INDIE IV

Ako ste potpuno novi na blogu i već počeli da čitate ovu stranu, predlažem vam da zastanete. Potrebno je da najpre posetite stranu POČETNA, a posle nje UVOD – obe su sa leve strane ispod slike. Tamo ćete naći neke korisne informacije u vezi bloga koje biste trebali da znate, kao i neke moje predloge o tome kako da pristupite ovom blogu.
Blog je napravljen kao “muzička knjiga” koja se čita kao i svaka druga knjiga – po određenom redosledu. Pošto, naravno, knjigu ne čitate od sredine ili kraja, nego od početka, počnite sa opštim i uvodnim informacijama (POČETNA pa UVOD), koje će zatim dalje usmeriti vaše čitanje, slušanje i gledanje.

Konačno smo došli do poslednje Indie IV celine u kojoj se nalaze preostale četiri Indie muzičke grupe poređane po sledećem redosledu: Indie Inspirion, IndiePop, IndieNewWave i IndiePopRock.

Ali, ako ste se našli na ovoj strani a da niste prethodno posetili stranu Indie I, onda je potrebno da to sada učinite. Jer, Indie I u svom uvodnom textu dodiruje sve četiri Indie celine. Dakle, odnosi se na ukupan Indie zvuk. Tamo se, na samom početku, nalazi i spisak svih Indie celina (I, II, III, IV) i naziva svih grupa u okviru njih. Samo Indie I uvodni text sadrżi taj opšti osvrt koji je potreban da biste na određeni način pristupili Indie zvuku.

Osim tog zajedničkog uvodnog dela, odlazak na Indie I je neophodan jer su Indie celine pravljene – ne slučajno nego namerno – po jednom utvrđenom smislu koji je potrebno pratiti onako kako sledi. Isto to vażi i za pojedinačne grupe u okviru celina. I one su poređane sa određenom namerom da budu baš tu gde jesu i da se čitaju po tom redosledu. Naravno, i sami textovi za pojedinačne stvari prate tu istu filozofiju.

Zato je preporuka da se vratiš na Indie I i ostaneš tamo dok god ne pređeš sve grupe i pojedinačne stvari u okviru njih. Na taj način ćeš izvući najviše iz Indie grupa i celina koje upravo slede.

“Kako smo se nadali dobro smo se udali” kaže naša poslovica. Kad pomisliš da je trebalo imati posla sa 17 Indie-janaca, a svaki od njih leluja kao lagano perce koga mnogo ne zanima gde će i kako će. Jer, kako mu dune tako mu je došlo.

Naravno, 17 Indie-janaca su naših 17 Indie grupa koje su svrstane u četiri zasebne celine. I to bez IndieRock-a i PunkIndie-ja (koje su završile u Rock i Punk celinama). Uuu, pa to mu, onda, Indie ispade najveća galaksija na zvezdanom nebu bloga. Tako je, ubeljivo je najveća.

Jer, od grupa koje su organizovane u muzičke celine imamo još Electro sazvežđe sa svojih 12 zvezda svrstanih u četiri celine, i Alter sa, takođe, 12 zvezda u tri celine.

Ali, ne treba zaboraviti da je mladi Mlečni Put sa 4 zvezdice (Teen-ovi) otišao u Indie, a nešto od toga je, svakako, moglo i u Alter. Kada bi se i to sabralo i oduzelo, došlo bi se do toga da na alternativnom nebu bloga vlada odprilike ravnoteža između Alter-a i Indie-ja.

To je dobra stvar, pogotovo zato što je taj balans alternative nastao na prirodan, spontan način. Niko te grupe nije namerno pakovao da bi se poklopile. Jer, ja sam, recimo, tek sada, dok se “obračunavam” sa Indie IV postao svestan svih tih brojki.

Inače, Indie je, kao što je već rečeno, u vezi svog zvučnog stila poznat po izrazitoj autentičnosti. Po kreaciji, po lakoći, po istančanoj osećajnosti. Indie ima toliko mnogo faktora koji mogu zvuk da poguraju u bezbrojnim pravcima.

E sad, ako hoćeš da takvu “razbijenu bandu” grupišeš, onda moraš unapred da računaš na kompromise, na rešenja kojima nećeš biti potpuno zadovoljan. Pokušavaš da spajaš nespojivo i da pritom sebe ubediš kako je to sasvim ok. Jer, šta drugo da radiš? Odluka mora da se donese. Stvar mora da se izgura do kraja.

I onda, u takvoj situaciji, sva “budženja i krpljenja” ti se nekako obiju o glavu na samom kraju. Jer tu, u konačnom saldu, se uglavnom vidi gde ti štrči, a gde ti je okraćalo.

Logika u startu je bila da jača, stabilnija polovina dođe spolja, a da se slabija i mekša uvuče u unutrašnji zaštitni prsten koji joj je stvoren. Spolja su Indie I i IV a unutra Indie II i III. Jer šta bi drugo sa omladinom i onima na trip-u, nego da ih staviš pod okrilje onih jačih.

Indie I (Folk grupa) je temelj koji drži čitavu građevinu, a krov je Indie IV. Krov ionako ne mora da bude savršen. Malo kiše i snega će svakako da izdrži.

Ona poslovica sa početka hoće da kaže da iako smo dobro prošli u celini, ipak nije sve baš sasvim u redu sa ovim krovom. Nema dimnjak, a i šta će mu? Ako se nešto zadimi unutra otvorićemo vrata i prozore. I popećemo se na krov, naravno. Hahaa.

Ajmo sad ozbiljno. Sve tri grupe (IndiePop, IndieNewWave, IndiePopRock) tako dobro funkcionišu zajedno da o njima ovde ne treba trošiti reči. Prirodno se nadovezuju i dopunjuju i deluju kao skladna celina. Pošto sve one postoje i u Alter-u, nekome će možda biti interesantno da ih odsluša naizmenično u Alter i Indie varijanti i uporedi im “muški i ženski karakter”.

Dakle, situacija je ta da od četiri grupe u sastavu Indie IV celine imamo jednu (IndieInspirion) koja se ne uklapa baš najbolje. Malo štrči u odnosu na ostale, i baš zato je stavljena na sam početak da otvori celinu. Jer, ako već mora da bude tu, onda joj sam start, nekako, najbolje pristaje.

Ma nije IndieInspirion ništa kriva. Jednostavno suviše voli slobodu i zato ne možeš nigde da je udomiš a da bude baš sasvim zadovoljna. Ona se doduše, svuda oseća kao kod svoje kuće, ali po njenom shvatanju, ako joj izabereš jedno mesto, onda si automatski izbacio sva druga koja ona, takođe, smatra za svoj dom.

IndieInspirion je, u stvari, mezimče koje je dobrodošlo u svaku kuću, jer je nekako svo malo, nežno i umiljato. Ono na momente ume da bude i pomalo ozbiljno dok ti govori krupne, belosvetske istine u lice. Što nije baš najprijatnija stvar na svetu.

Ali, druge grupe je vole jer osećaju njenu iskrenost i dobru nameru. I misiju da širi dobrotu i inspiraciju. Toga nam je svima malo, koliko god da ih imamo.

Na žalost, morali smo da je privežemo ovde jer je negde morala da se skrasi. Isto se desilo i sa njenim bratom AlterInspirion-om. On je privezan u Alter-u II i na samom početku otvara tu celinu.

E, sad, ovo nije kraj priče o “krovu”. Ima još jedna stvar koja je Indie IV učinjena na štetu i to ne njenom krivicom. U stvari, postala je žrtva radi višeg cilja – radi veće opšte koristi. I ne samo ona. Ista stvar se već desila njenoj drugoj polovini – bratu Alter-u i njegovoj Alter III celini.

O čemu se radi? O onome što je pomenuto na početku ovog uvoda. O tome, da je odlučeno da Rock kao veliki i moćan zvučni svet sabere sve generičke Rock zvuke pod jednu nebesku kapu – svoju. “Generičke” znači da, recimo, Indie, (kao i sve druge celine) može kod sebe da zadrži samo Rock mešavine kao što je, na primer, ona sa Pop-om ili Folk-om (IndiePopRock, IndieFolkRock), dok čist IndiRock (kao i AlterRock i PunkRock) mora da pakuje kofere.

Jedini izuzetak je napravljen kada je Teen-ovima ostavljena IndieTeenRock grupa da bi imali zaokruženu celinu. Indie se hvali kako je zarežao na Rock-a: “Ne diraj nam decu” i da je ovaj sagnuo glavu. A istina je, u stvari, da Rock-u trenutno nisu bili potrebni omladinci. Još mu je u glavi euforija da mu iz tri različite zemlje (Alter, Indie, Punk) stižu ozbiljna pojačanja.

I tako je Indie ostala bez svoje udarne igle – svoje lične Rock grupe. I zabolelo je to. Ali, tako je moralo biti. I njen brat Alter je morao da se na isti način žrtvuje.

Ipak, Indie je posebno povređen ponos jer se osetila manje vredna. Ne, ne vezano za Rock. Jer, desilo se nešto možda još gore od toga. To da je Punk dobio pravo da kod sebe primi grupu PunkIndie, koja je do tada, naravno, bila u sastavu Indie-ja.

I tako, sticajem okolnosti, Indie je ostao ne samo bez svog Rock-a nego i Punk-a. Dva najsnažnija Indie zvuka su morala da odu od kuće.

I zato, Indie nije mnogo utešilo objašnjenje da je Punk morao da dobije tu njenu grupu da bi se i sam konsolidovao. Jer, Indie već ima 17 grupa, a Punk bi bez PunkIndie-ja imao samo dve (PunkElectro i PunkTrip). Premalo.

Osim toga, ako Indie već nema snažni IndieRock šta će joj još luđi IndiePunk – samo da je bruka. Stajao bi joj k’o piletu sise.

Ali, Indie ne razmišlja glavom nego srcem. I takva objašnjenja o nekom višem opštem dobru ne piju vodu kod nje. Ono što greje njeno srce je saznanje da je pred njom budućnost. Mlada je i tek će da se stvore redovi pred njenim vratima. A onda, kada se to desi, kada Indie postane još snažnija, onda će se već razgovarati na drugačiji način. Onda će se skinuti rukavice.

INDIE INSPIRION

IndieInspirion je, dakle, prva grupa koja otvara poslednju Indie IV celinu. Nije idealno, ali je najbolje od onoga što se nudi. Morala je negde da se smesti. Svi su je hteli za sebe, a ona da se pita ne bi otišla nigde samo zato što bi htela da bude svuda. To ne znači da je IndieInspirion sebična, nego baš naprotiv. Njeno uzdržavanje je samo zato što bi volela sebe da podeli sa svima.

Doduše, kada je već morala negde da bude, možda bi joj bilo bolje da je u društvu sa IndieHolyc u Indie II celini. Ali, na tu stranu se nije moglo jer je IndieHolyc bila idealan most da se spoje “naduvani” IndieTrip i lelujavi IndieSensual i zato je tamo morala da ostane. A Inspirion u to društvo nigde nije mogla da se uklopi. Jer, suviše je drugačija.

Tako je za sada što ne znači da će tako ostati i ubuduće. Jer, dolaskom novih stvari se mogu formirati i nove grupe. Taj novi zvuk bi se možda idealno uklopio sa usamljenim pojedincima kao što je, na primer, baš IndieInspirion. Možda će ti novi zvuci privući sebi i još neku grupu iz neke već postojeće celine.

To je sasvim moguće jer sve Indie celine već sada imaju minimum četiri grupe u svom sastavu a neke i pet. Što znači da ostajanje bez jedne grupe ih ne bi uopšte ugrozilo. Možda bi im baš i prijalo da se nekoga na taj način otarase jer su možda i oni svojevremeno primili na moranje grupu koja im se baš ne uklapa najbolje. Ali, otom potom.

