeha. Ni sledeći pokušaji nisu urodili plodom i Vashti se onda odlučuje da sa dečkom krene na putovanje konjima ka Škotskim ostrvima (Hebridean Islands) u jednu komunu. Čitav put je za nju bio kao hodočašće, jer je baš na tom putu napisala pesme za svoj samostalni prvi album.

Ali, ni to nije prošlo kako valja i ona konačno u dvadeset petoj godini odustaje od muzike. Posvetila se gajenju troje dece i bavljenju żivotinjama.

U međuvremenu nije ni čula da je njena ploča postala veliki raritet i da se prodala na E-bay-u za 2000 dolara. To međuvreme za nju je trajalo preko trideset godina. Jer, prekinula je karijeru 1970, a ponovo je obnovila 2002.

Njene pesme su ponovo postale popularne i između ostalog su dosta korištene u televizijskim reklamama, kao što je slučaj i sa “Train Song” – pesmom koja je sada na redu. Inače, njenu muziku generalno svrstavaju u Folk, New Folk ili Psych Folk.

Kada lelujaš u međuprostoru onda ne očekuj da i neko drugi leluja na isti način kao i ti. To smo već videli u Flume i Maraqopa. Potpuno različite stvari, ali ipak i slične. I Train Song je napravljena od sličnog materijala, ali je to, opet, jedan drugačiji alternativac.

Jer, individualnost je jedna od opštih karakteristika Indie-ja, iako je do sada nismo posebno vezivali za IndieAcoustic. Ali, praksa bode oči i jasno stavlja na znanje da su sve stvari unutar ove grupe izraziti individualci, i da zato ne treba očekivati neko veće slaganje među njima. Što je, naravno, sasvim u redu.

“Train Song” je otišla još jedan korak dalje u prefinjenosti – u toj posebnoj osećajnosti koju donosi ovaj izuzetan żenski glas. Nekako je neuobičajeno visok – na pola puta je do operskog. Lak je kao perce, a tanak i vitak kao srna. Tragovi koje ostavlja u etru mirišu nekom posebnom divotom. Jednostavno, ne możeš da ga se dovoljno naslušaš. Čim uzme vazduh i napravi pauzu već ti nedostaje.

Ipak, ja ne bih rekao da ima psihodelike u ovom glasu. Meni on ne deluje omamljen – zaluđen nekom opojnom drogom. Više mi izgleda da nosi damski šeširić sa trakom ispod brade, potpuno nevin za mračne, bogohulne strane ovog sveta.

Tako “nevin” je i zvuk. Potpuno jednostavan akustični Folk koji ima sličnu dinamiku kao i prethodne stvari. Jedna gitara daje osnovni ritam a druga solira. Ako napregneš do maksimuma svoju pażnju primetićeš tiho u pozadini i zvuke violine.

Ovo, dakle, jeste Folk, ali, ipak, neobičan – alternativan. Podseća na stare Škotske ili Irske balade, malo ubrzane i malo gurnute u alternativu. Ipak, u odnosu na prethodne, “Train Song” deluje nešto više klasično – tradicionalno.

Nema tu one simbolike, one veze sa żivotnim smislom – sa Univerzumom – kojim su nas pritiskali Flume i Maraqopa. Nema onih glasovnih bravura, onog experimenta, one konfuzije u tumačenju. Ništa od toga ovde nema.

Ipak, i Train Song ima svoju alternativu – onu koja je tiša i skromnija. Koja ne sme da pokaże iza ćoška celo lice nego samo uvojak kose. To je ona alternativa koja će se prikazati onima koji budu strpljivi. Koji gledaju dublje i šire.

Zbog toga, ovo je Indie alternativa a ne Alter. Jer glas više navija na “mol” nego na “dur”. A akustika sa elementima Popa garantuje da je stvar iako drugačija, ovde, ipak, na pravom mestu – na svom među svojima.

Dakle, “šeširić” se zaljubio do ušiju i sada vozom ide na sever. Ide na sever da njega nađe. Dok joj točkovi voza teraju vetar u lice ona je zbunjena jer ne zna šta će da zatekne tamo? Da li će se njen dragi iznenaditi kada ga nazove imenom ljubavi?

Puno milja ih deli kao i mnogo dana od kada su se upoznali, ali ona sada jasno vidi gde je pravo mesto za nju. Ni stotine milja joj neće dugo trajati. Jer, njena čeżnja je jača od bilo kog vremena – od bilo kog prostora.

Njena glava je prazna, nema misli u njoj, samo milje koje prolaze. Nema čak ni one sumorne prognoze na koju je već navikla u żivotu: da svemu dođe kraj pa i velikoj ljubavi.

Milja prolazi za miljom, a ona je sve bliża svom dragom. U vozu je koji ide na sever njega da pronađe. Njega i mesto za nju – tamo gde pripada. Neće još dugo da potraje. Neće još dugo.

Travelling north, travelling north to find you
Train wheels beating the wind in my eyes
Don’t even know what I’ll see when I find you
Call out your name love, don’t be surprised
It’s so many miles and so long since I’ve met you
Don’t even know what I’ll find when I get to you
But suddenly now, I know where I belong
It’s many hundred miles and it won’t be long
It won’t be long, it won’t be long, it won’t be long
Nothing at all in my head to say to you
Only the beat of the train I'm on
Nothing I've learnt all my life on the way to you
One day our love it’s over and gone

It’s so many miles and so long since I’ve met you
Don’t even know what I’ll find when I get to you
But suddenly now, I know where I belong
It’s many hundred miles and it won’t be long

It won’t be long, it won’t be long, it won’t be long

Mmm…

(Vashti Bunyan – Train Song)

INDIE FOLK POP

Ako baciš pogled na ime ove grupe, izgleda kao da nema iznenađenja. Kao da je sve već viđeno. Jer, sa svim tim imenima već baratamo od početka Indie-ja. U prošloj IndieAcoustic grupi smo uveli u zvuk i termin Pop, iako ga zvanično još nije bilo u imenu grupe. Evo, sada ga, po prvi put, imamo tu, crno na belo. I naravno da, zbog svega toga, ne očekujemo ništa neobično.

Folk smo, na primer, imali od samog početka, iako se u nekim grupama nije pojavljivao u nazivu. Već ti je poznato dosta tih Folk varijacija. I zemaljski Folk, i nebeski, i experimentalni, i baladni. Svega je tu bilo, a razlike su se svodile uglavnom na nijanse – bilo da potiču od zvuka ili atmosfere.

Koje su to sada nijanse u pitanju?

Pa, inercija nas je malo ponela predaleko. Jer, u slučaju IndieFolkPop-a, ipak, nisu nijanse u pitanju, kao što je to bilo do sada. U ovoj grupi imamo na neki način diskontinuitet – nešto veće promene nego one što ih prave nijanse.

Te promene, naravno, nisu kozmetičke. Jer, kao što vidiš, ovo je prva grupa u Indie-ju čije ime je troslożno, a ne dvoslożno kao do sada. Ali, za razliku od IndieMelancholy koja nosi ime zato što je nestalo Folk reči u nazivu pa je morala da prihvati to što joj se nudi, IndieFolkPop je odmah rezervisala baš ovo ime u startu, jer se ono idealno uklapalo u njen zvuk.

U dosadašnjim grupama se često dešavalo prelażenje na tuđu teritoriju baš zato što postoje nijanse među grupama i što je teško odrżati to da svaka stvar u svakom trenutku ostane samo u svojim granicama.

U slučaju IndieMelancholy to je bilo drastično jer, kao što je već rečeno, ova grupa bi, kada bi joj dopustili, mogla da primi u sebe tri četvrtine celokupnog Indie-ja, što znači četrdesetak stvari.

IndieFolkPop je imao manje tih problema zato što je kompaktniji kao celina. Iako to ne znači da i kod njega nema po malo ulażenja u tuđe dvorište.

Šta je to onda ovde toliko drugačije da bi bilo prekretnica? Koja je to distanca koja je napravljena? Kakav je to diskontinuitet?

Najveća razlika je u ritmu. Pop ritam se definitivno uselio i to je baš, onako, zaseo na tron. Pop smo već ranije definisali kao jedan igrački ritam koji prijatno deluje na čula. Ritam koji je pop-ularniji. Koji je lakši za tumačenje i zato pristupačniji većini.

Iz te dominantnosti Pop-a dolaze i druge razlike. Kao prvo to da je pojedinca u izvođenju sada zamenila grupa muzičara. Više to nisu solo projekti u kome ti je dovoljno da uzmeš gitaru u ruke i napraviš pesmu.

Ne. Sada je tu čitava ekipa. Sada je tu dosta puniji zvuk nego ranije. Zvuk je bogatiji pošto u njemu učestvuje više instrumenata a često i više glasova.

Osim toga, sada su elektrika i elektronika “gurnule nogu u vrata”. Električna gitara i sintisajzer sada idu pod obavezno – podrazumevaju se. Ranije ih uglavnom nije bilo, ili ako jeste onda je to bilo u tragovima.

Pod svim tim uticajima Folk je postao brżi i igrački stabilniji. Slikovito bi moglo da se każe da se Folk sa sela preselio u grad.

Dakle, Pop ritam je glavno obeleżje tog modernijeg Folk-a. Folk-a koji je ovde baš preko Pop-a upoznao i neke druge, njemu nepoznate, zvučne celine.

Ono što je još vażno napomenuti je da je IndiFolkPop za razliku od ostalih dostigao fazu zvučne zrelosti. Ne samo u odnosu na prethodnike nego i na globalnom Indie planu.

Rekao sam već da je broj sedam za mene broj koji je i dovoljno veliki da detaljno opiše šta god bilo, a opet ne preobiman da bude komplikovan. IndieFolkPop nema baš sedam, ali ima šest stvari u startu. Samo još dve grupe trenutno u okviru Indie-ja dostižu taj broj.

Dakle, IndieFolkPop je jedna snażna, stabilna, grupa koja je jako dobro razvila svoj zvuk u raznim pravcima i nijansama. Po tome je poznata ne samo u okviru Indie-ja nego i na nivou čitavog bloga.

Ali, kakav je to zvuk? Koja je njegova atmosfera? Koje su osnovne karakteristike u odnosu na Indie kao celinu?

Grupe u Indie-ju su slagane po sličnosti. Tako da su najbliże grupe one koje su u susedstvu. Jer, sledeća grupa upotpunjuje i razvija zvuk prethodne. Tako da je IndieFolkPop-u najbliża IndieAcoustic u kojoj je Pop ritam u svojoj najprostijoj varijanti već počeo da deluje.

Kao i IndieAcoustic i IndieFolkPop ima svoju lepršavost i prefinjenost. Ali, one su ovde, ipak, nešto drugačije. Jer, brżi ritam po pravilu sputava suptilnost. Nema se dovoljno vremena da se dublja osećajnost ispolji zato što prefinjenost lakše dolazi do izrażaja kroz tišinu – kroz pauzu u zvuku. Jednostavni akustični zvuk češće “zadrżava vazduh” nego električni, koji kao struja nikada ne prekida.

Ipak, ovaj zvuk nije baš toliko brz. I osim toga, on često zna da značajno promeni ritam. Da ima sporije i brże faze. Da ima i delove bez zvuka. S druge strane, punoća zvuka, takođe, może da izrazi suptilnost. Elektronika, na primer, svojim efektima może da leluja vrlo suptilno. Da mnogo lakše istakne nijanse i simbolične detalje.

Ranije je pomenuto da se Folk modernizovao pošto ga je Pop uveo u društvo. Da se Folk “rukovao” i sa dosta različitim zvucima od sebe. Taj Folk je sada u nijansama osetio neke bliże i dalje rođake Pop-a. S jedne strane, mogao je da dobije nagoveštaj jednog čvršćeg zvuka oličenog u Rock-u, a sa druge da bar u tragovima dożivi i neke drugačije igračke ritmove kao što je, na primer, Chill Out.

IndiFolkPop izgleda kao da je neumorni tragač za dubinom – za smislom. Dosta stvari u okviru IndieFolkPop-a ne samo zvukom nego i simboličnim textovima ukazuje na to da se radi o bitnim stvarima – o onim suštinskim.U zvuku se to oseća kao neka posebna posvećenost – kao neka odlučnost da se zaroni dublje u suštinu stvari.

Taj zvuk nije melanholičan, jer mu dinamika to ne dozvoljava. On je nekako više spokojan. Spokojan ali i odlučan. Bezbriżan je jer je siguran u sebe, a usmeren je u pravcu koji je sam sebi odredio bez straha da se suoči sa onim što ga čeka.

Ali, da ne bude zabune, to nije onaj način kako to Alter radi – borbeno i junački. Ne, ne tako. Indie ima drugačiju osećajnost. On se bori tako što se ne bori. Tako što se otvara. Tako što ulazi u nešto ne zato da bi ga savladao nego zato da bi ga dożiveo.

U zvuku ima toliko interesantnih detalja koji ti svakim slušanjem drugačije izgledaju. Koji te svojim simbolizmom navode da se još više otvaraš i da još više istrażuješ. Da uvek primetiš nešto novo što ti stalno otvara apetit za još.

Bez obzira na sve gore pomenuto, IndiePopFolk je, ipak, u biti jedan akustičan, jednostavan zvuk. Ima zvučno bogatstvo, ali se ono ne šepuri. Ono je tu da istakne detalje ili da pojača individualnost.

Ta posebnost, lična specifičnost je, takođe, jasno prisutna karakteristika. Nemoj da misliš da višak Pop-a smanjuje alternativu u zvuku. Ne, ovde ne. Ovde Pop više doprinosi na mekoći, na finoći, na tome da możeš da se malo bolje izraziš kroz pokret.

Svaka stvar je, inače, priča za sebe – i drugačija, a i slična sa ostalima. Svaka ima ličnost koja zrači. Kreativnost i alternativa se između ostalog i ovde izrażavaju kroz experiment, kroz probijanje granica uobičajenog.

Zato ćeš ovde, između ostalog, moći da čuješ kako izgleda kada se na ovaj IndieFolkPop nasloni jedan pravi operski glas, ili kako glas może toliko da se izmeni da jedva prepoznaješ šta govori.