Zašto postoji Inspirion u imenu? Jednostavno zato da pokaže da u toj grupi vladaju zvuci koji se doživljavaju kao podrška i inspiracija. Da je to nešto što nam prija da čujemo i doživimo. Da u tom zvuku ponekad možemo da pronađemo spas, da osetimo razumevanje, poverenje.

Nekoga možeš da inspirišeš na različite načine. Na način kako to čine u američkim filmovima u kojima trener uhvati igrača za vrat, pogleda ga u oči i kaže mu: “Idi sada tamo i razbij ih. Ti to možeš. Ja to znam. Idi tamo i uradi svoj posao. To duguješ meni. To duguješ ovoj publici. To duguješ sebi. Sada idi tamo i sredi ih ubico. Jesi li me razumeo?”

Ne, ne, ne. IndieInspirion nikada tako ne uliva inspiraciju. On ima mnogo suptilnije metode. Koje ne samo da nisu slične, nego su i suštinski drugačije.

IndieInspirion ima generalno tri metoda. Jedan je potpuno univerzalan – opšti, kosmički. On deluje tako što će da ti priča o čudesnoj lepoti života. O misteriji koja nam je podarila vreme i mogućnost da svedočimo toj beskrajnoj lepoti koja nam se odigrava pred očima. Na žalost, najčešće nismo svesni koliko su naši problemi sitni i nebitni kada se uporede sa nekim večitim istinama od kojih se većina odnosi na to da već sve imamo što je potrebno da budemo srećni samo toga još nismo svesni – samo to još nismo razumeli.

Drugi način koji IndiInspirion koristi je da te nežno zagrli i postavi svoje rame da na njemu možeš da se isplačeš. Zračiće pozitivno, isijavaće poverenje i razumevanje. Možda ti ispriča neku pričicu iz detinjstva nevezano za problem koji imaš. I malo po malo ta pozitivna energija će se preneti na tebe i tvoje misli više neće biti tako crne.

I na kraju, Inspirion će te možda direktno suočiti sa istinom u vezi tvog problema. Učiniće to na način pun razumevanja, bez zauzimanja strane ili osuđivanja. Ukazaće ti na tvoje propuste i na stvari kojih nisi svesna a za koje moraš i trebaš da preuzmeš odgovornost.

Naravno, to neće biti ni blizu na način američkog trenera u gore navedenom primeru, nego upravo suprotno. Obazrivo, s merom i samo ako ti sama želiš da se otvoriš.

Zbog svega toga, IndieInspirion ima više različitih nijansi u sebi. U osnovi to je jedan spor, lelujavi zvuk koji odiše tišinom i pozitivnom energijom. Koji je univerzalan i kojim kao da sam kosmos vibrira.

Ali, IndieInspirion je toliko bogat i kreativan da bi bilo potpuno neverovatno da su sve stvari unutar njega poređane kao pod konac. Ne, nisu i ne treba da budu. U ponekoj stvari se pojavi i nešto brži ritam i nešto direktnije obraćanje (kao što je navedeno u gornjim primerima psihološke podrške). Tada zvuk podseća na neki blagi valjajući Chill, koji te miluje svojim hladnjikavim dodirom.

To može da bude i fino upakovan IndiePop koji je zbog svoje prefinjenosti jednostavno ovde morao da se nađe. Koji ima neki fini pitki refren koji donosi radost i osmeh na lice.

Ali, to može da bude i još brži ritam i čvršći glas koji je na granici da bude ne Indie nego AlterInspirion.

U stvari, svi sporiji ritmički harmonični zvuci ovde mogu da se nađu. Često su varijacije u glasu odlučujuće a ne zvuk. Jer nekada preko jezika možeš da prevališ tako tanane i osećajne glasovne poruke da instrumenti ne mogu da priđu ni blizu i služe samo kao opšti okvir za glas koji, u stvari, dominira i kreira.

Za Indie smo generalno rekli da je osećajan, istančan, prefinjen. E, ovaj zvuk je taj vrh, ta gornja granica senzitivnosti koja važi ne samo za Indie nego i na nivou čitavog bloga. Ako pogledaš njenog brata AlterInspirion-a videćeš koliko tamo ima više čvrstine. I koliko je IndieInspirion mekša i ženstvenija.

Postoji samo nekoliko grupa na blogu koje mogu da priđu tako blizu IndieInspirion-u, što se tiče osećajnosti. Većina tih grupa su u melanholičnom ili depresivnom senzibilitetu (SentimentalDeep, Sensual, AlterMelancholy, itd).

Eto, zato je IndieInspirion sa svojim mekim, osećajnim zvukom i uglavnom pozitivnoj vibraciji koju emituje jedinstven primerak koga je teško privezati bilo gde. Nije lako drugima da se izbore sa tolikom individualnošću koja traži slobodu da se pokrene u bilo kom pravcu. Kao što nije lako ni samoj IndieInspirion da se izbori sa svim tim različitostima u okviru sebe same.

Patrick Watson. Kako čudno. Čudno? A kako to? Pa do sada smo imali da su čudni pseudonimi koji muzičari uzimaju umesto svoga imena. Imali smo ih takvih da ti se za neke učini da samo marsovac može da ih smisli. A ovo je samo ime i prezime. Prosto i jednostavno. Pa, šta mu fali?

Tako je, ali ako sam Patrick kaže da je čudno onda valjda jeste. Evo zašto.

Patrick Watson je dugo svirao sam gde je njegovo ime i prezime bilo jedini znak raspoznavanja. Često je svirao u društvu drugih muzičara. Pozajmljivao im je vokal. Sa “The Cinematic Orchestra, na primer, je imao dobru saradnju. Iz toga je nastala stvar “To Build A Home”. Poznato? Trebalo bi da jeste, jer smo je već imali u IndieMelancholy grupi.

E, onda je povremeno, tu i tamo, imao svirku i sa svojim drugarima, onako neobavezno. Pa onda, pošto su voleli da se zezaju, naprave i jedan foto album sa tih zajedničkih svirki. A onda, su im tražili da za taj album naprave i muziku i oni, ne budu lenji, pa urade jedan uživo CD. Ispalo je super, ljudi odlepili za tim.

U tom trenutku im uopšte nije padalo na pamet da će biti bend u klasičnom smislu. I tako, prođe pet, šest godina, a oni se počešu po glavi i shvate da su, u stvari, svo to vreme bili pravi pravcati bend. E tada shvate i još nešto. Da su grupa a da im je ime Patrick Watson. I konačno ih pogodi saznanje, da zbog muzike koju sviraju ne dolazi u obzir da to menjaju. I eto, Patrick-u je sve to izgledalo otkačeno.

A da su tipovi stvarno otkačeni, to je bila opšte poznata stvar. Jer, dešavalo se da Patrick unese bicikl u studio i onda pomoću njega počne da pravi zvuk koji mu baš takav treba, dok je njegov perkusionista umislio da ako ne bude imao dve kašike neće uopšte moći da dobije onaj zvučni ambijent koji mu odgovara.

Patrick je, inače, Amer po rođenju (California), a Kanađanin po uverenju, jer je tamo odrastao (Montreal). Osim tog svog spektakularnog glasa sa kojim smo se već susreli, on i svira nekoliko instrumenata (klavir, gitara, organi, akordion). Kao pravi Indie-janac morao je da se osloni na “uradi sam”. Da mu nije benda, verovatno bi udario recku na još neki instrument.

Za Patrick Watson bend se čulo u široj javnosti kada su izdali svoj drugi album “Close to Paradise” (blizu raja) 2006 godine, za koji su dobili prestižnu Polaris Music Prize koju Canada daje za umetnički doprinos ne uzimajući u obzir muzički žanr, popularnost, broj prodatih albuma. Samo veličina kreacije i ništa više.

Sa tog albuma je i stvar “The Great Escape” (veliko bekstvo) koja je baš u maniru naslova albuma koji pobuđuje neke duhovne asocijacije.

Da, bekstvo i to veliko. Pa od čega? Od čega može da se pobegne a da to ne bude malo nego veliko bekstvo? Uh, toliko je veliko, da bi čovek pri samoj pomisli na to mogao da dobije grč u svim udovima i ne bi mogao ni da mrdne. Tada bi mu i malo bekstvo bila misaona imenica.

Pobegli bi “na veliko” kada bi uspeli da se izmaknemo iz ovog sveta koji nas okružuje – iz njegovih uverenja, stereotipa, gluposti. Ali, gde da odemo kada je on svuda – i na najudaljenjijoj tački zemljine kugle?

I kada bi tamo otišla shvatila bi da ti je veliko bekstvo izmigoljilo iz ruku jer gde god da se nađeš i ovaj naš ludi svet će biti oko tebe.

E, onda, ćeš da ukapiraš da si i ti taj svet. Da je on u tebi i da je veliko bekstvo, ne prostorna kategorija nego umna. I da nas je taj svet zarazio svojim uverenjima, verovanjima, navikama, svakodnevnom rutinom koja nas gricka malo po malo. I gricka, i secka i ubada – kako kad.

Hajde malo da vidimo kakva je ova stvar pa ćemo na kraju ponovo zavrteti istu ovu priču jer će nas text opet ubaciti u nju.

Već je bilo reči o glasu Patricka Watsona na blogu. Ali, o jako dobrim stvarima možeš da pričaš i hiljadu puta i nikada ti neće biti dovoljno. Jer, uvek će se pojaviti nove reči koje će se obradovati da mogu o tome nešto da kažu.

Šta za ovaj glas reći nego da je čista Alternativa. Da je srž, da je središte, da je epicentar. U “The Great Escape” se, u stvari, sve vrti oko ovog glasa. I oko reči koje on izgovara. Te poruke i taj glas izgledaju kao da su zajedno rođeni i kao da je glas napravljen samo za te reči. Toliko dobro jedno drugom stoje.

Kada slušaš zvuk postaješ svesna da je tu još samo klavir i da nema ničeg drugog. Ali, shvatiš i to koliko punoće ima u tom zvuku. Kao da je čitava simfonija instrumenata uključena. Taj glas kao da kompenzuje sve ostalo. Sve ostalo što bi moglo da se doda.

To je tako zato što ovaj glas ima šta da kaže. Poznato je da su velike istine jednostavne da se izraze rečima, ali teške da se istinski razumeju. Ovaj glas ti te istine saopštava na način koji te drži otvorenu i budnu da čuješ ono o čemu se govori. I da, u maximumu svojih moći, onoliko koliko si u stanju, i nešto od toga razumeš.

Taj glas to je ta veza, taj “X” faktor koji je tvoj adut, tvoja šansa koja ti se pruža. A glas mora da bude dostojan, mora da bude na visini zadatka jer je ovo bekstvo ne bilo koje nego “veliko”.

Odjednom postaješ svesna da se ovde radi o krupnim životnim pitanjima koja dodiruju središte naših života. Da od toga zavisi naše razumevanje sebe samih i sveta oko nas. Da  je to u vezi sa našim doživljajem sreće, našim osećajem životnog smisla i našeg mesta u ovom svetu.

U tom trenutku ova zvučno siromašna pesmica za tebe postaje simfonija zvukova koji odjekuju u tebi u punom sjaju i ti više ne primećuješ da je to samo klavir i da je to samo glas. Za tebe je to čitav Univerzum. Šta bi više od toga?

Tempo je spor, senzibilitet je neutralan – u ravnoteži. Niti možeš da kažeš da je ovaj zvuk melanholičan niti da je veseo i optimističan. Ne, ovaj IndieInspirion te leči univerzalnom istinom koja jezičak vage drži na samoj sredini. Ne mrda ni levo – ka očajanju niti ide u desno – u radost. To je zvuk idealnog balansa, spokojstva koje vlada u središtu Svega. To je božansko jezerce kao staklo mirne vode u kome ako se jedanput okupaš izlaziš kao drugi čovek – preporođen.