I to, a i još mnogo toga ima u ovoj čudesnoj grupi. I zato ona sa pravom nosi epitet “pustog ostrva”. To je “titula” koja se daje samo onoj grupi koja je toliko jaka da może da ti na pustom ostrvu bude dovoljna da je slušaš beskonačno i da ti ne dosadi.

Kakve veze imaju Republika i Tigrovi? Na prvi pogled nikakve, ali na drugi? Da, moglo bi se reći da su obe reči snażne. Da su to jaki simboli koji asociraju na moć, na slobodu. Republika se smatra najpravednijim oblikom društvenog uređenja. Narod vlada u republici preko svojih predstavnika koje bira na izborima. Republika za razliku od kraljevine, monarhije ili vojne diktature asocira na pravdu i jednakost. Veliki broj drżava su republike po svom uređenju. Neke od njih su, na primer: Indija, Kina, Rusija, Sjedinjene Američke Drżave, Nemačka, Francuska, Italija, i mnoge druge (naravno i Srbija, takođe).

Lava zovu carem żivotinja, zbog svoje dominantne snage, ali da li znaš da je tigar, u proseku, jači i snażniji od lava? Skoro za trećinu je teżi od njega. Naravno, nama je lav više prirastao srcu zato što żivi u zajednici, kao što żivi i čovek. Możda i zato što ima onu svoju grivu kojom se čini veći nego što jeste. Jer, i mi ljudi volimo da se kinđurimo i da često glumimo ono što nismo.

Svaka zajednica vezuje i sputava. Zato je tigar koji ne żivi u čoporu nego samostalno simbol prirodne moći i nesputane slobode.

Da li je simbolizam reči: “republika” i “tigar”, zbog tih upravo pomenutih asocijacija, uticao na Kenn Jankowskog da svoju grupu nazove “The Republic Tigers” (republički tigrovi). Możda, a możda i ne. Jer, Kenn je napravio ovu grupu pošto je napustio jednu drugu grupu koja se raspala. Ime te druge grupe je bilo “The Golden Republic”.

Ipak, “Tigrovi” nisu baš opravdali svoje ime, bar što se tiče izdavanja novih albuma. Od 2008 kada su nastali izdali su samo jednu ploču. Druga je trebala da izađe tokom 2012, ali do danas (Oktobar 2013) još uvek nije.

Ali, ne treba suditi po količini – po kvantitetu. Mnogim grupama je, ionako, najbolji prvi album, a sve ono ostalo što dolazi posle vuče na osrednjost. To je tako jer na početku ima najviše one prave kreativne energije. Tada i u samo jednom albumu grupa może da każe sve vredno što ima da każe.

Ipak, “Tigrovi” su bar što se tiče ove stvari koja je sada pred nama – “Buildings & Mountains” – pokazali da imaju zube. Da su na stazi promena – na stazi slobode.

Jer, osnovna tema pesme je preobrażaj čoveka. Njegov pokret ka prirodi – ka drugačijoj żivotnoj realnosti. Pesma širi optimizam jer veruje da je promena čovekovog żivotnog smisla, ipak, moguća.

Čovekov problem je taj što se kroz njega prelamaju suprotnosti. S jedne strane je izuzetno jak društveni uticaj u čije smo stakleno zvono dospeli čim smo prvi put otvorili oko i udahnuli vazduh. Društvo nas snażno oblikuje i prisiljava da radimo onako kako ono każe. U skladu sa društvenim uverenjima koji se tiču toga šta je dobro a šta ne, šta je moralno, šta dopušteno a šta neprihvatljivo.

S druge stane je tu naše telo i naša enregija što nam nije dalo društvo nego priroda. Priroda ima neke svoje zakonitosti koje često dolaze u sukob sa uobičajnim shvatanjima żivota u svetu u kome żivimo. Za prirodu je, na primer, sasvim nebitno koliko si uspešna a koliko nisi. Priroda ti govori da ti ništa nije potrebno da bi bila srećna. Zbog toga ne moraš da trčiš kao muva bez glave čitav svoj żivot. Ne moraš da stičeš ovo i ono u uverenju da ti je baš to potrebno da bi našla svoj mir.

Mudraci koji su żiveli sa prirodom i čitav żivot posvetili učenju prirodnih zakona govore da je prirodni żivotni smisao ne da imaš ciljeve i planove kako ćeš da nešto dobiješ, uzmeš, stekneš, nego kako ćeš da se budiš iz hipnotičkog sna u kome te društvo drżi. Prirodi je bitno da se otvaraš. Da puštaš u sebe żivotnu struju koja je već svuda oko tebe.

Čovek je biće koje najbolje uči kroz suprotnosti. Upoznajući suprotnosti na jednom dubljem nivou one postepeno počinju da iščezavaju – da postaju jedno isto.

“Tigrovi” se u ovoj stvari bave baš time – suprotnostima. Govore o zgradama i planinama koje su uobičajeni simboli dva sveta – društvenog i prirodnog. Nadaju se da će čovek jednog dana shvatiti suštinu.

Da će se pred čovekovim očima istovremeno pojaviti i zgrade i planine i da će ljudi konačno dożiveti istinsku promenu. Da će shvatiti da treba da gledaju u sebe a ne izvan sebe. Da upravo tu – u našoj unutrašnjosti – leże svi odgovori na pitanja kojima se ljudi inače na površan način bave.

Ljudi postavljaju sebi pitanja żivotnog smisla, ali odgovori ne zadiru duboko u suštinu stvari, nego se brčkaju u crnom vinu koje dobro dođe za štimung kada se društvo skupi. Jer, kako samo lepo izgleda kada počne da se filozofira. Kako samo čovek tada deluje nadmoćan i prepametan.

A u stvaronosti, sve je to samo malo penušanja na površini. Kako je došla tako će ta pena brże bolje nestati i sve će ponovo biti isto kao i pre.

Bolje bi bilo, po Tigrovima, da ljudi uproste stvari – da počnu da se uče da prihvataju żivot. Prihvati i dobro i loše i napravi najbolje od njih je “tigrovski” recept koji trebaš da uzimaš barem jednom dnevno. Tigrovi se nadaju da će se, ljudi osvestiti pre nego što bude prekasno. Pre nego industrija pojede prirodu i u nama i oko nas.

Što se tiče zvuka, odmah ćeš primetiti Pop ritam koji smo već u uvodnom textu najavili. I akustika i elektrika prave jedan igrački tempo koji je primetno brżi od onoga što smo do sada imali.

Kada każem “igrački” naravno da ne mislim da ćeš na ovaj zvuk da igraš kao da je u pitanju neki Disco ili House, jer karakter ovog zvuka nije takav da te gura da istrčiš na podijum.

Ne, poenta je ovde da se skrene pażnja da su ovo savremeni ritmovi koji u sebi imaju dinamiku na koju możeš da se njišeš, da pustiš neki deo tela u pokret, pa čak i da igraš u pravom smislu reči ako baš to żeliš.

“Napolju” se ovaj zvuk etiketira kao alternativni Rock, dok je kod nas sasvim drugačije obeleżen. Kod nas je to Indie zvuk koji je, ipak, različit po atmosferi od svog brata blizanca Alter-a. Isto tako, nama je ovaj zvuk suviše mekan da bi imao Rock reč u nazivu. To je za nas Pop u mešavini sa Folk-om. Naša Folk varijanta umešana sa Rockom je odmah sledeća na redu i zove se, naravno, IndieFolkRock.

Dakle, ovi tigrovi ne pokazuju svoju divlju prirodu. Naprotiv. Vrlo su suptilni za jednog opasnog kralja żivotinja. Kenn-ov glas vodi, ali mu drugi stoje rame uz rame, tako da se čuje jedan skladan muški Indie-hor mekih glasova prijatnih za uvo.

Glasovi emituju spokojstvo i odlučnost u isto vreme. Kao da, pošto znaju kako stvari stoje, uopšte ne brinu. Trude se da budu osećajni. Ne da te teraju da trebaš da se menjaš tako što te plaše, nego tako što će da te neżno uhvate za ruku i povedu te napred rečima koje treba da ti uliju veru i nadu.

Na kraju će ti glasovi reći da povremeno trebaš da se odmoriš od bilo kakvog mudrovanja i da se okreneš onome ko je pored tebe. Da ne očekuješ stalno da neko bude dobar prema tebi a da se nikada ne zapitaš da li i ti daješ dovoljno.

Ali, neko se może zapitati: gde je ovde, u svemu tome Indie alternativa? Gde je ta kreativnost koja opravdava to da ova stvar dobije naziv Indie i ne bude proglašena jednim običnim PopFolk-om?

Pa, sve to zajedno. Ti meki, posebni glasovi jednostavno sami po sebi prizivaju I-n-d-i-e – koji god zvuk da puste iza sebe. Seti se samo Iron & Wine i Damien Jurado-a. Ovde je na delu isti taj fazon.

Pa, onda, taj text koji je tako dobro skrojen da te u momentu puni nadahnućem i optimizmom. Pa onda, i zvuk instrumenata sa tako jasnom ritmom koji prave akustične i električne gitare, kao i razigrani sintisajzer. Osim toga, tu su i razna efektna dešavanja u pozadini za koja tačno ne możeš da utvrdiš ko se tu još sve mota.

Kao šlag na tortu, tu je još nešto što sam ostavio za sam kraj. Nešto što ima tako snażan efekat da ga je teško staviti u reči.

Na samom početku, na kraju i pomalo u sredini se čuje jedan jako mlad glas koji iz sebe ispušta zvuk koji nije pretvoren u nijednu reč nego samo jedno “ahhhaaa”. To je više kao neki zov, kao neki univerzalni kosmički zvuk koji izvodi neko nadljudsko biće sa ljudskim glasom.

Meni taj zvuk udrużen sa textom koji pokreće pitanje smisla i duhovnog razvoja potseća na neko kosmičko dete koje stoji na najvišem mestu Univerzuma i odatle svojim dahom porađa żivot u svemu što postoji.

Okreće se na četiri strane sveta i u svaku tu stranu upumpava svojim dahom żivot koji se onda rasprostire u beskraj.

Taj żivotni dah dopire i do ljudi, ali ga oni ubrzano troše preko dana. Troše ga zato što su se udaljili od sopstvene prirode. Zato moraju da legnu uveče u krevet i priključe svoje baterije na kosmički akumulator – na dete Univerzuma – ne bi li im ono dalo dovoljno energije za još jedan dan.

Ovakva simbolična slika prosto trese svojom snagom ako uspeš da se na nju nakačiš. Tada ti se i zvuk i reči slivaju na jedno isto mesto. Na ono mesto koje staje na stranu Prirode. Na stranu planinskog Tigra.

Ahaa, Ahaa, Ahaa, Aha

We've been waiting all our lives
For things we've always had

But have no eyes to see
Something new is going to happen
The most natural thing

But nothin' we'd expect
All these buildings and mountains
Slowly they'll arise
Before our eyes
Ahaa, Aha
How do cities understand
We drink our wine

And wonder why we're really here
What's the point of even asking
You take the good and bad

And make the best of it
All these buildings and mountains
Slowly they'll arise
Before our eyes
All these buildings and mountains
Slowly they'll arise
Before our eyes
Have you watched the cities move
Does nature fall

Before this age of industry
For today I'll let it go
You've been good to me
Have I been good to you
All these buildings and mountains
Slowly they'll arise
Before our eyes
All these buildings and mountains
Slowly they'll arise
Before our eyes

Ahaa, Ahaa, Ahaa, Ahaa

Ahaa, Ahaa, Ahaa

Ahaa…

(The Republic Tigers – Buildings & Mountains)

Zachary Francis Condon ili kraće Zach Condon (1986) je poreklom iz Santa Fe-a (New Mexico, USA). U početku se bavio raznim muzičkim projektima. Za jedan od njih je okupio svoje prijatelje, da mu se nađu. Oni ostadoše i napraviše band Beirut.

Inače, Zach je kao teenager voleo dosta Jazz, pa između ostalog svira i trubu. To ostalo čine: razne vrste klavijatura, mandolina, ululele i još neka manje poznata exotika.

Napušta srednju školu u sedamnaest i odlazi sa bratom u Evropu. Tamo se oduševljava francuskom kulturom, Felinijevim filmovima i između ostalog balkanskom muzikom.

To, “između ostalog” je bio portugalski jezik i fotografija što počinje da studira po povratku kući u Ameriku.

U tim raznim projektima našlo se mesta i za Electro pod imenom “Realpeople (Holland)”, pa zato ovaj bend pored svega ostalog (Indie Folk, Balkan Folk, World Music) nosi i etiketu: Electronica.

Kao što se vidi, Zach je pravi umetnik koji ide tamo gde ga srce vuče. Čas je ovde a čas na sasvim drugoj strani. Zato uopšte ne iznenađuje i ime albuma “March of the Zapotec and Realpeople Holland” sa koga je skinuta stvar “My Wife, Lost in the Wild” koju ćemo sada čuti.

Ime albuma je i čudno a istovremeno i vrlo interesantno jer se reč “Zapotec” odnosi na jednu drevnu civilizaciju koja je żivela na teritoriji jużnog Mexica i imala veoma razvijenu kulturu, umetnost, itd. Isto kao Asteci i Maje. Njihovi potomci i danas żive u toj istoj oblasti Mexika. Zapotec-a trenutno ima oko milion i mnogi uopšte ne znaju španski jezik. Govore samo svoje stare jezike i dijalekte.

Ko zna koliko se dugo Zach bavio i njihovom istorijom. Imao je sigurno dovoljno materijala, jer se smatra da je ta civilizacija stara oko 2.5 hiljade godina.

I “My Wife, Lost in the Wild” ima u sebi ubačen virus “šta mu je pa sad ovo”. Samo jedna zapeta może mnogo da utiče na smisao, tako da nije jasno da li ime stvari znači: moja żena koja je izgubljena u divljini ili moja żena, (i ja) izgubljen u divljini.

Meni se čini verovatnija ova druga verzija (da je on izgubljen a ne żena) pa ću se nje drżati.