Dan je loš, ti krećeš kući, ali shvataš da ti je potrebno da pobegneš. Da pobegneš od svega što jesmo. Od svega što smo postali. Sedaš u kola i odlaziš. Evo, već je bolje. Osmeh ti je prekrio lice i ti udišeš polako, pa izdišeš. Opraštaš se od buke. Kažeš joj doviđenja. Veselo zviždućeš. Pa to je sjajno.

I zato, ako ti stvari ne izgledaju dobro, pusti, neka ih. Sasvim je u redu da ponekad izgubiš. Uopšte ne moraš da misliš o tome da moraš uvek da dobiješ. Uvek i na svaki način. Ne, opusti se i nemoj da se plašiš.

Svo to sivilo koje je oko tebe nemoj da izbegavaš. Pusti ga neka slobodno uđe u tebe. Jednostavno prođi kroz njega. I videćeš kako će polako početi da bledi. Kako će početi da nestaje. Ne dozvoli da padneš i sve će biti drugačije. Moći ćeš bezbrižno da zviždućeš. Dan je loš a ti gledaš kako da pobegneš. Gledaš kako da organizuješ veliko bekstvo. Veliko bekstvo. Veliko. Bekstvo.

Bad day, looking for a way home
Looking for the great escape
Gets in his car and drives away
Far from all the things that we are
Puts on a smile and breathes it in
And breathes it out, he says
Bye bye bye to all of the noise
Oh, he says, bye bye bye to all of the noise
Too roo roo too too noo noo
Too roo roo too too noo noo noo noo
Too roo roo too too noo noo
Too roo roo too too noo noo noo noo
Hey child, things are looking down
That's okay, you don't need to win anyways
Don't be afraid, just eat up all the gray
And it will fade all away
Don't let yourself fall down
Too roo roo too too noo noo
Too roo roo too too noo noo noo noo
Too roo roo too too roo roo
Too roo roo too too noo noo noo noo
Bad day, looking for the great escape
He says, bad day, looking for the great escape
On a bad day, looking for the great escape
The great escape

(Patrick Watson – The Great Escape)

Ne uopšte nije čudno što je Trevor Powers uzeo pseudonim Youth Lagoon (laguna mladosti). Laguna, inače, znači to da je jedna vodena površina (obično plića) odvojena od ostatka vode kopnenim prstenom koji joj služi kao brana. Laguna izgleda kao jezero koje je izdvojeno i nezavisno od neke veće vode koja je odmah tu pored.

Ako uzmemo lagunu u simboličnom smislu, ona bi mogla da znači neko sigurno mesto, neki poseban prostor koji služi kao zaštita. Kao sigurna luka u kojoj čovek može da se opusti – da bude bezbrižan. To je oaza, možda privremeno sklonište a možda i poslednje utočište.

Kako stvari stoje ispada da je muzika za Trevora ta laguna – ta slamka spasa. Jer, on je bio u problemu, i to onom vrlo nezgodnom – psihološkom. Bolovao je od napada panike, od jakog iluzornog straha od smrti. Imao je interpersonalne konflikte, jake strahove, srčane smetnje.

Sada je jasno i zašto laguna mladosti. Jer, Trevor je imao mladost a kao da je nije imao. Kada je napravio svoj prvi album “The Year of Hibernation” (godina hibernacije) imao je samo 22 godine a već je bio opterećen strahovima od smrti.

Godina hibernacije vuče naziv od njegovog povlačenja u sebe i u svoju sobu. Bila mu je potrebna snaga da bi uspeo da završi osam pesama koje su na albumu.

Duhovni svet i područje preplitanja duhovne i fizičke realnosti su njegovo polje interesovanja. S tim u vezi i metafizika, univerzum i kako ga izraziti kroz ton, kroz zvuk.

Naravno, on je pravi Indie-janac. Svoj prvi album je napravio u kućnoj režiji. Njegov je bio glas i organi, a prijatelj je svirao gitaru. Experimentisao je sa akustikom prostorija u kojima je živeo, pa je tako, na primer, mešao zvuk organa koji je snimao u različitim sobama.

Njegov zvuk definišu kao Dream Pop, Neo Psychedelia, Indie Rock. Izdao je do sada (2016) tri albuma i svi su bili solidno prihvaćeni od kritike. U februaru ove godine je na Twitteru najavio da se njegov Youth Lagoon projekat završava.

Sa njegovog debi albuma slušamo stvar “17”.

Neki kritičari ga posebno i ne mirišu – misle da je dosadnjikav i da publika na njegovim koncertima jedva čeka da odsvira poslednji ton. Dok ga drugi vole i posebno ističu njegov interesantan glas. Njegovu osetljivost za prefinjen, “potsvesni” zvuk.

Kada slušaš njegov glas u dilemi si da li je to ženski glas ili glas deteta, iako je to glas od svojih 22. Ali, ta “preterana” mladost u glasu dolazi od izuzetne osećajnosti, od specifičnog kvaliteta kojim je nadaren a ne od nezrelosti koja još nije stigla da se formira.

Kao i u pretnodnoj “The Great Escape”, glas je i ovde isključivi nosilac alternative. Bez njega, sav ostali zvuk bi se sveo na prosek koji ne zavređuje posebnu pažnju.

Ali ta fina struja tople energije koja dolazi od glasa je pretvorila ovu stvar u lagunu spokojnog, bezbrižnog zvuka, koji nemaš prilike često da čuješ. Ovo je original koji će da privuče pažnju svojom tihom suptilnom mekoćom koju ćeš svakako da osetiš ako joj pružiš priliku. Ako nisi navikla na ovakve stvari, onda će se tvoj trud, i pojačana pažnja svakako uroditi plodom. Ući ćeš u jedno novo nepoznato polje zvuka koji će te oplemeniti.

Ritam je naravno spor. Polako se valja da bi dobila priliku da ga natenane gustiraš. Da ga što lakše osetiš i razumeš. Kako se pesma polako razvija tako zvuk dobija na punoći koja na samom kraju u refrenu koji se ponavlja dostiže svoj vrhunac.

Odmah će ti biti jasno da je ovo ispovest, da je ovo pričica o detinjstvu, o ranoj mladosti. O crticama iz života koje su ostavile traga u svesnom i potsvesnom. Koje su usmerile dalje odrastanje. Koje su ostale zabeležene kao spomenar na jedno vreme koga više nema. A možda više nema ni nekih ljudi koji su bili u tom vremenu i delili zajednički prostor i zajedničke snove.

Nemoj da se vezuješ za reči ove stvari. Probaj da se osloniš na zvuk i na njegove vibracije. Na taj glas koji leluja, na zvuke koji ga prate. Na ukupnu atmosferu koja isparava. Pokušaj da uhvatiš detalje, titraje, sitnice koje pružaju slabašno svetlo. Doživi “17” kao pozitivnu inspiraciju koja je skromna, tiha i spokojna.

To što je prefinjena ne znači da nije prodorna. Pusti je da prodre kroz tebe. Možeš malo i da odsanjariš uz nju ako želiš. Doživi je kao nešto posebno, jedinstveno. Kao još jednu iskru koju si dodala tvom ćilimu od svetlosti.

Reči ovde nisu samo reči nego kalupi za simbolizam koji se vezuje za istine o onome što nas inspiriše i čini da osetimo ispunjenost i životno zadovoljstvo. I tako dok ide pričica o tome kako su oni lovili zmije dok su lutali u okolini jezera gde su se kupali provlači se egzistencijalno pitanje ko koga zapravo okružuje: da li smo mi okruženi Ništavilom ili ono okružuje nas.

Možda mu je to pitanje proletelo kroz glavu jer je, u stvari, bio u svojoj sobi i zatvorenih očiju zamišljao i sećao se. Sećao se da je imao 17 kada mu je majka govorila da nikada ne prestane da mašta. Jer, onoga dana kada to prestane da radi je dan kada je zapravo umro.

I zato sada on vuče jednu tonu tešku kočiju umesto da to rade konji. Ne, konji će lepo da pasu, a on će da potegne. I svima će da bude lepo. Svi će da se zabavljaju. Potrebno je samo da zatvori oči.

Njegov mozak radi brže nego što bi želeo. Hoće li se naći neko da ga sasluša onako iskreno, do kraja, a da mu ne začepi usta? Hoće li samo dobri Bog da ga ne osuđuje”? Jer, on zna da te misli koje mu nekad prolaze kroz glavu nisu njegove. Ma te zmije, odakle mu, šta će mu to? Ne, on će sada zatvoriti oči i vratiti se svojoj kočiji.

Roaming the campground

Up by the lake where we swam
We were hunting for snakes
But we couldn't find them
Surrounded by nothing
But the nothing's surrounded by us
But it's just me in my room
With my eyes shut
Oh, when I was seventeen
My mother said to me
"Don't stop imagining

The day that you do is the day that you die"
Now I pull a one-ton carriage
Instead of the horses, grazing along
And I was having fun
We were all having fun
My brain can think faster than I can
But not fast enough
Who is there to talk to
That won't lock me up?
At least God doesn't judge me

By the thoughts that aren't mine
The snakes I couldn't find
I don't want to find
Oh, oh, oh, oh
Oh, when I was seventeen
My mother said to me
"Don't stop imagining

The day that you do is the day that you die"
Now I pull a one-ton carriage
Instead of the horses, grazing along
And I was having fun
We were all having fun
When I was seventeen
My mother said to me
"Don't stop imagining

The day that you do is the day that you die"
Now I pull a one-ton carriage
Instead of the horses, grazing along
And I was having fun
We were all having fun

(Youth Lagoon – 17)

Matisse, francuski slikar? Da, ali ne ovaj put. Matisse, Alternative Rock bend iz Atine (Grčka)? Ne, nije ni to. Pa, ko je onda?

Ne znam ko je. Možda se za koju godinu pokaže. Za sada tajanstveni Matisse pseudonim nema ni svoju Wiki stranicu, ni Fejs, ništa. Ima samo nekoliko albuma na iTunes-u i Amazonu. I to je sve.

Znamo da mu je zvuk Electro & Dance, i da je većinu albuma radio u koprodukciji sa drugim izvođačima slične muzike (Deeper Sublime, Sadko, Eriq Johnson, DJ Feel). Njegovih stvari ima i na Electro Chill kompilacijskim albumima koji se prave tako što se okupe autori sličnog zvuka i svaki se predstavi sa po jednom ili dve stvari.

Na nekim njegovim singlovima sam čuo ruski, tako da je verovatno u pitanju Rus. To, da ruski lik može jako dobro da zvuči engleski, me uopšte ne bi iznenadilo. Jer, na blogu je već jedan jako dobar ruski Chill (Zero Cult – “Where Rivers Have No Name”), a ući će i “Just The Light” od grupe Prologue (u InBetween).

Ovaj singl se zove “Early Sunrise” (rani izlazak sunca), a Matisse ga izvodi u saradnji sa Jury Jet (?), dok glas pozajmljuje izvesni Sergei Khovansky (eto nam, verovatno, još jednog Ruje).

Naravno, kada ima toliko, “nema, nema”, u vezi autora, onda ne možeš ni da očekuješ da ćeš naći reči pesme na Internetu. Morao sam, na kraju, da presavijem plajvaz i da se sam isprsim. Pokušao sam da prenesem u originalu ono što sam uspeo da čujem, bez obzira što je text je pun gramatičkih grešaka, nelogičnosti, itd.

Inače, ovo je prva Electro stvar u okviru IndieInspirion-a. Prethodne dve su bile u Folk maniru što nije ništa neobično. Jer, Inspirion drugačiji i ne može da bude. On je toliko lepršav i lagan – kao kada duneš u maslačak. Razleteće se na sve strane.

U Inspirionu je bitna zajednička osećajnost. Mesto kao viso-ravan na koju može da se dođe sa različitih strana. Ali, svi koji su se popeli na nju dele jedan isti zajednički prostor. Dakle, odlično se razumeju, jer osećaju na sličan način.