Zvuk je nabijen electronima, ali ga mi nećemo nazvati Electro nego i dalje Pop, iako se sintisajzer i druga elektro oprema baš dobro razmahala. Moglo bi se reći da je to jedan mekan, usporen, Techno kome, uopšte, ne pada na pamet da bude Techno, nego mu je najviše stalo da se što bolje uklopi u Folk atmosferu koju prave glasovi.

Sećaš se da smo rekli da će Folk u ovoj grupi upoznati mnogo interesantnog sveta za koji nije ni verovao da postoji. E, pa, Electro je svakako jedan od njih.

Dakle, po prvi put od početka Indie-ja akustičnih gitara nigde ni za lek. Nema, doduše, ni električnih koje, takođe, mogu da teraju zvuk u akustiku – da ga činie Folk-astičnim. Ne, akustika je ovde potpuno proterana iz zvuka jer je elektronika uzde kompletno uzela pod svoje.

Ali, Electro se ovde ne pita mnogo, jer su glasovi toliko u Folk maniru da je elektronika samo uvukla glavu u ramena i trudi se da bude manja od makova zrna.

Na delu je, zapravo, jedan hor glasova koji se i preklapaju i dopunjuju u isto vreme. Dakle, neki od njih, udrużeni, zajedno drże isto slovo, dok drugi, pomereni za sekundu, pevaju to isto, što sve zajedno deluje kao jedno fantastično eho višeglasje.

Osim svega toga, tu su i glasovi “padobranci” koji se, istovremeno, tu i tamo, ubacuju u prazne prostore sa nekim svojim posebnim textom.

Zamisli sada tu zvučnu mućkalicu koju izvode izuzetni glasovi u nekom arhaičnom polu operskom fazonu. Ne bi me čudilo da su malo imitirali Zapotec-e čiji je govor, inače, vrlo naglašen.

Kako samo to dobro zvuči – neverovatno dobro. I kako se samo fantastično uklopilo u nešto brżi Electro-Pop. Na ovaj Electro ritam bi ladno mogla da igraš, ako bi ga čula samog za sebe. Ali, pod uticajem ukupne atmosfere to ti nikada ne bi palo na pamet. Jer,

glasovi sa svojim arhaičnim pevanjem snażno guraju zvuk prema Folk-u.

Ne samo prema Folk-u nego i u alternativu. Jer, iako su to polu-operski jasni muški glasovi, oni, ipak, vuku ka Indie-ju a ne Alter-u. Ima u tim glasovima neke neobične zanesenosti koja ih čini izuzetno prefinjenim. Ne baš lelujavim i laganim, ali suptilnim svakako bez sumnje.

Moglo bi se reći da ti glasovi kao da pripadaju nekom ritualnom obredu – nekom Zapotec-nom horu koji peva neku njihovu duhovnu muziku – kao što je to kod crnaca Gospel, na primer.

Da, neka duboka uzvišenost ostaje da lebdi u prostoru – da odzvanja – i pošto je glas prestao da se čuje. Zaista mnogo emotivnosti, mnogo unutrašnje svetlosti projektuju ovi zvuci.

Nema mnogo texta. Samo dve kratke strofe koje se ponavljaju. Ali, opet nešto jako interesantno, jedinstveno.

Kada otpevaju ove strofe glasovi nastavljaju dalje da pevaju, i mogla bi da se zakuneš da su tu neke nove reči. Da ide normalan text, nova strofa. Ali, reči se jasno ne izgovaraju tako da ti ostaje samo da nagađaš. Očigledno je da to nisu reči iz poznatih strofa nego nešto sasvim drugo. Ali, te reči su očigledno namerno ostavljene da budu takve kakve jesu – nerazgovetne.

Time kao da se šalje poruka da reči mnogo ne primaš k srcu. Da one mogu da budu bilo koje. Da je zvuk taj koji te reči ożivljava. Zato imaš dovoljno i one dve strofe ako ti je baš do reči stalo.

Jer, bolje ti je da se usmeriš na zvuk i energiju koju on širi oko sebe. Na tu atmosferu za koju, ako se u nju dovoljno udubiš, nećeš moći da pronađeš ni jednu pogodnu reč.

Inače, pesma je u maniru tużbalice koja unosi setno raspolożenje. Situacija je očigledno ozbiljna. Tu je patnja, čeżnja i sve ostalo što donosi rastavljenost ljubavnika i briga da li će se ponovo videti.

On je negde izgubljen u divljini i teši ga pomisao da mu ona šalje i svoje oči i svoje srce “u posetu”. Oni su stalno sa njim. Ali on bi da ih sada dodirne a ne samo oseti. Da bude fizički na istom mestu sa njima.

On čuje njen glas koji ga doziva, koji govori kako je on izgubljen u divljini. Lakše mu je kada zna da mu ona šalje svoje oči da bi video i svoje srce da bi osetio. Kada mu šalje svoje najvrednije darove. Kako će se samo radovati kada se bude vratio. Kada jednoga dana bude tamo bio.

You'll send your eyes your heart to me
Where I’d be
And you'll send your odd your odd to me
And where I’ll be
You're lost in wild

You're lost in wild

You're lost in wild

You're lost in wild

You're lost in wild

You're lost in wild

You're lost in wild

You're lost in wild

You'll send your eyes your heart to me
Is where I’d be
And you'll send your odd your odd to me
Is where I’ll be

(Beirut – My Wife, Lost in the Wild)

“Dry the River” (isuši reku), više zvuči kao neki politički slogan a ne ime za grupu. Pa, ko bi još tako nešto izabrao da mu bude znak raspoznavanja? I to, još “isušiti reku”! Vrlo nepopularno, čak malo idiotski. Jer, reka treba da teče a ne da bude isušena, zar ne?

Da, tako je kada se sve shvati bukvalno. Ali, możda se ovi Englezi prave Englezi pa im nije ni na kraj pameti bilo šta da isušuju. Możda oni to sve misle u prenesenom značenju.

Ima rezona da je baš tako. Jer, ako se pogleda ova njihova stvar koja je sada pred nama – “History Book” (knjiga istorije) – vidi se da je puna nekih simbola, asocijacija. Da je prilično politički angażovana.

Identična stvar je u pitanju kao što smo imali i kod “Tigrova” – sukob dva sveta. Samo što su “Dry…” opleli više crkvu nego društvo u celini. Više su im krivi popovi nego gradovi.

Ako bi naziv grupe gledali iz tog političkog ugla, onda bi “isušiti reku” moglo da znači “odučiti se” od društvenog znanja i uverenja koja su u nama kao reka koja teče bez prestanka. Niti imamo pojma kolika je ta reka, niti mnogo toga činimo da je obuzdamo.

Ali, hajde da zastanemo ovde sa tom temom jer ćemo se njom baviti na kraju kada dođe vreme za text pesme. Sada ćemo malo da se bacimo na zvuk. Da vidimo, kakva je, u stvari, ovo Indie alternativa?

“Beirut” nas je u prethodnoj “My Wife…” pomerila sa uobičajenog Folk kursa tako što nas je odvela u Electro, ali je, onda, opet, sve to nadomestila izrazitim Folk-astičnim glasovima.

“History Book” to radi obrnuto, sličnije “Tigrovima”. Jer, i ovde imamo jedan dominantan Pop ritam koji dobija Folk gen preko akustičnih gitara i mekanog Indie glasa.

Ali, dok su “Tigrovi” drżali jedan stabilan tempo sa vrlo malo varijacija “Dry the River” ima puno prelaza. Ritam ume da bude tako spor da jedva podiże noge sa zemlje, ali i izuzetno brz, kao da igra neku slovačku polku u kojoj se zvuci takmiče “ko će pre”.

Osim toga, ne postoji samo jedan refren kako je to uglavnom uobičajeno, nego ih je nekoliko. A svaki od njih je drugačiji što se tiče ritma i zvuka.

Tako da “History Book” izgleda kao da se baš potrudila da bude istorijski na nivou. Jer, u istoriji ima toliko suprotnosti i raznih dešavanja. Ima ratova i mirnih perioda, bolesti i prirodnih katastrofa, pa naučnih otkrića i novih tehnologija. Svega toga i mnogo još čega ima između extrema koji znače żivot i smrt pojedinih istorijskih razdoblja.

Dakle, ovaj IndieFolkPop zvuk koji sada slušamo je slojevit baš kao što je i ime grupe u kojoj se nalazi. U spoljnom svetu “Dry the River” svrstavaju u Folk Rock i Indi Folk što je otprilike ono kako je i ovde kod nas na blogu. S tom razlikom da je za nas ovaj zvuk, ipak, suviše lagan i lepršav da bi bio Rock. Umesto toga, igrački ritam ovde nosi mekše ime – Pop.

I Pop i Folk su u “History Book” napravili odličnu ravnoteżu, jer jedno drugo jako dobro dopunjuju. Folk dominira u sporim, tišim delovima, dok Pop preuzima palicu u refrenima. Onda kada je dinamika ubacila u brzinu.

Glas je izuzetno interesantan. Pravi Indie karakter. Čini se da peva na nešto višoj skali nego što mu je uobičajeno, pa izgleda kao da se muči da izvuče sporije deonice. Ali, baš taj momenat ga čini da bude malo hrapav, malo nedorečen, što glasu daje jednu jaču alternativnu notu.

Inače, to je jedan mlad i osećajan glas. Njegova mekoća značajno dodaje na lepršavosti zvuka. Na onome što u Indie-ju zovemo prefinjenost. Jer, ovaj glas se ne trudi da priča priču samo rečima nego i svojim sopstvenim varijacijama koje jako dobro prate promene ritma.

Na početku, kada je tempo najsporiji tu je samo glas, akustična gitara i ksilofon koji svojim zvukom żeli da ostavi atmosferu neke bajkovite stvarnosti. Videćemo da se ta bajkovitost odnosi na crkvu i da “Dry” time żeli da napravi malu parodiju na sretne bożićne pesmice.

Kasnije dinamika polako počinje da uzima maha što pruża priliku ostalim instrumentima da se “upišu u knjigu”. U prvom planu je tu električna gitara i sintisajzer.

Dakle, sve u svemu, zvuk je pun, bogat instrumentima sa čestim promenama ritma. Atmosfera je neutralna. Više je spokojna nego melanholična. Tome doprinose i reči koje iako su kritične, ipak zrače optimizmom. Željom da se veruje u bolju budućnost.

Da se sada nadoveżemo na temu koju smo ranije prekinuli kada smo govorili o reci kao snażnom društvenom uticaju koji nas gura uvek na jednu istu stranu. Na onu koja čini to da nam istorija u suštini uvek isto izgleda. Nikako da izvučemo istorijske poruke i učimo na greškama prethodnih generacija. To je zato što se društveni sistem – ne na površini, nego u svojoj suštini – uopšte nije menjao tokom istorije. Tokom toliko hiljada godina.

Kao najupečatljiviji simbol te učaurenosti u dogmu i rigidnosti na promene je, naravno, crkva. Setićaš se da smo AlterBallad grupu otvorili sa Damienovom stvari “Under The Tongue” koja se bavila istom temom.

Ali, sada smo u Indie-ju koji je manje ciničan od Alter-a. Koji może da bude vrlo kritičan, ali će uvek pokušati da razume i da prużi ruku pomirenja. Koji se nada da će se i crkva vremenom menjati – da će i ona sama postati bliża onome kome se i sama klanja.

“Dry the River” u svom textu potseća da je čitava istorija kao nezgrapni ali vrlo poslušni vo koji vukući teško svoj rep na putu kroz istoriju brka prirodne i bożje strane sveta. Veruje u ono što mu govori crkva a ne veruje svojim sopstenim očima i ušima.

Najvażnije je da je on crkvenim krasopisom upisao briżljivo u dnevnik istorije sve što se događalo, ali mu je promaklo ono najbitnije – da je ta istorija po svom rezultatu porażavajuća za ljudski rod.

Da je čovek kroz istoriju menjao samo svoju površinu – društveno bogatstvo preko novih tehnoloških otkrića – a da je iznutra ostao nepromenjen – potpuno isti kao i pre više hiljada godina. Jer, ista mu je psihološka struktura kroz sve istorijske epohe. Ima iste patnje, ista očekivanja, iste iluzije.

Svi smo mi zajedno taj vo, jer i sami uporno i marljivo ispisujemo prazne stranice dnevnika istorije.

Suština je da se zaboravlja pojedinac. To da je on uprkos ljutitoj Bibliji i svim njenim poprekim pogledima prvi put upoznao šta je to voditi ljubav u očevim kolima. Gde su dva tela priljubljena u strastvenom zagrljaju bila isto što i sva druga bożja bića.

Ali, taj isti pojedinac nosi Bibliju ispod ruke, u nadi da će se jednog dana istrošiti sve te njene reči pune gorčine i da će na jeziku Biblije konačno osvanuti poruke bezbriżnosti i zadovoljstva.

Da ona, njegova draga, više neće morati da u čamcu stoji bosonoga i da se hvali kako joj je njeno mučeništvo stavilo krunu na glavu. Da neće više kada mu stavi ruke oko vrata videti njegovu pojavu u bojama crkvenih murala: zlatne, crvene i braon.

Crkva obożava mučeništvo da bi tako pokazala kako razume ljude i njihovu patnju. Kako bi ljudi došli kod nje da sa njenog izvora piju melem-vodu kojom će lečiti svoju ranjenu dušu. Ali, pošto crkva nema pravo rešenje za patnju čoveka, ona ga ubeđuje da će njegovo mučeništvo biti nagrađeno na “onom” svetu.

I onda “Dry the River” nastavlja, time da će čovek pokušati da se otrgne tog uticaja tako što će “zaboraviti ime svoga oca”. Kao što psi teraju besne vukove, tako će mlada duša pokušati u buntovništvu da nađe svoju slobodu.

Ali, iscrpljena tom bitkom neće pronaći ništa u zamenu za “čopor” i njegovo vođstvo. Biće to praznina kao zapuštena crkva u kojoj se niko ne skuplja.

Ali, čovek ne treba da očajava. Jer, ako samo malo oslušne čuće milost i slatkoću koja se širi pašnjacima. Neka se slobodno prepusti na milost i nemilost zemlje, i ona će mu podariti milost. Jer, ako pesak i so znaju odgovor, onda će njihova istina odjekivati jače nego bilo koja reč.

Budi i ti na strani Prirode tako što ćeš da zaboraviš na text i dopustiš da te ponesu ovi nadahnuti Indie zvuci. Jer, zvuk je prirodno stanište a ne reč. Możeš samo da ostaneš svesna za jednu stvar. Da te Priroda već drżi u naručju i da ti neprekidno šapće: “Ja ću biti na tvojoj strani. Ja ću biti na tvojoj strani”.

Like faithful oxen through the chalk
With dragging tails of history walk
Soon confuse the compass and the cross
Carefully and cursively

We fill our traveling diaries with loss
Beneath an angry Bible flood
Did you and I first learn to love
In my father's car we came to know
And shivered in our painted clothes

And paired like every animal below
As heavy as a history book can be
I will carry it with me, oh Lord
Maybe when the bitterness has gone
There'll be sweetness on our tongues once more
Barefoot in a rowing boat
You lose your shoes and freeze your toes
Say I wear my sorrow like a crown
And throw your arms around my head

And see it there in gold and red and brown
As heavy as a history book can be
I will carry it with me, oh Lord
And maybe when the bitterness has gone
There'll be sweetness on our tongues once more
We'll soon forget our parents' names
Like dogs will drive the wolves away
And weep with fingertips opposed
Like a church where nobody congregates
But sweetness sings in the pasture
We throw ourselves on the mercy of the earth
If sand and salt have the answer
Then the act itself will be louder than the word
And I'll be on your side
And I'll be on your side

And I'll be on your side

And I'll be on your side
But sweetness sings in the pasture
We throw ourselves on the mercy of the earth
If sand and salt have the answer
Then the act itself will be louder than the word
I'll be on your side
I'll be on your side

I'll be on your side

I'll be on your side

(Dry The River – History Book)

1999 su se skupili kao studenti Jazz-a u Danton-u (Texas) i počeli zajedno da sviraju pod imenom Midlake. Šta drugo su mogli da sviraju nego Funk i Jazz varijacije sa ukusom Electro-a.

Ipak, kako su sazrevali polako su počeli da naginju ka alternativi. Ka Indie Rock-u i Indie Folk-u. Ali, zbog tragova stare Electro ljubavi koja se, povremeno, tu i tamo, pojavi, neki im stavljaju i etiketu Psychedelic Rock ili Lo-Fi Psychedelic Electronica.

Sada slušamo stvar “We Gathered In Spring” sa njihovog albuma “The Trials of Van Occupanther”.

Da, ti njihovi rani Electro radovi nisu mogli samo tek tako da iščeznu. U “We Gathered In Spring” ih ima toliko da możemo slobodno da każemo da je nosilac ovog ritma ElectroPop. Sintisajzer je ovde “tata” bez premca. Čak se izborio i za jedan svoj solo u pauzi između strofa.

Folk stvari uglavnom nemaju solo deonice kao što je to slučaj, na primer, sa Rock-om. Smisao sola je da te malo odmori od reči, i da te nakači na ritam koji će onda tvoje telo da zapamti tako što će da ga “overi” kroz neki pokret.

Taj Electro dodatak u zvuku Midlake-a je uticao i na brojno stanje, u tom smislu da zvuk oblikuje jedna šestočlana ekipa. Nekada ih je čak sedam.Već sam broj ti govori da ovo nije uobičajena Folk drużina. Čak iako u Folk ubaciš Pop i alternativu, opet je mnogo. Očigledno da su im ostale stare navike iz perioda Jazz-iranja, jer su Jazz i Funk grupe poznate po svojoj brojnosti na bini.

Ali, Electroni su ovde, kada se sve uzme u obzir, ipak, druga violina a ne prva. Jer, dobro je poznato čije ime dolazi na početku grupe u kojoj se nalazimo. Folk nije slab igrač da bi tek tako ustuknuo pred tamo nekim Electro-m za koga jedva da je i čuo. Ko god da je u pitanju, Folk zna da je na svojoj teritoriji. Da je njegova Indie I celina najjača u čitavom Indie kraljevstvu, a da je uloga Folk-a u toj celini neprikosnovena.

Zato će upravo akustična gitara da otvori zvuk na početku. Akustika nikada neće prekidati svoje prisustvo, čak i u Electro solo deonici. Iako je Electro jak, vrlo jak, on je ovde, ipak, samo “izvođač radova”.

Ali, akustična gitara bi teško mogla da ostavi utisak jednostavnog akustičnog Folk zvuka kada bi bila sama nasuprot Electro-a. Da, teško bi to bilo, kada ne bi imala pomoć u glasu. Setite se da je “My Wife…” od Beirut bila čak bez ijedne gitare, sva uronjena u Electrone, ali je, ipak, samo zbog glasova ostavljala izrazito snażan Folk utisak.

Zato će glas ovde stati rame uz rame sa akustičnom gitarom. Već sa prvim njenim zvukom biće i glas tu odmah uz nju.

Zar treba da napominjem da je ovo jedan izuzetan Indie glas. Već ste to očekivali, zar ne?

Ipak ću to ponoviti. Tiha osećajnost je zaštitni znak ovog glasa. To je ono što u ovu stvar unosi Indie alternativu. Glas je diskretan, skroman. Neće pokušavati da te opčini ni svojom snagom niti dinamikom. Jednostavno je tu, leżeran, mekan, prefinjen.

Ono što će ti glas prużiti kao dokaz svoje posebnosti je emotivno użivljavanje. U jednom trenutku će glas krenuti u vis i ti ćeš postati svesna koliko samo tihog naboja ima u njemu. Snaga glasa će se u tom trenutku čak i smanjiti. Ali, taj gubitak na spoljašnjoj snazi će još više dodati na unutrašnjoj snazi – na emotivnosti.

Kao kad iznenada ostaneš bez reči, a jasno se vidi da si ostala bez njih, jer je jedna jača sila došla na njihovo mestu. Jer su osećanja iznutra progovorila svojim jezikom i zablokirala reč.

Tako ćeš i ovde u samo tom jednom kratkom odlomku osetiti veliku unutrašnju borbu koja postoji neprekidno. Čak i kada se glas vrati u svoju mirnu luku – i stavi na lice svoju uobičajenu ravnodušno-melanholičnu masku.

Da, atmosfera je melanholična ili możda je bolje reći sentimentalna. Što znači da postoji depresivna żudnja za prošlošću – za vremenom koje je prošlo. Depresivna znači da si se pomirila sa tim i nemaš više ni vere, ni snage da tu pokušaš nešto da učiniš, nego jednostavno, u tebi je samo još ostala tiha tuga i seta.

Slike ti se javljaju iz prošlosti u kojoj je osmeh bio na tvom licu. Događaji ti naviru u sećanje u kojima su neki dragi ljudi bili oko tebe. Ali, to sve ne deluje da se sada osećaš dobro.

Sadašnjost još ima problema da nađe zajednički jezik sa prošlošću. Jer, telo je prisiljeno da bude u sadašnjosti, ali je sve ono za čime ti čezneš, do čega ti je stalo i što je postalo deo tvoje żivotne potrebe ostalo da żivi u svetu prošlosti. Tvoje sećanje je jedina veza koja je ostala da te spaja sa tim iluzornim svetom.

Ponovo imamo nejasan text koji dolazi ili iz pesnikove mašte ili privatne stvarnosti (detinjstva ili slično). Biće izgleda da je ovo drugo, jer je lider grupe Tim Smith koji je i textopisac u jednom intervjuu objašnjavao kako mu se izuzetno sviđa jedna njihova stvar (“Small Mountain”). Tu stvar je Tim napisao dok je bio na koledżu, kada su njegovi roditelji imali kuću na brdu.

To brdo je bitno jer se i u ovoj našoj stvari pominje – oko njega se vrti čitava priča.

Samo nejasno je da li on u pojedinim trenutcima mašta, da li vidi to što vidi u stvarnosti ili możda čak sve to što se dešava posmatra sa “drugog” sveta.

Dakle, njemu je više muka da bude na tom brdu. Jer, više ništa nije kao što je bilo nekada. Onda kada su ljudi trista godina żiveli na određeni način. Kada su imali neke vrednosti kojih su se drżali.

Ti ljudi koji su tada żiveli su bili istinski divovi. Imali su u sebi integritet. A ne kao što je to sada. Čitavo brdo je zaraslo u korov – u trku za novcem i materijalnim.

Ipak, on će ostati tu gde jeste dok god ne obavi posao koji ima. Koliko god vremena bude bilo potrebno za to.

Ostaće tu dok god ne raščisti sa svojom prošlošću. Dok god ne zaboravi na nju. Ili dok god je ne bude sprečio da mu se ponovo vraća u żivot.

Kada je dan vedar, onda jasno może da vidi svoju staru kuću i njegovu żenu u dvorištu kako se pozdravlja sa prijateljima. Seća se kako im je svima zajedno bilo. Kada bi se skupili u proleće.

Već mu je muka da bude tu na tom brdu. Ali, još uvek ne może da ode. Verovatno će tu pojesti i svoj poslednji obrok. Na tom mestu koje više nije kao što je nekada bilo. Na tom mestu na kome su nekada bili neki dragi ljudi. Koje i dalje vidi tu kada je sunčan dan. Njegovu żenu, njegove prijatelje. Kao nekada. Nekada u proleće. Kada bi se skupili svi zajedno.

I'm tired of being here
On this hill
No one lives to be three hundered years
Like the way it used to be
I think they were giants
I think they were giants
On this hill nothing grows except greed
You will stay to finish your work
As long as need be
As long as need be
On a clear day
I can see my old house
And my wife in the front yard
Talking with the friends
We gathered in spring
We gathered in spring
We gathered in spring
We gathered in spring
I'm tired of being here
On this hill
Where I'm sure to find my last meal
No one lives to be three hundred years
On a clear day
I can see my old house
And my wife in the front yard
Talking with the friends
We gathered in spring
We gathered in spring
We gathered in spring
We gathered in spring

We gathered in spring

(Midlake – We Gathered in Spring)

Da li ste mislili da će glavna zabava na Indie żurci samo tek tako da prođe bez njega? Da u grupi koju smo već proglasili za nekrunisanu Indie kraljicu on ne dobije pozivnicu. Ne, to nije moglo da se dogodi, jer je ovo jaka grupa baš zato što su u njoj najjači igrači.

Ako ste pratili textove u bar nekoj Indie grupi koja je bila do sada, onda sigurno znate o kome je reč. Znate da je Iron & Wine u pitanju.

Jedino se IndieAcoustic provukla nekako bez i jedne njegove stvari. U IndieFolk je imao jednu od dve a u IndieMelancholy tri od četiri.

Sada, u ovoj grupi, je ponovo tu još jedna njegova stvar: “He Lays in the Reins”.

U Indie uvodnom textu je rečeno da će Folk u ovoj grupi upoznati dosta interesantnog sveta za koga nije ni znao da postoji. Jer, Pop ritam je uneo veliko prostranstvo u koje mogu da se smeste vrlo različiti zvuci. Svima im je zajedničko to da su razumljivi na širem planu – da su popularni – kako im i samo ime każe. Nije ti potrebno mnogo da sabereš dva i dva kod ovog ritma.

Osim toga, ovaj Pop ima u sebi dovoljno dinamike koja może da izmami pokret. Za razliku od dosadašnjih stvari, ove reči i ukupna atmosfera te neće sprečiti da izađeš na podijum ako żeliš da igraš. Ali, taj podijum bi morao da bude jako prostran, jer igra koja se igra na ovu muziku se zove bečki valcer.

Folk se češka po svojoj farmerskoj bradici, jer ako išta od svega nije očekivao onda je to da će morati da oblači frak. Ali, to nije kraj njegovim iznenađenjima, jer osim valcera, moraće da podnese i jednu strofu prave operske arije.

Mi smo do sada imali prilike da każemo za glasove koji vuku “na gore” da su polu-operski. Imali smo to, sećate se, u Beirut i “My Wife, Lost in Wild”. Sada nije taj slučaj u pitanju jer je sada na scenu stupio jedan pravi, pravcati operski glas.

Naravno, taj glas ovde samo gostuje, pa će uzeti za sebe samo jednu skromnu strofu. Ali, koliko god da je ta strofa mala glas se potrudio da je odradi baš onako “do daske”. Prava operska intonacija, i to ništa na engleskom. Samo čisti italijanski.

Pardon, ne italijanski nego španski. To je Iron na protekciju učinio svojim gostima na albumu – Calexico-u – koji vole Mexičke zvuke. Nema mnogo greške jer i Španci su operska velesila. Ako ne verujete poslušajte Jose Carreras-a i Placido Domingo-a.

Kao što su to i prethodne “zvanice” u ovoj grupi učinile, i Iron se potrudio da zvuk dobro nakrca – da ga napuni do vrha. Da ritam ima dovoljno dinamike i instrumentalne raznovrsnosti. Pop čuvar na vratima je to jednostavno trażio od njega. To je bio uslov za ulazak u klub.

Zvuci su skladno uklopljeni i ne bore se međusobno za svoj prostor. Jer, prostora ima dovoljno za sve. Koliko god da tu ima raznih neočekivanih zvuka, sve radi kao dobro podmazan švajcarski sat. Sve se vrti u krug u trojnom taktu bečkog valcera.

Ali, ne treba imati ni trunčicu sumnje da je ovo, ipak, jedna Folk stvar. Da je Folk i dalje nosilac ukupne zvučne atmosfere. Samo ovo je sada jedan razigrani Folk kome su se zarumeneli obrazi i malo zavrtelo u glavi od neprekidnog vrtenja u krug.

Dakle, akustična gitara i ovde dokazuje svojim prisustvom na čijem terenu se odrżava ova bal priredba. I to ne samo jedna, nego nekoliko akustičnih gitara se uhvatilo u krug. A osim njih – kada je potrebno nekom solażom istaknuti detalje – tu se našla na usluzi i električna gitara. Iako se ne čuje baš jasno, ali verovatno u pozadini sintisajzer diskretno puni zvuk Electronima.