“Early Sunrise” je pokušala tu osećajnost što više da smekša, da je opusti, da je pripitomi. Da bude tako tanana i prefinjena kao što su to rani jutarnji zraci sunca. Sunce je tada milo i ugodno. I radosno da pozdravi novi dan koji se rodio.

Ali, ta radost je spokojna i uzdržana. Ona se ne razbacuje snagom i energijom. Ne, ona je jednostavno bezbrižna. Totalno bezbrižna. Uživa u svojoj budnosti. Uživa da primećuje sve moguće oblike života koji se protežu i jure u susret novom danu.

Eto takav je to ritam, takav je to zvuk. Sve vrvi od elektrona koji pokušavaju da ti dočaraju jednu univerzalnu zvučnu priču – onu koja pulsira udaljenim galaksijama i beskrajnim sazvežđima. Onu koja je u ravnoteži. Koja se ljulja u desno pa u levo, pa opet u desno.

Takav harmonični zvuk ne može a da ne bude prijatan. I više je od toga. Toliko je topao i smirujući da ćeš čim ga čuješ da mu pohrliš u susret. Da ga zagrliš i pustiš ga da te ogreje. Da dodirne i osvetli svaku tvoju ćeliju.

Ritam je spor, nigde ne žuri. Čitav prostor je nabijen elektronima. U pozadini se čuje tiho prijatno pulsiranje koje želi da te podseti da se nalaziš u razređenom Etru Univerzuma. Mnogobrojni Electro efekti vrcaju na sve strane. Ima ih u svim oblicima i veličinama (tu je i jedan koji imitira frulu). Ono što je svim tim Electro efektima zajedničko je da su u međusobnoj harmoniji. Da se dopunjuju. Osim toga, odmah se primeti koliko su miroljubivi. Koliko nežnosti ima u njima. Kao da ih sami anđeli odapinju svojim strelama.

A glas? Glas ne može da bude drugačiji nego što su zvuci i nego što je ritam. Glas se u zvuku ogleda, a zvuk mu uzvraća tako što ga imitira. Glas je mekan, nežan, “na vrhu jezika”. Klizi i jedva da zemlju dodiruje. Prosto lebdi kada miruje. A kada se kreće onda  odjekuje. Širi se kroz eho koji se multiplicira. Kao da želi time da pokaže koliko je prefinjen. Koliko ti je potrebno pažnje i osećajnosti da bi uhvatila njegovu talasnu dužinu.

Koliko je zvuk jasan i nedvosmislen toliko je reč sve suprotno od toga. Ali, ne treba zameriti reči na tome jer je reč prosto izgubljena od ove silne divote koja ju je dodirnula. Poneke reči su malo konfuzne. Čas ima smisla u njima pa ga nema. Pa onda, ne znaš na koga se to odnosi i čemu sve to? Da li je to ljubav koja cveta ili ona koja se gasi? Je li to pokušaj da se izrazi divljenje nekome ko je tu i ko uzvraća istom merom? Ili je to trenutna inspiracija duše koja čezne za još jednom prilikom?

Ali, na kraju, nebitno je, zaista, o čemu se radi. Jer, mi smo ovde na blogu sledbenici zvuka a ne reči. I reč ćemo pretvoriti u zvuk ako treba. Jer i ta reč odjekuje nekom svojom zvučnom vibracijom.

A smisao? Njega ćemo obojiti sopstvenom maštom ako nam se tako više sviđa. Pogotovo ako je taj smisao nelogičan, nedorečen, itd.

On joj duguje. Duguje joj to da je dovede da doživi taj jutarnji izlazak sunca. Da ga nežno zagrli. Da položi svoje ruke na njegovu glavu. Sada na njenom licu nema osmeha. Ali, ovde. Ovde je sve drugačije. Na jutarnjem suncu. Koje je i gore i dole i svuda okolo. Koje mu kao njena reč i njen glas treperi u ušima. I njen osmeh. Sve je tu – u tom jutarnjem izlasku sunca.

A kada sunce krene da zalazi, onda će on iz svoje dolini gledati u zvezdano nebo. I u tom nebu će videti njih kako napuštaju grad. Kako su zahvalni što mogu da odu i da se susretnu sa jutarnjim suncem.

Da, to joj duguje. To joj, svakako, duguje. Taj jutarnji izlazak sunca.

I owe you this thing’s sure

Early sunrise, you lay your hands above my mind

Early sunrise, I don’t see your face that smiles

Over, under, over, under

It softly ring you in my ear

I feel your smile in early sunrise

I feel your smile, uhhhhhhh

Early sunrise, uhhhhhhh

Uhhhhhhh, early sunrise

And when the sun comes down

I’ll be on the walley of the starry night

We will leave town

For a better thank you, thank you, meeting early sunrce

Uhhhhhhh, early sunrise, uhhhhhhh, early sunrise

Early sunrise, early sunrise

I owe you this thing’s sure

I owe you this thing’s sure

(Matisse & Jury Jet feat. Khovansky – Early Sunrise)

Kažu da treba imati cilj ako hoćeš nešto u životu da postigneš. On je poreklom Britanac i imao je cilj čim se rodio. Dali su mu ime Aim (cilj). Prvo je svirao u jednom Indie bendu, onda otvorio prodavnicu ploča, pa zatim počeo da radi kao DJ u nekoliko britanskih klubova. Tu su ga otkrile krupne ribe. Napustio je svoju Indie fazu tako što je potpisao za propisne muzičke etikete i sa njima izdao četiri studijska albuma.

Ali, Indie-janac u krvi će se vratiti korenima tako što osniva svoju Indie muzičku kompaniju (ATIC Records) u kojoj se bavi produciranjem muzike nezavisnih muzičara.

Na svojim albumima često sarađuje sa drugim umetnicima koji često pozajmljuju glas njegovim pesmama. Isto tako, voli da remixuje za različite autore. Njegova oblast zvuka je Hip-Hop, Trip-Hop, Electro, Funky.

Sa njegovog drugog albuma “Hinterland” (periferija – ostrva, grada…) slušamo stvar “Good Disease” (dobra bolest). Toj stvari glas pozajmljuje Stephen Jones. I to je jedan pravi Indie-janac.

Lik imao preko 400 svojih pesama i nikako da nađe kompaniju da stane iza njega. I on onda izda nekoliko albuma u svojoj režiji. Sam ih snimi i svaki izbaci u tiražu od 1000 komada. Kasnije je plivao i sa krupnim ribama, doživeo tamo svoje uspone i padove, da bi se na kraju ponovo vratio Indie-ju – sopstvenim albumima i probranoj publici. Čovek na kraju počeo da piše i romane. Bravo!

Znamo da je bolest nešto što niko ne dočeka raširenih ruku. Niko joj se ne obraduje i niko je ne priziva – čak ni u snovima. Međutim, ima neka “bolest” koju bije jako dobar glas. Ne samo da je dobrodošla nego se o njoj mašta, pišu pesme, knjige, prave filmovi. Ona je ostvarenje snova većine ljudi. Ako za zaljubljenost kažemo da je pozitivna “infekcija ili zaraza”, onda bi za ljubav moglo da se kaže da je bolest. Da je dobra bolest.

Ima neke logike u tome da je ljubav bolest organizma. Jer, bolest je, u stvari, vanredno stanje našeg tela (i našeg uma) a u zaljubljenosti i u ljubavi sve je vanredno i “nenormalno”. Pre svega naše ponašanje. Blesavi smo i otkačeni kao da smo na lakim drogama. Pa i telo će i te kako da oseti ako se ljubav slučajno odljubi. Biće tu i prisilnog mršavljenja, lupanja srca, glavobolje, depresije. Ipak, i pored svega, svi tu bolest iščekuju i prizivaju. Svi joj se klanjaju.

Glas Stephen Jones-a je baš zaražen ljubavlju. Naravno da je to jedan prijatan glas jer bi i svaki drugi bio isti takav kada bi isijavao iz sebe toliku radost i divotu. Prosto se rastapa od miline. Ma kakvo pevanje. Glas samo uspeva da sriče reči – samo za nijansu višim tonom nego da ih izgovara.

Osećaš da je taj glas razvukao široki osmeh preko celog lica. Ali, to nije osmeh koji imaš kao kada čuješ dobar vic. Ne, takav. Nego, to je osmeh koji kao da oseća tako fino unutrašnje zadovoljstvo koje ga prosto tera da prede sam od sebe. Jednostavno ne zna šta bi drugo od tolike sreće, pa uzeo da tepa umesto da peva.

I zvuk je, kao i glas, takođe, oboleo od ljubavne zaraze. Jedna pijana truba kao da sa mukom pištuka. Ne zato što neće, nego zato što joj se prosto neda. Hoće da ti kaže da je u nekom jako finom sentimentu, o kome se priča šapatom i spuštenim tonom.

Tu su i klavijature koje jako lepo boje prostor u šareno. I svi drugi iz orkestra su opijeni i veseli. Baš lepo su složili jedan spori, ChillOut sentiš ritam na koji možeš čak i da igraš. Ništa brzo i jako. Samo sporo i sa uživanjem.

Naravno, ni “E” od Erotike ovde nema. Jer, da ima, ne bi moglo ni da primiriše ovde u Inspirion-u, u kome ima mesta samo za zvuke koji vuku na tiho svetlo mira i spokojstva. Na božansku Radost koja suptilnom rukom grli čitavo čovečanstvo. Dobro, proći će i po neki oboleli zaljubljeni cvetić, ali samo ako je skroman i ne mnogo napadan.

I ako je kao ovaj iskren i sa dobrom namerom. Jer, kakav bi drugačiji mogao da bude neko ko, eto tako, opijen od ljubavi za njom sedi u travi u sred letnjeg povetarca i gleda kako veseli vetar zadirkuje lišće.

I zamišlja kako je grli i kako joj govori da treba da se oslobodi i da ništa ne brine. Jer, to sa njima je dobra bolest. Bolest za koju ti ne treba sekiracija. On je ta dobra bolest, dobra za nju. On ju je zarazio i sada je i ona bolesna. Bolesna od ljubavi.

A ona, ona je tako divna. Tako ju je lako voleti. On prosto ne veruje da ona eto, želi da sedi pored njega. Ma svaka sekunda vremena provedenog sa njom mu prska krv u srce koje samo što ne prokrvari.

Sitting on the grass in the summer breeze
(Sitting on the grass in the summer breeze)

Looking at the wind tease the leaves
(Tease the leaves)

Baby, I put my arm around you

You weren't free (you weren’t free)
Baby don't worry it's a good disease
(Baby don't worry it's a good disease)

Baby don't worry it's a good disease

(Baby don't worry it's a good disease)

Baby don't worry it's a good disease

(Baby don't worry, baby don't worry)
Hey girl
(Baby don't worry it's a good disease)
So lovable, lovable, lovable
(Baby don't worry I'm a good disease)
Hey girl
(Baby don't worry it's a good disease)
So lovable, lovable, lovable
Baby don't worry I'm a good disease
Baby don't worry I'm a good disease

Baby I just can't believe
(Baby I just can't believe)

That you wanna sit here next to me
(That you wanna sit here next to me)

Push up time till my heart bleeds
(Push up time till my heart bleeds)

Baby don't worry I'm a good disease

Hey girl
(Baby don't worry I’m a good disease)
Hey girl

(Baby don't worry I’m a good disease)

Hey girl

It’s so lovable, lovable, lovable
We like to make it laugh

Yeah, (you) would

We’re always laughing at stupid things

We didn’t much care for anything else

Thus all I want to do is to be with each other

All right

Hey girl

You’re so lovable, lovable, lovable

Sha-la-la-la-la-la-la-la-la

Sha-la-la-la-la-la-la-la-la, sha-la-la-la-la-la-la

Sha-la-la-la-la-la-la-la-la, sha-la-la-la-la-la-la

Sha-la-la-la-la-la-la-la-la, sha-la-la-la-la-la-la

You’re so lovable, lovable, lovable
(Aim Feat. Stephen Jones – Good Disease)

Da li su mnogo voleli da idu vozom pa su sebi zbog toga nadenuli ime Great Northern? Možda, nisu se izjasnili. Jer, američka železnica je jedno sto dvadesetak godina ranije došla do tog istog imena. Železnica koja je ušla u tradiciju i o kojoj su se i pesme pevale. Recimo, pominje je poznata grupa Grateful Dead (u pesmi Jack Straw). Možda je to bio okidač – Grateful Dead koju su voleli ili možda baš ta pesma kojoj žele na ovaj način da odaju poštovanje.