Još jednom pardon. Jer, na samom početku, akustična gitara neće stići ni da se pohvali kako je ona otvorila zvuk a već će tu da uleti klavir sa svojim zvonkim tonovima. Klavir ćemo slušati do samog kraja, iako je njegova uloga ograničena na jedan użi manevarski prostor – na “ton ovde, ton tamo”.

Interesantno je i to da između refrena ide samo solo zvuk bez glasa. To smo već imali u prethodnoj stvari od Midlake, ali je ovde to otišlo i korak dalje. Ne samo da je taj solo zvuk dobro odradio posao između strofa, nego je taj isti instrumentalni zvuk došao i na sam kraj dopustivši tako plesnim parovima da još malo użivaju u valceru bez reči.

U tom solu se ističe naročito akustična gitara koja pokazuje da ume i te kako da “umara sitnu żicu” a ne samo da udara na hvatove. Električna gitara će samo blago da solira. Više će da pravi neki sentimentalni relax zvuk sa dalekih ostrva. Imali smo nešto slično u “Dead Men’s Will” kada je taj gitarski zvuk izgledao kao da dolazi sa Hawaii-a.

A glas? Eh, pa znate već kakav je Ironov glas. To je onaj isti mekan, neżan Indie glas koga ti nikada neće biti dosta kada ga samo jednom čuješ. To je glas koji udara Folk pečat na ovaj zvuk bez obzira i na operu i na valcer. I ne samo to, nego je upravo glas taj koji uvodi ovaj zvuk u Indie alternativu. Bez njega bi to bila jedna sasvim druga priča.

Jer, taj glas ume tako dobro da istakne detalje. Nije u pitanju samo kvalitet glasa nego i način kako on pravi glasovne varijacije. Dovoljno je malo da vrdne na jednu stranu i ti ćeš to jasno da osetiš.

Ali, Ironov glas će samo u prvoj strofi da bude solo. Već posle toga mu se pridrużuje jedan prefinjeni żenski glas koji ide samo pola koraka iza. To je najverovatnije glas Ironove sestre (Sarah Beam) koja peva prateće vokale na više njegovih stvari. Imali smo taj mekani żenski glas i u “Radio War” iako ga nismo posebno pomenuli u textu.

Još jednom da naglasim da u Ironovom glasu ima neke čudne jednostavnosti. Jer, izgleda kao da se glas uopšte ne trudi da ostavi utisak a ipak ga itekako ostavlja iza sebe. To je glas kome je u duši da bude setan, melanholičan. Da svoju vrhunsku senzibilnost pokazuje tako što secira ljudsku patnju. Tako što govori o ljudskoj ranjivosti, pošto i sam izgleda tako – ranjivo.

Ipak, ritam bečkog valcera ne dozvoljava da se zapadne u očajanje, nego drżi atmosferu na nivou jedne “pristojne” melanholije. One koja nije baš uzela zalet. Koja će dozvoliti parovima da igraju svoj ples. Naravno, neće im baš staviti osmeh na lice, ali, takođe, ni suzu u oko.

Opet je text neobičan i uvijen u zagonetku. Może da znači više stvari istovremeno i nejasno je na koju stranu se ovaj “pastuv” zaputio. Każem pastuv jer je u textu taj konj osnovna asocijacija kao što su i uzde takođe. Ta simbolika se oseća i u zvuku – kao tihi kas konjskih kopita.

Moje tumačenje je da se ovde radi o tome da Iron  żeli da nas opomene da suviše ozbiljno shvatamo żivot. Kao trku koju moramo da istrčimo, ili kao borbu u kojoj treba da pobedimo.

Ali, malo ćeš, zapravo, od żivota da osetiš ako se za żivot boriš. Ako ti je jedini smisao borba i pobeda. Jer, kako da osetiš żivot sam od tolike borbe? Kako da dożiviš żivotnu suptilnost ako si stalno u grču? Ako stalno brineš za rezultat, za uspeh?

Zato ti Iron poručuje da malo predahneš u toj tvojoj krstaškoj  borbi. Da rasedlaš tvog pastuva kome je bela pena na ustima. Otpusti mu uzde i ostavi ga malo da odmori. Zaslużio je to zbog sve one brzine i snage koju ti je dao.

A ti możeš da popiješ jedno večernje piće. Ili, możeš da baciš oko na lepu konjušarku i daš joj jedan poljubac. Ona će ti doći kao dar s neba. Jer, umornom putniku nema ništa lepše nego kada ga ušuškaju i dobro se pobrinu za njega.

Mesec je u fazi rasta što ne znači da i ti trebaš da “rasteš” – da i dalje pritiskaš sebe. Nemoj mnogo da očekuješ od svakog dana i bolje ćeš da spavaš. Manje ćeš proklinjati svoju sudbinu u snu. I opusti malo dizgine tom svom pastuvu. Nađi pravu meru i onda će te on lakše nositi u nove pobede ako ti je baš do toga toliko stalo.

Ono do čega je nama ovde stalo je do zvuka a ne do reči. Zato zauzdaj ove reči i pusti da te ponese boja glasa i boja zvuka.

One more drink tonight as your gray stallion rests
Where he lays in the reins
For all of the speed and the strength he gave
One more kiss tonight from some tall stable girl
She's like grace from the earth
You're all tuckered out and tame
One more tired thing a gray moon on the rise
When you want from the day
Makes you to curse in your sleep at night
One more gift to bring we may well find you laid
Like your steed in his reins
Tangled too tight and too long to fight

(Iron & Wine and Calexico – He Lays in the Reins)

Ako pitate Folk-a kada mu je u ovoj grupi bilo najteże, onda će se svakako odlučiti za ovu stvar. Rećiće vam da se pekao na tihoj vatrici kada je morao da ugosti ovog “svetlucavca”. Tačnije svetlucavog konja – “Sparklehorse”.

Izdrżao je Folk i susret sa Kosmičkim Detetom u “Buildings & Mountains”. Pa je onda morao da proguta ponos kada nijedna akustična gitara nije pustila glas iz sebe u “My Wife, Lost in the Wild” jer je sve vrvilo od Electrona. Zatim je morao da gleda kako se ritam valja s brda s dola u “History Book”. A onda su ga naterali u “We Gathered in Spring” da dożivi kako ide cela strofa bez i trunke glasovne podrške. Da bi na kraju kao šlag došla opera i valcer.

I sve je to Folk jako dobro podneo. Čak mu je bilo interesantno da se drużi sa svim tim zvucima. Iako, malo se usiljeno smeškao i morao je, tu i tamo, sebe da bodri da je sve u najboljem redu. Kako god, prihvatio je to u onoj meri u kojoj mu dozvoljava njegovo tradicionalano vaspitanje.

Ali, ovo što sada dolazi je prevršilo svaku meru. Ne, to zaista ne może da shvati. Šta uopšte takav zvuk trażi ovde? Ko ga je doveo? Misli da ako pusti malo akustične gitare da će da se provuče neopażen. Da niko neće da primeti kako štrči sa svim ti svojim ludiranjem. Ne da štrči nego prosto gura prst u oko. Niti glasa, niti zvuka. Sve nešto ništa. Mislim, jeste da Folky zna da je możda  malo više tradicionalan, ali ovo je stvarno nenormalno. Pa šta će reći svi ostali u grupi? Sigurno je da će i njima da smeta to krčanje i škripanje. Ali, ako se ostali slażu. Ako, vratar da zeleno svetlo, onda…

Da, Folky je, naravno, navijao da sve pođe po zlu za “varničavog konja”. Međutim, ostalo društvo je bilo prosto oduševljeno ovim novim članom. Vratar je klimnuo glavom i konjić je ukaskao u klub. Folky je mogao samo da prużi ruku i “legne na rudu”.

Ali, zbog svog tradicionalnog vaspitanja Folky nije hteo da se došljak oseti neprijatno na gostujućem terenu. Jer, gostoprimstvo je, ipak, dublje utkano u njegovo biće nego prezir.

Ipak, niko nije očekivao da će Folky posle relativno kratkog vremena pokazati iskren interes za ovog čudnog došljaka.

Ono što naivni Folky nije mogao da zna je da kako je njemu u krvi da bude gostoprimljiv, tako je “Sparkle” u svom elementu kada treba nekoga da obrlati i privuče na svoju stranu. Jer, šarm je za “Varnicu” obična stvar. Kao što je nekom drugom reći dobar dan.

Još kada je Folky-ju rekao da i on ima svoj ranč koji se zove IndieTrip i da je kompletno sastavljen od Sparkle-ovih trkačkih konja, Folky je totalno odlepio. Ni jednog stranog konja nema u toj ergeli, sve domaća proizvodnja.

A kada je zavodljivi stranac uzgred objasnio da su svi ti konji odgajani u tradicionalnom Folk fazonu iako imaju neku posebnu dozu čudne melanholije, Folky je samo rogačio oči i oblizivao usta. Morao je svakako da vidi tu ergelu – jednostavno je morao.

I onda, kao poslednji udarac je došao poziv Folky-ju da poseti Sparkle ranč. Tada je sve bilo gotovo. Za Folky-ja je toga dana postojao samo jedan član grupe: “Sparkle”.

“Sparklehorse” je, naravno, malo “kuvao” Folky-ja i pravio rużičasti mehur od sapunice. Ipak, bilo je tu i istine. To da u IndiTrip grupi koja je u okviru Indie II celine Sparklehorse suvereno vlada (tri od tri), kao i da je to, zaista, zvuk na bazi Folka.

Ono što je Sparkle mudro prećutao je da je to izuzetno teżak melanholičan zvuk – jedan od najteżih u čitavoj alternativi. Prećutao je i to da se zna sa Ironom, po tome što su zajedno “ratovali”. I da imaju svoje raštrkane zvuke na sve strane.

Iron & Wine, na primer, trenutno ima u obe alternativne grupe (Alter i Indie) ukupno sedam svojih stvari. U broj isto kao i Sprarklehorse. Zašto se Sparkle nije pohvalio Funky-ju tom svojom veličinom ostaće tajna?

Ali, ne brinite. Nećemo nikako propustiti da każemo nešto više o ovom “varničavom konju” – o njegovoj biografiji. Učinićemo to onda kada budemo otišli na njegov ranč – u IndieTrip. Zato, još malo strpljenja. Jer, bliżi se i taj trenutak.

Sada slušamo stvar koja se zove “Mountains” (planine).

“Planine” s punim pravom zaslużuje da bude u IndieFolkPop grupi, jer ima sve kvalitete za to. I Indie je, i Folk je a i Pop. Pa zašto se onda Folky toliko koprcao u početku? Šta mu je falilo?

Jednostavno “Planine” ima suviše alternative u sebi. Previše je originalna da bi Folky-jev stomak mogao tek tako da je svari. Ali, tako je to sa kreativnošću. Jer, kreativne stvari je teško bilo gde svrstati a još teże porediti sa nekim drugim. Suština alternative je biti drugačiji. Ipak, ako si mnogo drugačiji, onda se to često ne ceni kao vrlina nego kao neko nenormalno odstupanje.

Što se tiče zvuka, to je neka čudna mešavina akustike, elektrike i elektronike. Akustična gitara ima stabilan prepoznatljiv ritam koji ćeš odmah da pohvališ. Mene podseća na zvučnu ljuljašku koju smo imali ranije u okviru NewAge grupe.

Zvuk se ljuljuška na jednu pa na drugu stranu u jednoj tako dobro poznatoj ritmičnoj matrici koju je svaki čovek sigurno makar jednom u żivotu već negde čuo. Jedna a możda i dve akustične gitare prave ovaj jako popularni zvučni efekat.

Osim toga, tu su i jedna ili dve električne gitare koje uglavnom soliraju u pozadini. Taj njihov solo je diskretan u masi zvuka raštrkanih na sve strane. Čućeš jedan zavijajući zvonak zvuk električne gitare koji je u stilu AlterNewWave-a.

Zvučnoj mućkalici svakako doprinosi i sintisajzer a możda i još neka elektronska oprema koja se najpre razaznaje po tome što pravi utisak jako punog zvuka u kome ako iglu baciš, nabošće se na neki zvuk.

Tu su i ostali Electro efekti koji povremeno izrone tu i tamo, a do punog izrażaja dolaze na samom kraju, gde se čuju kao neki robotizovani zvuci koji izgledaju kao da dolaze sa nekog svemirskog broda.

Sve ovo do sada rečeno se sasvim dobro uklapa u ritam i atmosferu prethodnih stvari. Ali, ovaj zvuk ima i nešto što niko drugi nema i što dramatično utiče na njegov ukupan dożivljaj. Ima jedan Electro efekat koji bi se retko ko usudio da upotrebi. Upotrebljavaju ga możda Hip-Hop-eri, Rap-eri i slični likovi u svojim Electro experimentima. Ali, samo povremeno, kada żele nešto da istaknu. A ne kako je ovde – non-stop.

Čitava pesma – od početka do kraja –  je uronjena u konstantno krčanje koje je kao reka ušlo u najsitnije pore zvuka i glasa. Kao da imaš prastaru ploču koja jako šušti, krcka, pucka i proizvodi sve moguće efekte usled starosti i istrošenosti.

Taj Electro efekat je najviše uticao na glas koji je toliko izmenjen da se jedva razaznaje. Potpuno se izobličio. Ipak, glas nije takav samo zbog tog krckanja i šuštanja, nego još više zato što je namerno propušten kroz Electro mašinu koja ga je specijalno napravila da bude baš takav.

U Folk-u – koji je prilično tradicionalni zvučni izraz – ovako čudno experimentisanje je najblaże rečeno nezamislivo i nedopustivo. Do danas. Jer, Sparklehorse se usudio. Uradio je ono što niko ne bi.

Ipak, uprkos svega, sve ovo izgleda jako dobro. Vrhunski je kreativno. Pripada Indie-ju a ne Alter-u zato što se jasno oseća prisustvo Folk-a. A glas, pored toga što se sav pretvorio u varničenje, ipak, ima neku Indie crtu u sebi koja izvire iz dubine. Osećaš da je to jedan mlad, melanholični glas koji je sav u “molu”. Onako izgubljen, ranjiv i osećajan je jedino u Indie-ju mogao da pronađe mesto za sebe.