Bilo kako bilo Great Northern postoje od 2005 pa do danas. Izdali su tri albuma i jedan kratki (EP). Nema podataka o tome kako su ovi albumi prošli, što ukazuje da je grupa verovatno lokalnog karaktera. Ipak, nekoliko njihovih stvari je završilo u poznatim reklamnim spotovima, u filmovima i serijama.

To su Ameri su iz L.A. California. Tročlani bend, dva vokala (jedan ženski – glavni), organi, gitara i bubanj. Minimalno, ali dovoljno za dobru svirku. Na njihov zvuk lepe etiketu: Alternative Rock, Indie Rock.

Ne treba pominjati da su pravi Indie-janci. Doduše, nisu izdavali albume u sopstvenoj režiji kao Youth Lagoon, ali je muzička kompanija za koju su potpisali (Eenie Meenie Records) prava “indijanska” – mala i nezavisna (independent).

Ono što se zna je da su prvo napravili EP, a tek onda prvi album. Ali, EP nisu puštali u normalnu javnu prodaju nego su ga prodavali onako usput uz žive koncerte na kojima su nastupali. Pošto je taj EP jako dobro prolazio, napravili su 2008 još jedno njegovo izdanje.

Na tom EP albumu “Sleepy Eepee” (uspavani floret) se nalazi stvar “This Is A Problem” (ovo je problem) koja je sada na redu. Ova stvar se, inače nalazi i kao dopunska (bonus) na njihovom prvom studijskom albumu “Trading Twilight For Daylight” (menjati sumrak za dnevnu svetlost).

Inače, Rachel Stolte (glavni ženski vokal i klavijaturista) i  Solon Bixler (drugi vokal i gitara) su srce grupe. Od 2014 su ne samo drugovi iz benda nego i bračni drugovi.

Eeej, stani, ček, ček, stani malo. Hajde da kažem ovako. Ono po čemu je ova stvar najpoznatija u lokalnom smislu je da je to najveći “preletač” koji je do sada viđen na blogu. Takvo munjevito preletanje ovde još nije viđeno.

Jer, do pre ove rečenice ova stvar je pisana za IndieInspirion grupu. U jednom trenutku kada sam razmišljao o glasu Solona koji je inače drugi vokal (pošto je Rachel prvi) sinulo mi je koliko je dobra ideja da je Solon ovde uleteo kao vodeći vokal. Jer, njegov glas je tako rokerski. Mek i idealan za Rock balade. Tačno iz onog hipi vremena, kada su se slušale baš ovakve stvari.

Inače, “This is A Problem” je oduvek bila “problem” IndieInspirion grupe jer je nekako štrčala po tome što je najtvrđa, što je najdirektnija – što ne leprša onako kako je to uobičajeno u IndieInspirion-u. Čak sam i u uvodu za tu grupu baš imajući “This is A Problem” na umu napomenuo “da će biti i nekih malo “no no zvuka” u tako suptilnoj grupi kao što je Inspirion.

I, naravno, da ono što je usledilo nakon tog mini prosvetljenja je bilo da sam, onako čisto da proverim, uhvatio “This is A Problem” za ruku i uveo je u PopRockBallad grupu. Već posle par sekundi mi je bilo jasno da će “mlada” ostati u kući novog domaćina – da je neću vraćati nazad.

I tako ću sada završiti ovaj text koji ću, kada bude gotov, izbrisati iz IndieInspiriona, staviti ga u bunker zajedno sa njegovim videom i zaboraviti na njega dok ne dođe vreme za PopRockBallad.

Ok, vraćam se na text. Dakle, glas je bilo poslednje o čemu sam pričao dok sam bio u IndieInspirionu. Sada sam u PopRockBallad-u i nastavljam na istom mestu. Jeste, taj glas nije da kažem neki koji “razvaljuje”, ali i ne treba da bude. Za ono čemu treba da posluži je idealan – da bude jedan mek, prijatan PopRockBallad-ni glas.

Eeeej, čekaj. Ova prethodna rečenica je pisana pre jedno mesec-dva. Jer, tada sam bio u Inspirion-u, i tada mi se učinilo da je “This is A Problem” za PopRockBallad. Ali, sada sam stvarno u PopRockBallad grupi i spremam se da napišem uvod za nju. I kapiram da mi se “This Is  A Problem” tamo ne uklapa. I ne samo tamo nego nigde drugde. Nije samo zvučno uklapanje u pitanju nego su to i text i ukupna atmosfera. Sasvim je jasno da pitanja života koja se postavljaju na ovako mističan način može da podnese samo grupa koja je kao IndieInspirion. I zato sada “This Is  A Problem” ponovo ovde vraćam – nadam se ovaj put definitivno.

Eto, nisam hteo sve ovo gore da izbrišem da biste makar jedanput na blogu dobili utisak vremena koje teče. E, tek sada možemo stvarno dalje.

Pričali smo, dakle, da je glas jako moćno oružje koje je najčešće nosilac umetničkog izraza u nekoj stvari. Ostali zvuci (instrumentalni) su u službi njegovog visočanstva glasa. E, kod nekih stvari je poželjno da ne bude tako. Da bude upravo obrnuto.

Glas u tom slučaju treba da bude podrška za neki drugi viši cilj – u ovom slučaju ukupnu atmosferu – koja, u stvari, nosi baklju alternative.

Ovaj glas ovde idealno ispunjava taj svoj zadatak. Ravan je, bez vibrata ili nekih drugih ukrasa koji bi skretali pažnju na njega. Prijatan je za uvo, deluje hipnotički jer ti se neprimentno uvlači pod kožu. To je poželjna osobina za glas koji treba da te povede na putovanje. Da te uvede u trip u kome ćeš da se opustiš, da se prepustiš, da sanjariš.

Jer, atmosfera ovde je baš takva – tripozovna, ili tripoidna ili tripo…kako hoćeš. Nije ni čudo da postoji nekoliko refrena koji te polako penju sve više i više. Na nivoe na kojima ćeš poželeti da ta fina obuzetost večno traje – da se nikada ne završi.

Uvod je sam po sebi interesantan. Bogat je simbolizmom i širi te na velika prostranstva ljudske duše koja te čine propustljivim za ono što će upravo doći – refren. Uvod ti kaže da trebaš da naučiš da postoji samo Jednina. Da svi mi imamo stvari koje bi rado da izvadimo iz sebe i zakopamo na mesto koje niko, nikada, nije ni čuo ni video. Ali, ti treba da učiniš pozdrav zvezdama, da čuješ zvuk i da ga pustiš da odzvanja u tebi. Jer, ovo je priča o zvuku.

Uh, tu se završava uvod i počinje refren. Tako je zavodljiv taj refren. Tako fino te njiše u jednu pa u drugu stranu da pomisliš da je to himna samog Univerzuma. Refren ti kaže da se rasprostreš po tom zvuku. Da ga uhvatiš dok ne dodirne zemlju. Da ne zaboraviš da treba da naučiš.

A onda je odjednom za trenutak sve utihnulo, i čekaj, šta se to čuje? Samo glas koji tiho uzvikuje iz daljine i meki ali otsečni zvuci klavira koji ga prate. Šta je sad pa ovo? Kako je samo dobro, proleteće ti kroz glavu. Da li je to glas nekog anđela ili možda samog Božanstva?

I onda, dok se tako pitaš, opet onaj uvod, da te malo odmori – da ti dozvoli da predahneš. I opet je tu poruka koja ti kaže da treba da naučiš da nisi jedina. Da naučiš da se utišaš (da uvučeš jezik) pre nego što nastupiš.

A onda, opet na scenu stupa onaj zavodjivi refren koji te nosi poput nekakvog magičnog ćilima. Refren te potseća da se ovde radi o zvuku. Da treba da mu se potpuno prepustiš. Da padneš na njega. Da shvatiš da od njega zavisi.

Kada je kosmička vrteška završila svoj ples pomisliš da je to kraj i da će ti dobro doći da odmoriš od svih tih uzbuđenja, kad bam, još jedan refren, ali ne kao prvi nego neki sasvim drugačiji – neki koji još nisi čula.

Kada se kaže refren  misli se na nešto što se ponavlja i na nešto što je istovremeno i vrhunac (textualne i zvučne) poruke. Zato se i ponavlja, zar ne?

E sad, ovo što sledi sam ja nazvao refren (broj 2) iako se on ne ponavlja (jer nema vremena za to), ali je, takođe, kao i pravi refren očigledni vrhunac – emotivno pražnjenje koje se jasno doživljava kao udarni deo pesme.

I ovaj refren ti donosi prostranstva duše koje si donekle upoznala, ali koja još uvek ne razumeš dovoljno. Možda znaš a možda i ne da su sva srca pomalo mrtva ako ne dobiju dovoljno onoga što im treba. Loš početak nagoveštava i loš kraj. Kraj do koga konačno stižemo. Da li si znala da se to sprema? Da li si predosećala da nam to prilazi?

To je zvuk reči ovog refrena koji odjekuje u tebi, ali ništa slabiji nije ni ostali prateći zvuk instrumenata koji je kao i kod prvog refrena u nekom svečarskom himnastom raspoloženju. Nosi te kao neki Nebeski valcer koji te okreće i okreće.

A onda, odmah posle toga, bez daška pauze, bez pitanja da li je slobodno, da prosto ne poveruješ, ulazi još jedan udarni refren. Nema sumnje da je i ovo vrhunac – da je i ovo najsnažniji deo pesme.

Ali, za razliku od prethodna dva refrena, ovaj je drugačiji. Ovaj je mističniji. Ovaj te gleda drugačijim okom. Spokojnim ali nedokučivim. Kao da te propituje da li si dobro naučila lekciju koju ti je stavio u zadatak?

Da li je učinilo to da osetiš ljubav je njegovo jedino pitanje? Pitanje koje se neprekidno ponavlja. Koje počinje da ti odjekuje ne samo u ušima, ne samo u glavi nego i u čitavom telu.

“Da li je učinilo to da osetiš ljubav”? Počinješ da se pitaš: Ali, šta je to? Šta je to što bi trebalo da utiče da osetim ljubav?

Ali, pitanje se neprekidno ponavlja. “Da li je učinilo to da osetiš ljubav”? Sada već više ne možeš da misliš i potpuno prepuštena tom pitanju počinješ samo da osećaš.

“Da li je učinilo to da osetiš ljubav”? U ovom trenutku više i ne osećaš ali sada znaš, sada znaš šta je to.

Pitanje se po poslednji put postavlja i sledi odgovor.

“Da li je učinilo to da osetiš ljubav”? “To što čuješ zvuk”?