Isto to što je Sparklehorse uradio sa glasom i zvukom uradio je i sa textom i njegovim smislom. Ubacio je u text šifru koja ga je učinila nedostupnim, skrivenim. Reči ti uglavnom deluju jasne, ali uopšte ne znaš u kom su kontekstu – na šta se odnose. Toliko ima raznih mogućnosti da je svakome ostalo da tumači kako żeli. Ali, i kada izabereš neko tumačenje, teško ti je da napraviš jednu celinu, jer je sve tako kontraverzno.

Na primer, on izgleda kao da se obraća bratu (u jednini), a onda, u istom kontekstu odjednom menja sve u mnożinu, što je totalno nelogično, jer nikog drugog nije pomenuo, pa ne znaš na šta konkretno misli – kome se, u stvari, obraća.

Meni je interesantna ideja da je to njegov razgovor sa samim sobom, gde se istovremeno obraća i svom unutrašnjem “ja” – svojoj podsvesti – kao i svom svesnom “ja”, pa ih nekada uzima pojedinačno (u jednini) a nekada zajedno.

U stvari, ono što njega zanima je razotkrivanje podsvesti što znači dolażenje do svog unutrašnjeg “ja”. Želi da oseti ko je on, u stvari. Da oseti svoju “senku” – ono što o sebi nije u stanju jasno da vidi jer je zakopano duboko u podsvesti.

Ovde nećemo još više da mutimo vodu time da postoji još jedno dublje Ja koje nas povezuje sa Univerzumom i koje je naše istinsko Ja u prirodnom a ne društvenom smislu.

S druge strane, możda je to text bez ikakvog bitnijeg smisla. Reči su jednostavno same nadolazile i slożile se u interesantnu rimu. Svidela mu se ta intonacija i mistika oko texta i on ih je preuzeo bez nekog posebnog dubljeg značenja. Takav leżerni odnos prema rečima je za nas ovde – fanove zvuka – najbolja od svih mogućih varijanti.

Once I was a big old bear
Reigning blows on sparkly snares
In the woods after the snow
The white noise witch her hammers cold
Rest beneath the pine and rose
In our suits and sunday clothes
Cheer up my brother
It’s gonna be alright
I know your hearts are heavy as mountains
But we gonna go back home one day
Hang there little winter star
Tell me who you really are
Up above the world so high
Like a diamond in the sky
Born with honey in my hair
Once I was a big old bear
Cheer up my brother
It’s gonna be alright
I know your hearts are heavy as mountains
But we gonna go back home one day
Wore my dress up to my knees
It’s ghost of babies in our stinks

(Sparklehorse – Mountains)

INDIE FOLK ROCK

IndieFolkRock je još jedna grupa dugog imena. Prva i jedina u okviru Indie I celine sa Rock imenom u svom nazivu. U sledećim Indie celinama će biti još par sličnih grupa.

Ali, kao što smo to već isticali, ovo su samo pritoke Rock matice koja je, inače, već odvukla sa sobom jednu od Indie uzdanica – IndieRock.

Nije samo Indie morao da plati danak nego su to učinili i Alter a i Punk. Da nije bilo tog transfera, Indie bi bio bogatiji za jednu od najvećih grupa, koja bi sa svojom ekipom koja broji šest, bila po snazi odmah iza IndieFolkPop-a.

Za razliku od IndieRock-a, IndieFolkRock je u startu duplo manji – ima samo tri članice. Doduše, bilo ih je četiri do samo pre sat, dva, ali eto, tako je to – sudbina ne może uvek svakoga da pomiluje. Iz grupe je u zadnjem času izbačena jedna stvar od Sparklehorse.

Da li se Iron & Wine sada raduje ili ne, ne znamo, jer je ovim činom baš on izbio na drugo mesto po broju stvari u obe (Alter i Indie) alternativne celine? Na prvom mestu je ubedljivo, naravno, neuhvatljivi Damien Rice koji, da podsetim, drži celu AlterBallad pod totalnom okupacijom – devet od devet. A Sparklehorse umesto svojih najavljenih sedam sada ima šest članova i na trećem je mestu.

Mislio sam da odmah ispravim broj tamo gde je navedeno (u “Mountains”) da su Iron & Wine i Sparklehorse egal što se tiče ukupne alternative, ali sam, ipak, odustao od toga. Neka tamo piše ono što je već napisano. Na taj način će se dobiti ideja vremenskog toka u kome se dešavaju neke promene.

Jer, kao što znaš, ovaj blog je koncentrisan oko zvuka a ne oko protoka vremena kako je to uobičajeno. Dnevnik bi, u stvari, trebao da prati dnevna zbivanja. Ali, ovde kod nas je vażnije šta se događa nego kada se događa.

Jer, ove stvari su za mene vanvremenske i imaju neograničen vek trajanja. Mnogo je bolje bilo pregledno ih poređati u grupe tako da uvek – u svako vreme – budu tu na jednom istom mestu, pod imenom grupe kojoj pripadaju. U razna vremena će se dodavati razne stvari u grupe, ali mnogo vażnije od toga kada je šta dodato je šta se trenutno tamo nalazi.

Nije teško zaključiti da je IndiFolkRock prirodni nastavak prethodne IndieFolkPop grupe. Pop je jednostavno prešao u Rock i to je čitava razlika. Jasno tehnički, ali šta to konkretno znači u praksi?

Najpre znači to da je zvuk sada postao čvršći. Postao je teżi. Manje leprša od svojih prethodnih Folk rođaka.

S tim u vezi, došlo je i do promena u odnosima snaga između akustičnog i električnog. To znači da se sada električna gitara više pita nego akustična. Akustična će biti prezadovoljna da se povremeno čuje bilo kao sitno soliranje u pozadini ili kao obična ritmička podrška na hvatove. Dakle, zaštitni znak Folk-a u vidu akustične gitare je ovde definitivno sišao sa trona.

Električna gitara će imati svu slobodu da se istakne. Może da ubacuje Rock teżinu snażnim soliranjem, ili će manje da ide u detalje a više u stvaranje jednog opšteg FolkRock ambijenta.

S tim u vezi je i novina da će sada pod obavezno biti tu i solo deonica između strofa, a nekada i na samom kraju. To je pravo obeleżje Rock-a – da ti gitarskom solażom prenese dubinu svoje emocije. Zbog toga taj solo deo sada dobija značajno mesto u preraspodeli uloga.

Što se tiče same dinamike, ona nije toliko bitna. Jeste bitna, ali ne kao što je to, na primer, u slučaju IndieFolkPop-a. Tu je dinamike moralo da bude, jer da nije stvar bi bila prebačena u neku od drugih grupa (IndieFolk, IndieMelancholy, IndieAcoustic).

Ovde je dinamika vażna u tom smislu što ona sama nosi sa sobom utisak teżine i snage što je za IndieFolkRock jako bitno. Ali, masivnost zvuka se może, takođe, postići i sporijim tempom. Električna gitara może da zazvuči izuzetno teško i u ritmu koji se sporo valja. U kome ima pauza i prekida. Ono što je neophodno je da se oseti snaga. A na koji način će se to izvesti ostavlja se po strani.

Naravno, ne treba očekivati neku veliku silu i brzinu. Ne. Opet se radi o postepenom nijansiranju. Daleko je ovo miljama i od AlterRock-a a pogotovo od HardRock-a. Biće malo čvršćeg zvuka preko električnih gitara i to je uglavnom sve.

Glasovi će imati svoju ulogu, ali opet ne tako bitnu kao kod manje dinamičnih Folk grupa. Tamo je glas bio osnovno sredstvo za stvaranje alternative i Folk identiteta.

I ovde će toga, naravno, biti. Nije da neće. Probaj, na primer, da jednu od ovih stvari ubaciš u bratsku grupu – AlterFolkRock – i videćeš kolika je razlika. U dobroj meri baš zbog drugačijih glasova koji stvaraju posebnu atmosferu karakterističnu za Indie.

Ostaje nam samo na kraju da se prepustimo użivanju u zvucima koji Indie I celinu polako privode svom kraju, i da pożelimo IndieFolkRock-u da se u skoroj budućnosti pohvali sa još nekim novim pojačanjima.

Damien nam ponovo dolazi u posetu. Koji Damien? Da, s pravom pitate koji, jer ih ima dva koja cirkulišu u alternativi. Pa, onaj koji ne voli baš da se o njemu govori kao o zvezdi IndieFolka, i koji u širokom krugu zobilazi svaku medijsku pažnju.

Naravno, Damien Jurado je u pitanju. Iako, dilema je mogla da postoji i zato što je prvi susret sa ovim Damienom bio na sasvim drugoj strani sveta. U IndieAcoustic grupi (“Maraqopa”) koja je čuvena po tome da je najsuptilnija u okviru čitavog Indie-ja.

Šta onda taj prefinjeni emotivac radi ovde u najčvršćoj, najtežoj grupi koju smo imali do sada? Da li je to isti čovek u pitanju?

Da, to je dobro pitanje. Zaista se radi o grupama koje su dva suprotna pola u Indie I celini. I zaista je to jedan isti Damien. Njegov glas je tamo u Acoustic-u, ipak, bio nešto drugačiji. Iako ne nešto drastično drugačiji od onoga što imamo sada ovde.

Stvar, dakle, nije toliko u glasu koliko je u zvuku. Jer, zvuk IndieAcoustic-a je najmanje Folk od svih drugih grupa. On mnogo više leti u nebo nego što korača zemljom. To je jedan zvuk kome je vrlo teško naći adekvatan naziv jer praktično nigde u potpunosti ne pripada.

Sada imamo na delu jednu čvršću Damien-ovu varijantu – rokersku. Ovde je električna gitara carica koja vlada. Iako, što se tiče zastupljenosti, moglo bi se reći da akustika ne samo da ovde ne zaostaje nego i nosi barjak.

Možda je to samo gest dobre volje električne gitare koja se sada potpuno odomaćila, pa pridošlici bez gordosti ukazuje maximalno gostoprimstvo.

Jedna ili čak dve akustične gitare učestvuju od samog početka, bilo u davanju ritma, ili u soliranju, ili u finom suptilnom “brbljanju” između strofa. Akustika, u stvari, od početka do kraja nijedan slobodan trenutak ne ostavlja praznim.

Od starta je tu, naravno, i električna gitara, ali ona s merom koristi svoju snagu. Sitne solaže su prisutne na početku i dok teče text, a onda, između strofa, gitara pokazuje svoje pravo lice.

Tu čvrstinu u zvuku do sada još nismo imali. Rock je poznat po tome da voli da se električnoj gitari ostavi prostor za zvuk bez reči. Da joj se da prilika da kroz suptilnost i snagu električne žice pokaže dubinu emocija.

To je sasvim dovoljno prostora da se vidi ko je gazda. Ko drži ključeve u svojim rukama. Ko je taj koji kreira ukupnu atmosferu.

Inače, tempo je nešto sporiji. Nije mu ni potrebno da brza, jer to nadoknađuje snagom. Dok je IndieFokPop jako zavisio od dinamike, IndieFolkRock može kako god mu dođe. Konkretno ovde, čvrstina gitare je sasvim dovoljna da dozvoli tempu da uspori.

Osim toga, snaga i težina ne zavise uvek ni od punoće zvuka. Ovaj zvuk je što se toga tiče praznjikav. Uglavnom samo gitare i glas. Ne oseća se punoća koju su, na primer, u stanju tako dobro da kreiraju sintisajzer i elektronika.

Rock, inače, to voli. Da se osete suprotnosti. Da ima povremeno totalne tišine ili da zvuk ne zuji kao puna košnica. Jer, tada jednostavno sirova snaga dobija još više na značaju. Naravno, daleko smo ovde od neke velike sile. Ne, ovo je samo blago pojačanje u odnosu IndiFolkPop. Samo jedno čvršće nijansiranje.

Što se tiče Damienovog glasa, on nije nešto mnogo drugačiji od ranije. Interesantan je jer može da odleprša u vazduh ili se po potrebi prizemlji. Ipak, to je glas kome je jasno utetovirano “Folk Forever” – Folk za sva vremena.

Damien je, ovde, u svoj glas, ubacio dozu pojačane emotivnosti. I ne samo to. Tu je još jedan jako kvalitetan ženski glas koji je na istom zadatku. Da podigne emotivnu lestvicu na vrlo visoko.

Taj ženski glas se neće stideti da pola rečenice u textu iskoristi da uduva osećajnost preko jednog dugog “Ohhhh”, a da drugi deo rečenice ponovi doslovce text i tako svojim ženskim polom zajednički sa Damienovim muškim dovede emotivnost do vrhunca.

Jer, tema je takva – delikatna. Ljubavni odnosi koji su završili u slepoj ulici. Nema se gde dalje. Ostaje jedino da se čeka. Šta? To niko ne zna. Naročito oni koji su zaglavljeni. Čekaju neku višu silu. Neko rešenje koje će doći samo od sebe. I čekaju da druga strana napravi prvi korak. Kao što kaže ova stvar: “Go First” (idi ti prva).

Dakle, radi se o odnosu gde su dvoje još uvek zajedno iako ih dele mora i okeani. Znaju da je teško prevaliti svo to rastojanje, ali ipak, nisu spremni da preplivaju more i počnu da piju vodu na nekom drugom izvoru.

Šta je u pitanju? Najčešće strah od usamljenosti.

Dva je uvek bolje nego jedan kaže ti ovo društvo. Zato dobro vodi računa šta radiš kada već imaš nekoga. Jer, može ti biti i gore nego što ti je sada. Uvek može gore. A to ćeš upravo da osetiš kada budeš sama. Jedan kamen oko vrata si zamenila užasnim osećajem nedovoljne težine.

Jer, nema te nigde. Plutaš, lelujaš i ne znaš na koju ćeš stranu. Kako bi ti samo dobro došao onaj kamen oko vrata da te malo prizemlji. Da ti da stabilnosti. Da imaš sa kim da razmenjuješ pa makar i gluposti. Sve je bolje od ove samoće i tišine. Tišina okolo a u glavi haos. Misli koje se sudaraju i u očajanju vape: “Dokle ovako. Kako ovo da izdržim”?

Sve to smo već barem nekoliko puta u životu doživeli i unapred znamo kako izgleda. Zato se nećkamo da izađemo iz odnosa za koji smo uvereni da nikuda ne vodi. Znamo da će se pre ili kasnije okončati manje ili više bolnim razlazom, ali se ne usuđujemo da napravimo prvi korak. Bilo bi nam lakše da to uradi druga strana umesto nas.

Eto i on je u istoj dilemi. Ona ga nervira već samo kada pomisli na nju. Prosto se pita da li je sa tom devojkom sve u redu? Drži ga na čiviluku. Niti tamo niti ovamo. Možda je to znak. Onaj znak koji kaže da je sve uzaludno. Jer, on nema osećaj da to ikada može da se sredi. Laže ga očigledno, a možda i sebe. Uzima mu vreme. Sve se vrti u krug. Ponovo sve isto – isti gubitak i isto mrcvarenje.

Eto, trpi i njegov odnos sa prijateljima. Udaljili su se. Ljudi se drže po strani – ne žele da se mešaju. Da, i to je znak. Svi drugi vide, samo još njemu nije jasno. Tako je to. Uvek je lakše gledati u tuđe dvorište. Jednostavnije je jer nema odgovornosti. Nema emotivnog naboja koji nam zamagljuje pogled. Nema rizika, jer tvoja koža nije u pitanju.

Da, drugi jasno vide ono što i on sam vidi. Samo, zašto već jednom ne odluči? Šta ga još drži tu kada zna – kada jasno oseća – da tu nema popravke?

Ova veza je samo za otpad. Tamo gde odlaze stare, istrošene krntije. Pa zašto onda ne ode? Zašto ne prekine ovo mučenje? Zašto ne preseče to vrzino kolo laži i besmislenog trošenja vremena? Zašto? Ne zna zašto. Kada bi bar ona otišla prva.

Are you all right? You're making me nervous

With how much you leave me here

Is it a sign? I don't feel like ever getting well

Tell me the lie, you taking me time over and over
Tell me the lie, you taking me time over and over
My closest friends live on the side

Of where you now divide

Is it a sign I don't feel like ever getting well

Tell me the lie, you taking me time over and over
Tell me the lie, you taking me time over and over
You can go first. You're making me nervous

With how much you leave me here

Is it a sign? I don't feel we're ever getting well

Tell me the lie, you taking me time over and over
Tell me the lie, you taking me time over and over

Tell me the lie, you taking me time over and over

Tell me the lie, you taking me time over and over

(Damien Jurado – Go First)

Eto, konačno je i to moralo da se desi. Spoljašnje i unutrašnje se iznenada susrelo. Došlo je do ukrštanja – do poklapanja. Šta je sad pa ovo, pitate se?

Pa to da se naziv koji se napolju daje autorima i njihovom zvuku poklopio sa onim koji postoji ovde na blogu. Wye Oak svrstavaju u Indie Folk Rock što je – osim u načinu pisanja – isto kao i ovde u našoj IndieFolkRock grupi.

Naravno, nije ovo nikakvo posebno dostignuće niti razlog za slavlje. Ne, to samo pokazuje da se zvanično i alternativno ponekada mogu bez ikakve želje i namere iznenada dodirnuti.

Inače, Wye Oak je duo iz Baltimora koji je osnovan 2006 i još uvek je aktivan. Ime grupe potiče od jednog drveta (belog hrasta) koje je bilo simbol države iz koje oni dolaze (Maryland).

Andy Stack je na bubnjevima, klavijaturama i peva pomoćne vokale. Jenn Wasner je zadužena za akustičnu i električnu gitaru i prvi vokal.

Karakteristično je da bubnjar nogama i jednom rukom svira bubnjeve a drugom rukom klavijature.

Osim verbalnog susreta između standarda i alternative, došlo je do još jednog diskontinuiteta. Sezona gostoprimstva je završena. Setite se kako se samo akustična gitara odomaćila u “Go First”. U toj meri da se uopšte nije jasno videlo koja gitara je domaćin – akustična ili električna. Izgledalo je kao da se Rock razboleo od konfuzije identiteta.

Sada je i sa tim gotovo. Dileme uopšte više nema jer akustične gitare ovde neće biti ni za lek. Električna gitara je zauzela sav raspoloživi prostor za svoj zvuk. Bilo da solira zaneseno ili da preko hvatova stvara  atmosferu čvrstog, odlučnog Rock-a. Ukratko, gitara ovde deluje kao neka beskompromisna Amazonka koja se ne plaši da pokaže svoje pravo lice, niti strepi da neće imati dovoljno snage.

Ovo je pravi Rock bez dileme. Nema Rock-a bez gitarske solaže koja te baca u nesvest svojom kombinacijom snage i virtuoznosti. Ovde je u dobroj meri takav slučaj. Iako, ima neke razlike u odnosu na “prave” Rock bendove. Oni su prvo brojniji, a drugo, gitare im imaju uglavnom čistiji zvuk. Kada je to solo, onda se svaki ton čuje precizno kao laser.

Ovde nije baš tako. Soliranje se čuje istovremeno sa davanjem ritma, tako da više deluje kao neka zajednička buka u kojoj se delovi sola i pratnje nešto slabije razaznaju.

Jenn mora istovremeno sama i jedno i drugo što nimalo nije lako. A još kada se tome doda i pevanje, onda je to zaista u rangu podviga.

Dakle, ovaj Rock se nikako neće pomešati sa nečim drugim. Jasan je i svojim ritmom, i svojom težinom, i svojom električnom gitarom.

Osim toga, ovaj zvuk je dosta puniji u odnosu na cimera iz grupe: “Go First”. Jer, ovde su i klavijature koje mogu da učine čuda sa zvukom. Kojima je upravo specijalitet da prazan zvuk napune do vrha.

Klavijature ne samo da su ovde nakrcale zvuk nego su i učinile sve da imitiraju gitaru. Na taj način se stiče utisak da ima nekoliko gitara koje udaraju i na jednu žicu i na sve njih. Drugim rečima, koje istovremeno i soliraju a i preko hvatova kreiraju osnovni ritam.

Osim toga, tu su i neke daire ili nešto slično što stvara onaj poznati šušteći i zvečeći zvuk koji često slušamo u ciganskoj muzici. Sve u svemu, što se tiče zvuka, za dva para ruku i jedan par nogu više nego što bi iko očekivao.

Neko će možda pomisliti da je nešto propustio u textu. Jer, nigde se ne pominje Folk. Pa, je li ovo Rock ili FolkRock grupa?

Glas razrešava tu dilemu. Jer, ovo nije Rock nego Folk glas. Taj glas je toliko Folk-astičan da Folk sa pravom može da tvrdi da se nalazi na sopstvenoj teritoriji. Da je Rock-u samo prostorije izdao u zakup. Zato Folk nije hvalisavac kada kaže da je on glavni – da njegovo ime ne bez razloga dolazi ispred Rock-a u nazivu.

Ritam je u jednom trenutku spor i uzdržan a već u sledećem je buknuo kao požar. Dinamika i punoća zvuka imaju uzlaznu liniju, da bi na kraju ušli u fazu delirijuma.

Osim toga što je gurnuo Folk u prvi plan ovaj glas je i nosilac opšte atmosfere – opšteg utiska koji zvuk ostavlja iza sebe. Melanholije doduše nema, jer joj snaga ne dozvoljava da pomoli glavu. Ali, neki negativan feeling je svakako tu. Kaže se da je negativan iako tako uopšte ne mora da bude.

Jer, ozbiljno se u našem svetu, ipak, doživljava kao negativno. Kao nešto što u sebi nema privlačnu snagu nego odbojnu. Kao nešto što je pre neprijatno nego prijatno.

To nije spokojstvo zato što je spokojstvo po svojoj prirodi bezbrižno. A ovaj osećaj je daleko od bezbrižnog. Bezbrižno troši malo energije za održavanje, a ovo vozilo je, nasuprot tome, veliki trošadžija.

Dakle, ovde briga postoji jer je situacija ozbiljna i teška, ali se ne oseća strah pred njom. Više je to žaljenje što stvari nisu drugačije. Kao kada ti je krivo što te sudbina u nekom slučaju nije pomilovala kao sve ostale. Kao da žališ što su se okolnosti okrenule protiv tebe.

U glasu se oseća odlučnost žene Amazonke, ali i blaga depresija zbog razlike između stvarnog stanja i prevelikih očekivanja. Glas tako dobro varira osećaje da uopšte ne sumnjaš da on zaista i trpi to sve o čemu govori. I kada ne bi razumela reči, samo na osnovu intonacije bi ti otprilike bio jasan smisao.
Sve to čini ovaj glas izuzetno sposobnim da ti prenese suptilni simbolizam unutrašnjih doživljaja. Baš to je ono što čini ovu stvar vrhunskom alternativom.

Odlučnost, težina, ozbiljnost su više odlike Alter-a nego Indie-ja. Zato je u prvi mah bilo dileme u vezi toga. Ipak, dilema je brzo razrešena kada se stvar našla u Alter okruženju. Videlo se odmah da tamo ne pripada. Zašto? Ima suviše suptilnosti i prefinjenosti. Suviše lakoće u težini i čvrstoće u finoći. Drugim rečima, glas kao da istovremeno sadrži obe suprotnosti u sebi. To mu daje takvu posebnu vrstu alternative koju samo Indie može da ugosti.

Kao što je već nagovešteno, ovde se radi o osobi koja je nezadovoljna svojom trenutnom situacijom. Ne sviđa joj se nivo sopstvene zrelosti. Oseća se nedorasla životnim problemima. Nesposobna da pomiri projektovanu poželjnu sliku sebe sa onom slikom koja se pokazuje u realnom životu. Vidi jasno svoje mane i nedostatke koji kao da vode svoj sopstveni život. Van njene snage volje da ih drži pod kontrolom.

To se često dešava osobama koje su dosta ulagale u sebe. I u oblasti profesionalnog zanimanja, i u oblasti kulture i opšteg znanja, i u oblasti posebnih veština – ples, strani jezici, sport, na primer.

Ima ljudi koji su u mnogim poljima šampioni koji mnogostruko nadilaze većinu drugih, i tada naravno, potsvesno a često i svesno misle da su veći i bolji u svakom smislu, posebno ljudskom – unutrašnjem.

To se, naravno, još više dešava onima koji su došli do većeg materijalnog blagostanja pa samim tim veruju da su automatski kao ljudi bolji od drugih. Da imaju više vrednosti u sebi.

Jer, društvo je postavilo jasna pravila manje ili više suptilno. Bolji je onaj ko je uspešniji. Takvi imaju bolju perspektivu za sebe i svoju porodicu. Bolji su graditelji društva jer više kupuju i više troše. Imaju jači uticaj na svoje okruženje. Zbog svega toga, drugi bi trebali da se ugledaju na njih da bi i oni takvi postali. Jer, za sve je bolje da ima što više uspešnih pojedinaca. To daje bogatije društvo u celini. Društvo koje lakše opstaje i razvija se.

Sve to manje ili više prolazi kroz glavu ljudima. A onda ih dočeka jednostavna životna svakodnevica u kojima “bogovi” uopšte ne funkcionišu u skladu sa titulom. Isto su ranjivi, glupi, bezosećajni, slabi, preplašeni kao i svi ostali. Običan život ih je bacio u blato da se valjaju sa svima ostalima. Da budu zaprljani kao i svi drugi bez razlike.

Mnogi ljudi nisu svesni ovih procesa koji se dešavaju, ali neki jesu. Jasno im je šta bi voleli da budu, ali, ne zatvaraju oči pred realnošću koja im pokazuje da su daleko od tog sebi projektovanog cilja. Nesretni su jer ne vide način kako to da promene. Kako da i tu budu savršeni kao što su, na primer, uspeli sa akcentom stranih jezika.

I tako unutrašnje promene izgledaju kao nemoguća misija. Neki će tokom života postati svesni da uglavnom svi bez obzira na bilo kakve spoljašnje promene iznutra od rane mladosti pa sve do smrti ostaju ono što su oduvek i bili. Da nema nikakvih suštinskih promena.

Da ono što mnogi doživljavaju kao unutrašnje promene uopšte to nisu. Ljudsko iskustvo koje se gomila tokom godina se uglavnom odnosi na to kako iskoristiti šanse da se što više dobija i uzima i kako izbeći opasnosti i neprijatnosti od sveta oko nas. Odnosno kako obezbediti stabilni rast i sigurnost. To jesu veštine koje se odnose na razumevanje sveta u kome živimo. Ali, to nema nikakve veze sa unutrašnjim promenama i unutrašnjim razvojem.

Ovde se zaustavljam sa ovom pričom jer je zvuk naša osnovna tema a ne duhovni razvoj. Malo su vrata otvorena i za sada je dovoljno toliko.

Inače, stvar koju sada slušamo se zove “Civilian”, što je, na prvi pogled, malo čudan naziv, s obzirom na filozofsku pozadinu texta. Civilan je ono što je obrnuto od vojni. I šta sad s tim? Kakve to ima veze sa gore pomenutom temom?

Možda je poruka ta da skinemo sa sebe uniformu koju nam je obuklo društvo, odnosno njegova uverenja. Svi mi nosimo tu uniformu jer smo u konstantnoj borbi za život. Pesma nam poručuje da nam uniforma nije potrebna. Treba da postanemo civili tako što ćemo se približiti prirodnom životnom smislu a ne društvenom. Tako što ćemo da se menjamo iznutra a ne spolja. Tako što ćemo da pokušamo da budemo što više otvoreni za život a ne što više uspešni i bogati.

Da, ona je frustrirana jer ne može da vodi život bez pretvaranja. Muka joj je od toga, od sebe same. Zna jasno koje joj misli prolaze kroz glavu, ali ne može da živi sa njima.

Stalno joj je potreban neki dodatak, neki popravak. Vidi jasno svoje greške, ali šta to vredi kada ne može da ih sakrije.