You've got to learn
This is the only one
We had some things
To safely burrow
And here's to the stars
Listen for the sound, let it hold on
All over the sound
'Til it touch the ground
Forgets that somehow
You've got to learn
You're not the only one
To tow your tongue
Before you come along
All over the sound
'Til it touch the ground
Fall against it somehow
Never knowing how
Just a sound
All hearts are a little missed
If they don't get enough
False start to the ending
To the ending we've come
All along did you know this?
Did you know this would come?
And if it makes you feel love
And if it makes you feel love (Makes you feel love)
And if it makes you feel love (Love, love, love, love…)
And if it makes you feel love (Makes you feel love)
And if it makes you feel love (Makes you feel love)
And if it makes you feel love
To hear the sound

(Great Northern – This Is a Problem)

INDIE POP

Sećaš se kada je namrštena Indie na jedvite jade pristala da se odrekne svog jedinog pravog nevaljalog dečka – svog IndieRock-a. Pristala je jer je i Alter morao da učini to isto sa svojim mladim buntovnikom (AlterRock-om). To je moralo da se desi da bi sve opako, loše i zlo – sve Rock-astično – konačno moglo da se nađe na jednom jedinom mestu. Šššaaaalim se, naravno. Rock je naša inspiracija i uzdanica. Legenda koja ima autoritet da traži da osim klasike pod svoju kapu stavi i sav ostali Rock Univerzum (Alter-Indie-Punk-Rock)

Da, svoje suze nam se čine tako gorke, dok se za tuđe uglavnom mnogo ne cimamo. Eto, u svojoj žalosti Indie nije ni primetila da je i ona nekome otkinula parče koje joj sasvim ne pripada. I da je tom nekom možda baš zbog toga naterala suze na oči.

Jer, Pop takođe gradi svoju celinu i pokušava da kod sebe sabere sve slične zvuke. One koji imaju Pop u svom nazivu. Za sada ima samo tri grupe, a imala bi ih pet da joj Alter i Indie nisu oteli svaka po jednu (AlterPop i IndiePop). A da ne pominjemo Pop u trosložnim imenima grupa gde, na primer, samo u Indie-ju ima još četiri Pop imena (računajući i Teen). Ali, izgleda da je to sudbina Pop-a. Da daje nesebično drugima ne misleći mnogo o sebi. Zadovoljiće se onim što pretekne od drugih.

Sada smo u IndiePop-u, ali ime grupe ne treba da te zavara. Do sada je, valjda, postalo jasno, da je Pop više etiketa, opisni termin, a ne neki standardni popularni zvuk koji ti prvo uskoči u glavu pri pomenu Pop imena.

Kao što je već više puta pomenuto, sve na blogu je alternativa. Samo je pitanje u kolikoj meri i u kom konkretnom obliku. Sve ima neku svoju kreativnu crtu, neki lični pečat koji ostavlja trag. Koji je prepoznatljiv i u nekoj meri originalan.

Ali, đavo je u detaljima, zar ne? Na blogu ima mali milion grupa, a svaka se trudi da bude makar za nijansu drugačija. Recimo, AlterPop, ima sličan zvuk kao i IndiePop, ali se oseti i razlika. Jer, IndiePop je više sanjiv, lepršav, prefinjen od AlterPop-a koji je više nekako na zemlji. Više je konkretan, jednostavan i “budan”.

Hajde sada da vidimo šta to naziv “Pop” donosi Indie-ju? Kakav je to zvuk? Koja je to emotivnost?

Osnovno je to da Pop asocira na širinu, na univerzalnost. Na opšte prihvatanje. Pazi, sve ovo jako miriše na standard, na uobičajeno, da ne kažem dosadno, što, naravno, ne važi u ovom slučaju. Ovde je u imenu Pop na delu ono što se zove harmonija, balans, ravnoteža. Ali, ne ona jeftina i isprazna. Ne, ovo je kreacija. Nešto u čemu možeš da nađeš mnogo toga ako umeš pažljivo da slušaš. Ako si na tragu da opažaš sitnice, detalje, nijanse.

Ali, čak i da ne zalaziš u dubinu i širinu, čak i da ti se ova ušuškana vibracija posebno i ne svidi, verovatno ti neće ni smetati. Ni tebi a ni većini. Eto to je Pop u našem slučaju ovde. Nešto što je najšire prihvatljivo a istovremeno je i alternativa.

Kao kada imaš lep, prijatan sunčan dan koji fascinira svojim prisustvom. Neko će u tom danu, u njegovom sjaju i senkama pronaći hiljadu sitnica koje ga oduševljavaju, dok će neko drugi, na sasvim drugom kraju osetljivosti, propustiti bilo šta posebno da primeti. Ostaće ravnodušan i nezainteresovan. Ali, čak i njemu verovatno lep dan neće smetati – teško da će moći njega da okrivi za bilo šta.

Dakle, Pop je u stanju da nađe takav nivo balansa i univerzalne harmonije koja ima potencijal da u svoju auru uvuče najveći broj “za” i najmanji broj “protiv”.

IndiePop je tu ravnotežu našao tako što je od više stvari uzeo po zrno, a onda je sve to pomešao i ubacio u jedan “niti sporo niti brzo” ritam kome je dodao nijansu neke samo njemu poznate “himnaste esencije” u refrenu kojoj ćeš sama da priđeš i da joj se prikloniš bez da te neko posebno nagovara na to.

Dobro, a koja su to zrnca od kojih je IndiePop napravio taj svoj čarobni na-užitak? Gde ih je našao?

Pa, najpre u susedstvu. Dovoljno je da okrene glavu i da joj pogled padne na IndieInspirion koja je, odmah tu pored. I koja je upravo završila svoj nastup. Od IndieInspirion je IndiePop uzela jednu dozu dubine. Suštinskog pogleda na svet. Neke metafizike koja neprekidno leluja oko Inspirion. Bilo da ona pripada razumu ili osećajnosti. Bilo da je uzdržana u svom spokoju ili razigrana u svojoj božanstvenosti.

IndiePop je zatim okrenula glavu na drugu stranu i ugledala je IndieNewWave koja joj je pozajmila jednu malu dozu intrige, ili neke luckaste kreacije koja ti odmah ostavlja utisak alternative. Šalje ti signal da je to nešto što je drugačije. Što zavređuje tvoju pažnju i zanimanje.
Naravno, tu je i Folk koga je nemoguće zaobići. Toliko je prisutan u raznim oblicima, da ne možeš a da se ne osloniš na njega makar malo. Suviše je to veliki igrač a istovremeno toliko zahvalan, da bi bilo glupo da pomisliš da i neko njegovo zrnce IndiePop već nije kljucnula.

Folk ne dozvoljava da se mnogo odlepiš od zemlje. Čak i u svojoj nebeskoj varijanti Folk ti daje stabilan okvir i budnost. To je jednostavan ton koji te niti požuruje niti usporava. Daje ti vremena da ga osetiš i prepoznaš njegov kvalitet.

Ali, tu je, takođe, i IndieAcoustic koji ide na potpuno drugu stranu od Folk-a. Na totalnu lepršavost, na paperjastu težinu. Acoustic neće dozvoliti Folk-u da se IndiePop potpuno razbudi. Da u njoj ne ostane doza sanjivosti koja joj je potrebna da bi mašta mogla da učini svoje.

I sada, kada sve to sabereš i pomešaš, šta možeš drugo da dobiješ, nego jednu interesantnu zvučnu avanturu koja će, s jedne strane, biti dovoljno kreativna da ti privuče pažnju, ali i dovoljno prijatna da te opusti. Da učini da se osetiš spokojno i bezbrižno dok se prepuštaš “zrncima” IndiePop-a da te nežno gurkaju svaki na svoju stranu.

Maca je svojim gracioznim korakom izašla na kapiju svoje kuće i okrenula svoju slatku glavicu niz ulicu sa koje je očekivala da dođe taxi koji je upravo naručila. I evo ga. Taxi je stigao, ljubazni taxista je maci otvorio vrata i ona je skliznula na zadnje sedište.

Taxista je često gledao u retrovizor i fixirao macino zgodno lice. Da li je na njemu video sitnu boricu koja se pojavila dok je maci prolazilo kroz glavu kako joj je dečko zabranio da ide sama taxijem u grad? Ako je taxista i mogao da vidi tu boricu, svakako nije mogao ni da nasluti koliko je samo maca bila ljuta na svog dečka. “Ma šta on misli? Ko je on da njoj može bilo šta da zabrani”? To su bile misli koje maci nisu dale mira.

A ni taxista nije imao mira jer je sve češće gledao u retrovizor, dok mu je noga polako nesvesno dodavala gas. I onda, iznenada, prolaz na crveno, bum, tras i gotovo. Taxi prevrnut a vesti loše – po macu.

E sad, zapamtite ovu pričicu. Ona će naći svoje mesto za koji minut, a mi sada idemo dalje. U stvari, vraćamo se unazad. Hajde da ovaj put umesto sa pričom da idemo unapred, krenemo sa drugog kraja – odpozadi.

Dakle, Elvis Prisley je napravio jednu stvar koja je bila planetarni hit (Let Me Be Your Teddy Bear). E, ta stvar nije baš svima dobro legla. Pogotovo ne “Bonzo Dog Doo-Dah Band”-u. Ta grupa je napravila parodiju na Elvisa i dala je ime toj svojoj stvari “Death Cab For The Cutie”. To ime nisu sami izmislili, nego su ga se setili iz jednog krimi stripa koji je izašao pod tim naslovom (1957 godine). Stvar je dobro prošla kod kritike i publike. Istu stvar su Bonzo-si izveli i u jednom filmu koji je napravljen o Bitlsima (1967 godine).

Trideset godina kasnije (1997) Ben Gibbard (naravno, Amer) je pravio neki svoj muzički projekat i pitao se kako da ga nazove. Ne zna se da li je slušao Bonzo-se ili gledao Bitlsov film, ali sinulo mu je da projekat nazove “Death Cab For The Cutie” (smrtonosni taxi za macu). E sada je vreme da prizoveš onu pričicu sa početka i da sama složiš kockice.

Ostaje još da se doda da je taj muzički projekat mic po mic počeo da raste i na kraju prerastao u grupu. Dan po dan, mesec po mesec, i dok si reko’ keks, prođe petnaestak godina. I onda, Ben se češka prstom po čelu i kaže da niko nije očekivao da će projekat toliko da traje. Da je onda to znao, sigurno bi mu dao neko standardnije ime.

Tipična Indie reakcija. Ideš za instiktom i emocijom. Ne razmišljaš mnogo i ne racionalizuješ. A na kraju ništa ne kapiraš i čudom se čudiš šta te je snašlo.

Dosta stvari su Dan i njegova ekipa napravili u svojoj režiji. Dobrih šest, sedam godina su pekli Indie zanat dok nisu napravili dil sa jednom krupnom muzičkom kompanijom (Atlantic). Ukupno su izdali osam studijskih albuma (do sada), četiri kratka (EP-a) i više singlova. Uspesi su se ređali da bi konačno sa šestim albumom “Narrow Stairs” (uske stepenice) dospeli na prvo mesto Billboard-ove liste 200 albuma (2008).

Inače, Death Cab…lepe etiketu Indie Rock, Indie Pop, Alternative Rock, Emo…

Sa tog albuma slušavo stvar “Grapevine Fires” (požar u vinogradu). Pesma je dospela na 21 mesto Billboard-ove (Hot Modern Rock Tracks) liste. Njen video je na jednom festivalu u L.A.-u osvojio nagradu publike za najbolji video. Evo linka.

Moglo bi se reći da ova pesma odudara od onoga što je rečeno u uvodu za IndiePop. Ljuljuškanje, bezbrižno, opušteno…Da i ne i da, ali i ne.

Jer, rečeno je i to da je IndiePop jedna alternativna grupa. I sve druge na blogu su to isto. Ali, one grupe koje nose još i taj znak u imenu (Alter i Indie) su pogotovo takve. I od njih treba i očekivati neočekivano. Jer u alternativnom svetu je sve relativno. I plus i minus nisu samo dobro i loše nego su još više delovi jedne iste celine koja se zove Život.

A u životu se svašta dešava. Nekada će da nas pomiluje prijatni povetarac, a nekada ćemo da osetimo vrelinu vatre koja donosi bolne opekotine. I jedno i drugo ćemo morati da prihvatimo kao sastavne delove života koji važe za sve ljude pa i za nas lično.

U tom nekom razumevanju filozofije života i mi sami se menjamo i prilagođavamo. Postajemo svesnija bića koja ne reaguju samo da se odbrane i zaštite, nego i da razumeju i prihvate. Da se suoče sa bolnim istinama ili iskustvima. Da ih ne potiskuju. Da ih ne odbacuju.

Takav pristup životu i njegovim tragovima u nama donosi postepeno ono što je bilo rečeno u uvodu “harmoniju, balans, spokojstvo, bezbrižnost…”. Tada i ono što označavamo kao bolno, kao loše, može od nas da učini kompletnije biće. Da nam doda na dubini i širini. Što znači da je takvo neprijatno iskustvo u konačnom skoru postalo nešto što je dobro, pozitivno.

Ovo umovanje ti govori da je “zrnce” koje je IndiePop kljucnula kod ove stvari ono koje je došlo od IndieInspirion-a. Od njenog prvog suseda koji je maločas završio svoju prezentaciju.

Ima i tu nekog simbolizma. Nešto što je završeno je ostavilo svoj trag u nečemu novom koje nastaje. Baklja života je data u ruke sledećem koji će je nositi dalje.

Ali, svaki sledeći “nosilac” je nov i drugačiji. Kao što je i svaka nova grupa na ovom blogu. Inspirion je dodao svoj začin, ali “Grapevine Fires” je otišla korak dalje. Ili bolje reći korak u drugu stranu. Ima šmek Inspirion-a, ali, ipak, nije to to.

Kao prvo, Inspirion ima više dubine i više neke neobične “božanske” blagosti. U ovoj situaciji ovde, iako se radi o požaru sa teškim posledicama, to se ni približno ne oseća u zvuku. Naprotiv, pre bi se reklo da se u zvuk uvukla neka neobična ravnodušnost. Neko “pomereno” posmatračko izveštavanje o događaju. Da ne znaš ni reč Engleskog, ni na kraj pameti ti ne bi palo o čemu se tu zapravo radi.

A tek refren. E tu ima ljuljuškanja koliko god ti treba. U jednu stranu, pa onda u drugu. Kao da si na nekom mekom tripu koji ti je malo otupeo čula i ti sada bezbrižno svedočiš stvarnost oko sebe. A ta stvarnost je u simboličnom smislu jedan mali scenario naših života koji će se kad-tad konačno završiti. Jer, i mi ćemo kao i taj vinograd biti jednog dana sprženi sa lica zemlje, zauvek.

Nije prijatno iskustvo, ali, ipak, to je ono što je stvarnost. Sudbina naših života. A ta bezbrižna ravnodušnost koja se čuje u zvuku bi mogla da ispuni i naše srce kada bi se samo nekako potisnuo strah od smrti i prolaznosti. Kada bi…

A Priroda nam pomaže da se to i desi, jer nam baš u ovakvim kriznim situacijama pruža priliku da učimo o tome. Da to varimo polako u sebi i pripremamo se za slične filmske klipove koje nam je scenarista život izrežirao. U kome smo mi i naši najbliži glavni akteri.

Benov glas se nekako idealno uklapa u taj pomereni scenario u kome kao da je neko ispumpao osećanja. Glas je mek, prijatan, pravi Indie-astični. Glas ti priča priču kako je vetar pokupio vatru i proširio je na polja vinograda koja su izgledala kao žrtvovana na smrt. Nebo na severu je dobilo boju Apokalipse – sudnjeg dana.

Zvono koje je zazvonilo u maloj iznajmljenoj sobici je zvučalo kao alarm – kao zla kob koja upozorava da je samo pitanje vremena kada će svi izgoreti.

Kupili su vino i papirne čaše pored ćerkine škole gde su je pokupili. Svi su se odvezli na gradsko groblje na brdu i odatle posmatrali kako stihija boji nebo u sivo. Ćerka se smejala i igrala između grobova. I onda je on znao da je gotovo i da će biti dobro. Da će sve biti dobro.

Vesti su izveštavale na radiju da se stanje pogoršava jer je vetar sa okeana još više razbuktao plamen. Ipak, i pored svega, on nikako nije mogao da zamisli neko drugo mesto na kome bi se radije našao nego na ovo na kojem je sada. Odakle je mogao da gleda kako sve nestaje u plamenu. Vatrogasci su radili duplu smenu, sa molitvama za kišu na usnama. I oni su znali da je samo pitanje vremena…

Da, samo je pitanje vremena, za sve i za svakoga. Ipak, bez obzira na svu tu dramatiku u rečima ovaj glas će ti, ako mu se iskreno prepustiš, umiriti srce i srediti misli u glavi.

Ne misli o ovoj stvari kao o svedočenju događaja nego kao o svedočenju zvuka. Zaboravi na reči. Opusti se i uživaj u vibraciji ovog idiličnog Indie glasa. Oseti kako te refren pomera na levo i desno. Kako u tebi uspostavlja kosmičku ravnotežu. Onu koja zna da će konačno sve biti u redu. Onu koja je tu za tebe. Onu koja je uvek na tvojoj strani.

When the wind picked up, the fire spread
And the grapevines seemed left for dead
And the northern sky looked like the end of days
The end of days
The wake up call to a rented room
Sounded like an alarm of impending doom
To warn us it's only a matter of time
Before we all burn
Before we all burn
Before we all burn
Before we all burn
We bought some wine and some paper cups
Near your daughter's school when we picked her up
And drove to a cemetery on a hill
On a hill
And we watched the plumes paint the sky gray
As she laughed and danced through the field of graves
And there I knew it would be alright
That everything would be alright
Would be alright
Would be alright
Would be alright
And the news reports, on the radio
Said it was getting worse
As the ocean air fanned the flames
But I couldn't think of anywhere I would have rather been
To watch it all burn away
To burn away
The firemen worked in double shifts
With prayers for rain on their lips
And they knew it was only a matter of time

(Death Cab for Cutie – Grapevine Fires)

I,I,I,I... Šta je sad ovo? Pa, četvorostruko “I”. Indiana, Indianapolis, Indie Rock, Indie Folk…

Jel’ može jače uverenje za nekog da je Indie-janac od ovoga? Da jeste jako, jeste. Ali, to su samo slova, reči. Ima li tu još nešto od Indie-ja iznutra?

Pravi Indie-janac je i pravi umetnik. Kreativan, svoj. Originalan. Hajde da vidimo kako se zovu ovi “navodni” Indie-janci? Jel dovoljno kreativno “Margot & the Nuclear So and So's”. Trebalo bi da jeste. Ako nije, hajde da dodam da je ime uzeto po karakteru “Margo” iz filma “The Royal Tenenbaums”. Film je ironična komedija i drama. Ali, pazi sad ovo. Film je na 159 mestu najboljih filmskih ostvarenja. Kapiraš? Ne?

Pravi Indie-janac ima neka svoja merila i nikada se ne vodi standardom, za masom. Sposoban je da uoči sitnice, male stvari koje većini neće zapasti za oko. Prave vrednosti često ne nose medalje oko vrata niti krunu na glavi.

Ovaj Indie-janac je baš u ovom filmu, možda u samo jednoj rečenici našao nešto što ga inspiriše. Nešto što će na simboličan način, iza scene da daje vetar u leđa njegovim zvučnim avanturama. Da se sabiraju i ređaju baš na određeni način. Na onaj koji treba.

Iza čitave priče stoje dva drugara sličnog šmeka za muziku. Richard Edwards i Andy Fry. Kasnije su im se kako ironično kažu priključili ostali da bi nekako kroz grupu našli uhljebljenje i ne bi klošarili po ulici. “Svratište” je na početku imalo osam članova što govori sa koliko ozbiljnosti su se latili posla. Koliko im je bilo bitno da zvučni izraz bude onaj pravi – simfonijski.

Kasnije, su kurs malo promenili ka Rock-u, smršali sa brojem članova i negovali čvršći zvuk, da bi konačno pramac svog broda okrenuli ka mirnijim vodama.

Za sada su izdali sedam studijskih albuma, i osam što kratkih EP-a što singlova.

Za njih kritika kaže da imaju zvuk koji će zadovoljiti i probirljivog, sofisticiranog zvuko-kusca kao i onog osrednjeg koji ne želi mnogo da se unosi u čitavu priču.

A mi ćemo, ipak, da se unesemo u priču. Jer, šta bi Indie-janci mogli drugo da urade nego baš to? Pogotovo ako je ovo tiket na lutriji koji sigurno dobija. Njihov prvi album kada su kao što rekoh bili u sinfo fazonu. Album se zove The Dust of Retreat (prašina povlačenja, uzmaka…) a stvar sa tog albuma koja je izvučena kao dobitnička je “Dress Me Like a Clown” (obuci me kao klovna).

O ovoj stvari bih mogao da kažem samo jednu rečenicu i da ne progovorim o njoj više ni reč. Jednostavno ne mogu da je se naslušam. Zaista. Kad god je čujem, kao da je slušam prvi put. Ni malo mi se nije pohabala. I dalje svetli onim istim sjajem kao kada sam je prvi put čuo. To isto, naravno, važi i za mnoge druge stvari ovde, ali eto, upravo ovde mi je došlo da to pomenem.

Što je pažljivije slušaš i što se više udubiš u detalje shvataš koliko puno “svetova” ovde ima. I koliko samo skladno zvuči kada se ti svetovi dodiruju, preklapaju. Pa, uzmi samo to da osam duša svira, a poneki od njih barata i sa više instrumenata. A onda kada se sve to udruži u jednu celinu dobiješ zaista zvučnu fantaziju. Karneval.

Da, karneval, ali ne baš u tom stilskom smislu. Jer, ovo nije praznik veselja nego upravo suprotno – oda rastanku. Odavanje poslednje počasti nečemu što je nekada bilo i čega više nema. Što je malo po malo nestajalo i onda više nije imalo čega da nestane. Samo, navika. Navika i možda  neki suludi egzibicionizam. U jednom trenutku sentimentalnost u drugom slabost, u trećem dosada u četvrtom usamljenost. I tako, taj njihov odnos tetura kao zombi u kome više nema ni tračka života. Svaki korak mu hrani još jedna zaostala iluzija. I on tako ide i ide. Više ne postoji u svetu realnosti ali, ipak, i dalje egzistira u svetovima mašte i fantazije.

On je živ i to je najbolje što u ovom trenutku može da učini. Rekla mu je da ga je slagala, iako se klela da je njegova a on ju je, ipak, primao nazad po hiljaditi put. Stalno priča o gradu o tome kako se muva tamo i ovde. Ako želi nekog drugog neka onda ode. Ali, ne još večeras. Jer, večeras će oboje ostaviti svoje ljubavi po strani i pokušaće da žive onaj tihi život udvoje. Pokušaće pa makar ga ta njegova ljubav obukla u klovnovsko odelo.

A ona je do srži pokvarena (dupe jedno), kao zmija koja šišti u travi. Sa egom koji vrišteći izlazi iz svake njene pore.

A on, tako mu i treba. Došlo je vreme za naplatu. Da plati za svoja nedela. Da plati tim saznanjem da je više nikada neće imati. Šta god rek’o, šta god učinio. A ona, i dalje priča svoju priču. Pokušava da reči rimuje i misli da će to kod njega da prođe. I zaboravlja da i on može da lažira isto tako dobro kao ona.

Ali, večeras, večeras će oboje zaboraviti na te svoje jeftine pričice i pesmice. I odvešće se daleko. Popeće se na brdo užitka u kojem će se baškariti do zore. On će to uraditi pa makar i znao da opet pravi budalu od sebe. Da će mu Margo ponovo obući klovnovsko odelo. Prvo glavu, pa jednu ruku, pa drugu, pa…

On zna da je sve to greh. Ali, šta da radi? Odakle da počne? Možda da prvo stavi kontaktna sočiva?