Još uvek drži svoje male zubiće kada je bila beba pored svog kreveta. U stočiću spavaće sobe sa svojim nakitom. Tu je, dakle, on (njen ljubavnik ili muż), i dalje u krevetu pored nje, zajedno sa tim njenim zubićima i nakitom.

Ne treba joj još prijatelja jer sa većinom ovih koje sada ima ne može da izađe na kraj. Može savršeno da drži sebe za ruku ali i dalje ne može da poljubi svoj sopstveni vrat.

Želela bi da je u stanju da njemu pruži sve, ali se i dalje rve sa površnim stvarima. Želela bi da ga voli kao što je majka njene majke njenih majki volela. Civilno.

I am nothing without pretend
I know my thoughts
Can't live with them
I am nothing without amend
I know my faults
But I can't hide them
I still keep my baby teeth
In the bedside table with my jewelry
You still sleep in the bed with me
My jewelry and my baby teeth
I don't need another friend
When most of them
I can barely keep up with
I'm perfectly able to hold my own hand
But I still can't kiss my own neck
I want to give you everything
but I still stand in awe of superficial things
I want to love you like my mother's mother's mothers did
Civilian
Civilian

(Wye Oak – Civilian)

Sasvim je normalno da čast da zatvori IndieFolkRock grupu i čitavu Indie I celinu pripadne nekome ko je u nju najviše ulożio. Njega sigurno znaš jer jer njega u Indie-ju I bilo teško zaobići. Naravno, radi se o Iron & Wine-u. Pošto on trenutno ima najviše osnivačkog kapitala u Indie-ju zaslużio je da otpeva završni govor kojim se zatvara ovaj prvi ciklus Indie zvuka.

Ipak, ovaj blog nije politička organizacija koja deli ordenje svojim zaslużnim članovima. Ne, Iron je došao na kraj sasvim slučajno. Możda delimično i zato što je to jedina żiva stvar koja se pojavila do sada u Indie-ju. Naravno da to što se radi o koncertnoj verziji nije samo po sebi bilo odlučujuće. Ali, ta publika, koja, na kraju, svojim aplauzom, kao da stavlja tačku, verovatno ima, takođe, neku simboličnu teżinu.

Malo smo se sada vratili unazad što se tiče zvuka. Jer, “Civilian” je udarala baš żestoko po električnoj gitari. Kao da je żelela da svima każe da ona svira Rock, i da tu nema nikakve dileme. Ta odlučnost u zvuku je jako dobro shvaćena – i na blogu a i van njega. Po prvi put se desilo da se kod jedne stvari nazivi grupa poklope. Da jedina razlika bude u pisanju (Indie Folk Rock i IndieFolkRock).

Iron & Wine je, ipak, drugačiji. Mekši je, neżniji, više na zemlji. Ako pogledamo njegove stvari kroz različite grupe videćemo da među njima nema mnogo razlike. Ritam je uglavnom spor, manje ili više melanholičan, sa naročitim akcentom na text koji je sav u simbolima koji su u vezi sa ljudima i njihovim prirodnim okrużenjem.

Čak i kada żeli da prenese ozbiljne poruke koje se tiču naših żivotnih priroriteta Iron koristi čoveka i konja – simbole američkog farmerskog żivota.

Dakle, ritam u ovoj stvari nije nastavio da uduvava snagu električnoj gitari – da je udarcem biča natera u još brżi galop. Ne. Ovde se ritam może pohvaliti da je mnogo više Folk nego što je Rock.

Ipak, pokušajte da smestite ovu stvar u bilo koju drugu Indie grupu i videćete da nigde ne paše. I pored nešto slabijih Rock gena “Upward Over the Mountain” (gore preko planine) je, ipak, na pravom mestu – svoja među svojima.

Jer, električna gitara je već na startu počela da se igra żicama na način kako to rade Rockeri. Ali, ova gitara je nekako uzdrżana. Kao kada snażnog konja drżiš u jako sporom kasu za zategnutim uzdama. Jer, kada bi ih makar malo pustio, konj bi se dao u trk.

Tako i ova gitara ostavlja utisak snage – pritajene snage. Ima jasan čvrst ritam koji pokazuje samo minimum svojih mogućnosti. Ograničava se samo na to da stvara opšti Rock ambijent. I to radi vrlo predano – od početka do kraja.

Ne zadugo, i evo još gitara što akustičnih što električnih. Čini ti se kao da si u pravoj gitarskoj košnici, jer postaješ svesna da nekoliko gitara istovremeno soliraju podrżane već pomenutom maticom koja neprekidno drżi onaj svoj Rock na kratkoj uzdi.

Rekli smo kako električna gitara może da se profini pa da zvuk izgleda akustično. Może i obrnuto, da se akustična gitara razgoropadi da bi što više potsećala na svoju električnu sestru. Ipak, svo to gitarsko razigravanje je fino i umereno.

U trenutku najveće emotivnosti u gitarsku košnicu upada jedan duboki zvuk – violina ili verovatnije čelo. To malo potseća na country muziku u kojoj violina ima zapażenu ulogu. Iako je ovde taj gudački zvuk dublji nego inače i više alternativan.

Osim gitara i čela, tu je i bubanj koji deluje malo suviše snażno u odnosu na ostali zvuk. Kao da je malo glasniji nego što bi se očekivalo. Możda je namerno takav da bi konačno moglo da se każe da ukupni zvuk opravdava svoje Rock ime.

Zvuk kao da zna da od glasa neće baš imati mnogo vajde što se Rock-a tiče. Jer, glas ne może da bude rika lava kada je rzanje konja. I to ne bilo kog konja nego nekog plemenitog. Nekog za koga ćeš odmah da primetiš da je od najfinije sorte.

Zvuk će, dakle, ovoj stvari da izvadi Rock pasoš, a glas će da je pomeri u alternativu. Da joj prikači bedż na kome piše Indie – alternativni zvuk visoke kategorije.

Da je ovaj glas od onih najređih pokazuje i to da mu je svejedno da li peva u studiju ili na koncertu. Zaista se ništa ne gubi na kvalitetu. I dalje je to onaj fini, melodični glas koji ti se svojom senzibilnošću lako uvlači pod kożu. Prosto ne możeš a da ne primetiš tu lakoću, tu lepršavost. Taj talenat da ti kroz svoje glasovne varijacije prikaże rengenski snimak svojih osećanja – svojih duševnih talasanja.

Ono što još donosi ovaj glas – a čega nije bilo u prethodnim stvarima ove grupe – je optimizam. Ne naglašeni i oduševljeni optimizam. Ne, ne baš to. Ali, jasno se oseća atmosfera neke nade, nekog poverenja u vreme koje dolazi. Provejava bezbriżnost koja je sigurna u sebe jer jasno zna o čemu se radi. Poznat joj je teren na kome se kreće. To samopouzdanje se ispoljava i kroz dinamiku – kroz ritam koji je brżi nego kod prethodnih Iron-ovih stvari.

Ono što se još może primetiti kod ovog “Gvozdenka” mekog srca je da obożava u svojim textovima da šalje poruke – da se direktno obraća ljudima koje voli. Setite se kako je sa drugog sveta pevao svoj testament svojoj porodici ili kako je molio svoju devojku u jednoj od najdużih stvari na blogu (skoro deset minuta) da ga ne zaboravi – da zadrżi u pamćenju njihove zajedničke trenutke.

Dobro je poznata činjenica da su muška deca više vezana za majke. Tako je verovatno i što se njega tiče. Bilo da je vezan ili ne, on ima potrebu da se obrati majci i da je uteši svojim rečima.

Verovatno znaš koliko su majke ponosne na svoju decu. Velikim delom je to i zato što żenama društvo još u najranijem detinjstvu utuvljava u glavu da je njihov żivotni  smisao potpuno promašen ako im se desi da ne postanu majke.

Jedna glupost neminovno rađa drugu glupost – ili bolje rečeno frustraciju – koja čini to da kada żena postane majka vrlo često izgubi kompas i poistovećuje se sa tim svojim detetom. To dovodi do jedne nenormalne situacije koja detetu ne dozvoljava da se pravilno razvija u zasebnu ličnost. Jer, majka je suviše posesivna da bi to dozvolila.

Naravno, ona to ne radi namerno. Ona veruje da żeli svom detetu najbolje. Da ga zaštiti, da ga poduči, da ga pripremi što bolje za borbu sa okrutnim spoljnim svetom.

Takva situacija neprirodno vezuje dete za majku i umesto da razvija svoju ličnost dete postaje dvojnik svoje majke – uronjen u njenu psihološku matricu.

Kada u jednom trenutku taj dvojnik pokuša da se odvoji od majke i započne svoj żivot, nastaju problemi. Majka to dożivljava kao da joj kidaju kleštima meso sa tela. I u toku żivota je suptilno odlagala taj trenutak tako što je, na primer, nalazila manu svim njegovim devojkama i obeshrabrivala ga da uđe u dublji emotivan odnos sa drugim żenama.

Ako je majka ostala sama sa sinom, onda će ga perfidno ucenjivati svojim bolestima i potrebom da ima nekog pored sebe ko će joj pomoći. Izazivaće krivicu u njemu time što će igrati na kartu da je nezahvalan. Da ne ceni sav onaj trud koji je ona ulożila dok ga je odgajila “od kile mesa”.

Ali, hajde da verujemo da je u slučaju ovog maminog sina nešto drugačije. Da ovaj sin nema u sebi frustracije vezano za njegov odnos sa majkom. Da su njegove reči samo odraz razumevanja situacije i żelje da rastereti i oraspolożi majku. Sada kada je kuća potpuno prazna od dece i kada je majci zbog toga jako teško, sin pokušava da ohrabri majku da unese ponovo nadu i smisao u svoj żivot.

Seoske porodice su velike jer je potrebno mnogo vrednih ruku da bi se od oskudne, škrte zemlje izvukao bilo kakav prinos. Majka je imala nekoliko sinova i sada su svi osim najmlađeg daleko od nje. Ona zna za red i jasno joj je da će i taj jedini na kraju otići. I naravno da je i taj sin otišao.

Njihova kuća je bila u planinskoj dolini. U dolini iznad koje se nadvija veliki planinski lanac. Iza te planine je velika ravnica. Toliko velika da joj je nemoguće sagledati kraj. Tamo negde pri kraju te ravnice je grad – veliki grad u kome obično završavaju deca iz okolnih sela.

Mladi odlaze sa sela u potrazi za lakšim żivotom i većim izborom mogućnosti. Očekuju, na primer, da će u gradu lakše upoznati nekoga sa kim će osnovati porodicu. Očekuju da će nastaviti obrazovanje i jednoga dana naći posao koji neće mirisati na prašinu i znoj.

Sin je otišao u grad ali nije zaboravio na majku. Bilo mu je jasno koliko pati i koliko je usamljena. Želi svojim rečima da je podrżi – da joj pomogne da povrati samopouzdanje. Da joj każe da ništa nije zaboravio. Da se svega seća. I da i ona treba da nastavi da drżi u pamćenju njihove zajedničke porodične trenutke.

A majka, uopšte, ne treba da brine. Sve je baš onako kako treba da bude. Jer, sinovi su kao price koje moraju jednoga dana da se upute na svoj let preko planine.

Majka ne treba da brine jer je on sve sredio pre polaska. I ubio je poslednju zmiju koja je bila pored potoka. A one masnice koje je dobio kada je kratko bio u zatvoru su potpuno nestale. One pare koje je zaradio preko vikenda mu i dalje traju. Nije mu hladno jer ima dobar topao kaput a i prijateji sa ćoška su tu da pomognu kada treba.

Devojka mu je jako dobra. Ima baštu koju zajedno sređuju. Zato ne treba uopšte da brine za njega. Jer, sada u njemu više nema straha pred Gospodom kojim su ga ranije toliko plašili.

Žao mu je samo što ju je nasekirao kada je prodao njihova kola da bi joj kupio cipele.

Nada se da će mu to oprostiti. I da će se sećati onog trenutka kratkog kao treptaj oka kada je po prvi put uzeo vazduh tek izvađen iz njenog tela. Neka se seti i onog dana kada se  ozbiljnog lica upoznavala sa devojkom sa kojom je tada bio.

I neka ne zaboravi i onu noć kada se njihova keruša okucila sa malim štencima kojima su buve skakale po šapicama a krvava mrlja porođaja se razlivala ostavom. Kada je ona uplakana budna dočekala jutro.

Majka ne treba ništa da brine jer je sve kako treba da bude. Treba da bude sretna i zadovoljna što ima takve sinove.

Jer, sinovi su kao ptice koje moraju da se upute na svoj let preko planine. A na mestu gde su oni bili neka novi izlazak sunca donese novu nadu. Neka je donese tamo gde je ta nada presušila – gde je zaboravljena.

Mother don't worry

I killed the last snake that lived in the creek bed
Mother don't worry

I've got some money I saved for the weekend
Mother remember

Being so stern with that girl who was with me
Mother remember

The blink of an eye when I breathed through your body
So may the sunrise bring hope

Where it once was forgotten
Sons are like birds

Flying upwards over the mountain
Mother I made it up

From the bruise on the floor of this prison
Mother I lost it all

Of the fear of the Lord I was given
Mother forget me now

That the creek drank the cradle you sang to
Mother forgive me

I sold your car for the shoes that I gave you
So may the sunrise bring hope

Where it once was forgotten
Sons can be birds

Taken broken up to the mountain
Mother don't worry

I've got a coat and some friends on the corner
Mother don't worry

She's got a garden we're planting together
Mother remember

The night that the dog had her pups in the pantry
Blood on the floor and fleas on their paws
And you cried 'til the morning
So may the sunrise bring hope

Where it once was forgotten
Sons are like birds

Flying always over the mountain

(Iron & Wine – Upward Over the Mountain)

PLAYLIST INDIE FOLK (2 Songs)

PLAYLIST INDIE MELANCHOLY (5 Songs)

PLAYLIST INDIE ACOUSTIC (3 Songs)

PLAYLIST INDIE FOLK POP (6 Songs)

PLAYLIST INDIE FOLK ROCK (3 Songs)