A u njenom plavom oku su i dalje svetla, koja žmirkaju brzinom mišijih koračića. Svetla u kojima se ogledaju ulice grada. A on na krovu sam, izložen. Čekajući ljubav. Čekajući da ga ona okrene sebi i da ga zaključa u svoje srce. A ona, obično dupe, zmija u travi. Sa egom koji curi iz svake njene pore.

Uh jeste teško kao planine Kilimandžara. Ali je i tako dobro. Dobro u onom kosmičkom smislu o kome je nešto ranije bilo reči. Pred tobom je jedno pravo pesničko viđenje rastanka koji i dalje pogađa jednu stranu. Onu koja pristaje da oblači i klovnovsko odelo. Ali, nažalost, ni to više nije dovoljno. I to se izlizalo. Ostaje mu samo još jedna sitna iluzija. Onoliko sitna koliko je usko grlo igle kroz koju može da prođe tanka svilena nit. Ako uspe da je udene ovaj put, onda će, sledeći put, morati da bude još sposobniji jer će ga sačekati igla još uža od one prehodne. Jer, svaki put je sve teže. Svaki put nije siguran hoće li sitna nit uspeti da prođe kroz iglu. Još samo ovaj put, još samo ovaj put. To je sve o čemu može da misli.

Da, lepo je to Richard (Edwards) stavio u reč. Ali, reč je samo početak. Samo jedna konstrukcija. Jedan skelet koji bi ostao da šklopoće da uz reč nema još i glasa i zvuka.

Zvuk je, zaista, fenomenomenalan. Već sam rekao da mi liči kao na susret zvezdanih galaksija, gde svaka od njih baca svoje bisere pred noge onih drugih. A onda se ti svi biseri izmešaju i naprave jednu neverovatnu predstavu. Predstavu u kojoj svi uživaju.

Tu su i nekoliko gitara, klavijature, čelo, možda i neka violina, pa razne perkusije, klavir. I ko zna šta još. Pa kada se susretnu duboki bas tonovi gitare i oni još dublji od čela, a ti ne znaš da li je više sentimentno ili romantično. Da li treba suze da liješ ili da se samo duboko otvoriš i osećaš.

Zvuk na momente potseća na valcer. Na nešto između engleskog i bečkog. Za engleski je suviše brz a za bečki suviše spor. A onda, kada u njemu proradi ona iluzija “ali, večeras”, onda se melanholija, u tren oka, pretvara u jedno umereno veselo raspoloženje. Kao kada se oboje trude da rečno korito njihovog odnosa koje je utabano u samo jednom smeru – razlaz – nekako, pomoću magije ili nekog trika, skrenu i vrate unazad.

A onda sutradan, kada je iluzija večeri potpuno izbledela i kada je dnevno svetlo ogolelo njihovu istinsku stvarnost, onda se vraća onaj tužni, sumorni zvuk. Onaj kome svaki mamuluk od sinoć sve teže pada.

I na kraju glas. I na kraju, i na početku. Jer, glas je ono što ćeš prvo čuti i što će verovatno ostaviti najjači utisak od svega. Od ovog glasa nećeš moći na miru da čuješ zvuk. Glas udružen sa moćnim rečima će te uhvatiti za grlo i neće ti dati da pisneš. Trebaće ti dosta samokontrole da se odlepiš od tog glasa i da se fokusiraš na zvuke instrumenata. A to će biti teško jer bezglasja će biti jako malo. I kada ga bude verovatno ćeš i dalje čuti eho poslednjih reči.

Jer kada krene ono njegovo “I am alive” (ja sam živ), tog njegovog života ćeš biti svesna do poslednje sekunde pesme. Te njegove autentičnosti. Gde osećaš kao da se kroz taj glas prelama istinska životna priča. Baš ta koju glas izgovara. Čini ti se da ti svedoči svoje lično iskustvo. Da ti ga dramatično prenosi dok je ono i dalje sveže kao krv koja izlazi iz rane napravljene sitnom iglom. Za kratko će životna sila zatvoriti tu malu rupicu i krv će prestati da teče.

E, taj glas ti priča aktuelnu priču koja mu se događa dok još krvari. U tom istom trenutku ti pod svojim mikroskopom razlažeš njegovu dušu na sastavne delove. Kada se ostavi takav utisak, to ne može a da ne bude sjajno. Ne može, a da te ne dodirne tom svojom iskrenošću. Ali, moraš da budeš dovoljno osetljiva. Moraš da se otvoriš za to. Da gustiraš svaku reč i svaki ton.

Tim pre, što te taj glas neće pridobiti teatralnošću dobrog glumca. Neće ti dramatizovati situaciju. Nećeš u njegovom tonu osetiti mlataranje ruku ili grimase na licu. Ne, naprotiv. Svega toga neće biti. Jer, duboka žalost tako ne napada. Ona je više kao pantljičara koja se zalepi za tebe. Niti je vidiš niti je osećaš. Samo kopniš i nestaješ.

To njegovo nestajanje, to bledilo u licu i telu, tu tihu razarajuću patnju prenosi glas. I ako ti on zvuči normalno i prosečno ti osećaš da je to samo maska. Da tom prividnom normalnošću glas samo pokušava da prikrije svoj nemir.

Ovde se, uopšte, ne radi o kvalitetu glasa. To ti ovde uopšte neće biti važno. Ono što ćeš da primetiš, ako pogodiš frekvenciju ove stvari je to da će ti glas biti kao jedini na svetu koji to može da izvede. Da nijedan drugi, ma koliko dobar, ma koliko kvalitetniji ti ne bi bio bolji.

Jer ovde glas nije samo glas. On je ovde još više tvoj tunel kroz koji dolaziš do nečije duše. Do njegovih osećaja koji su zatupljeni očajanjem i beznađem. Kojih kao da nema. Kao da ih nikada više neće biti. Izgledaju kao igračka na navijanje. Pričaju nešto, mogu čak i da se smeju, da deluju optimistično, ali ti je sasvim jasno da to nisu oni pravi, oni normalni osećaji, nego pomereni, neki čudni duplikati.

I onda, onaj simfonijski pun zvuk kao košnica, odjednom nestaje i ti sada čuješ samo jednu bledu kopiju glasa, čuješ još i akustičnu gitaru i daire. I to je sve. Nema više one dubine, one prašume Amazona u kojoj vrvi od živog sveta svih vrsta i dimenzija.

Zvuk i glas i reč kao da beleže svoje poslednje trenutke. Kada je ostalo još samo par sekundi do kraja – do rastanka. I onda, nekoliko dugih “oh” je konačno stavilo tačku. Zatvorilo vrata. Ugasilo svetlo. Kraj. Nema više.

I am alive
I am alive
and that is the best that I can do
you told me you lied
you swore you were mine
I took you back a thousand times
talk of the town
you've been around
if he is the man you want then go
but tonight we'll leave
all our lovers behind
and try to live a quiet life
my love has dressed me like a clown
you are an ass
a snake in the grass
vanity seeps from out your pores
and baby it's time
to pay for my crime
nothing I say can make you mine
you either sing it in key
or run into me
I can fake it as good as you
but tonight we'll leave
all our stupid songs
we'll drive and reach the hills by dawn
my love has dressed me like a clown
tonight we'll leave
all our lovers behind
and try to live a quiet life
margot, you dress me like a clown
darling it's sin
where do i begin?
putting the contact lenses in
you see the lights
scurry like mice
reflecting the streets in your blue eyes
out on the roof
waiting for love
turn me around and lock me up
baby you are an ass
a snake in the grass
vanity oozes out your pores
Oooh, ooooh
Oooh, ooooh

(Margot & the Nuclear So and So's – Dress Me Like a Clown)

Zove se David. Jedna je od legendi Rock muzike sedamdesetih i osamdesetih godina. U legendu je ušao svojim ranim radovima. Ali, ne samo po pečatu koji je ostavio u Rock muzici i po broju fanova koji su ga pratili. Ušao je i zvanično u kuću slavnih Rock muzičkih zvezda (The Rock and Roll Hall of Fame).

Imao je i zavidnu solo karijeru sa devet studijskih albuma (do sada), isto toliko napisanih knjiga i skoro toliko filmova. I dalje je aktivan multimedijalni umetnik koji ne ume samo da svira gitaru, odlično peva i piše textove, nego ume i da piše, pravi filmove, glumi…itd.

Njegovo prezime je? Byrne. Jedan je od osnivača i lidera poznate Rock grupe Talking Heads.

Sa ovim sledećim muzičarem se neću igrati pogađalice jer nije toliko poznat široj publici. Iako je vrlo produktivan multitalentovan umetnik. Zove se William Oldham. Da li mu se sviđalo njegovo ime ili ne, ne znam, ali je činjenica da je često koristio pseudonime.

Najpre više njih sa nazivom Palace (Palace, Palace Brothers, Palace Songs, Palace Music). Kaže da mu je ovde bila ideja da ljudima prenese poruku da svaki put kada uradi neki novi album, ni on, ni članovi njegovog benda a ni zvuci ni textovi pesama nisu isti. Pa zašto onda to i da ne pokaže sa različitim imenom?

Kasnije je koristio nadimak Bonnie 'Prince' Billy koji vuče multi korene. Od poznatog Nat King Cole-a, kao i legendarnog revolveraša na Divljem Zapadu Billy The Kid-a čije je pravo ime bilo William Bonney.

William Oldham je bio muzičar kome lepe etiketu Americana, Country, Folk, Indie Rock, Punk…Osim muzikom bavio se i filmom. Do sada je izdao 19 studijskih albuma od kojih su neki bili izuzetno uspešni, a igrao je i u isto toliko filmova (što glavnih što sporednih uloga).

Treći ključni član naše ekipe je Michael Brunnock. O njemu ima najmanje podataka. Tokom devedesetih je bio lider grupa “Little Palace” i “The Van Winkles” koje su bile omiljene na Irskoj muzičkoj sceni. Sada živi u New York-u. 2007 je izdao svoj solo album “So I Do” (tako ja radim). Upoređuju ga sa Neil Young-om i Cold Play. Svira neki akustični Folk Rock i uživa u živom performansu.

Njih trojica su izdali Soundtrack album sa 6 pesama iz filma “This Must Be The Place” koji je režirao Paolo Sorrentino i u kome je u glavnoj ulozi Šon Pen (Sean Penn).

Još jedna pitalica. Svaki od ova tri muzičara je uradio po jednu stvar na albumu. Jedan je napisao text, drugi muziku, a treći je pevao. Pitanje je ko je uradio šta?

Odgovor nije lak i mora da se zna da bi se pogodio. Evo rešenja i to po redosledu iz pitanja: Oldham, Byrne i Brunock.

I sada sledi vrhunac. Kako se nazvao taj trio, koji se skupio na tom projektu da napravi taj jedan jedini album? Neverovatno, ali istinito. Nazvali su se “The Peaces of Shit”. Da li ovo moram da prevodim? Za one koji slučajno ne znaju to je ono što smrdi i pojavljuje se u rečniku američkih akcionih filmova kao psovka svake dve sekunde.

A “Peaces” znači komadi, parčad ili kako već hoćeš.

Možda su stari Rock-eri hteli da se preko intrigantnog naziva podsete na stara vremena, kada je negacija i otpor sistemu i ustajalim vrednostima bilo merilo u ponašanju. Kroz skandal, kroz nemoralno i provokativno, kroz drogu, alkohol i drčan zvuk. A ako to ne možeš više da pokažeš kroz muziku i kroz text, pa šta ti je onda još ostalo? Ime grupe, šta drugo?

Ali, kako god da se zovu i koliko god da im je ime ovako ili onako, “If It Falls It Falls” (ako padne, neka padne) je jedna jako dobra stvar. Jeste da je Pop, ali nimalo običan Pop. To je IndiePop – alternativni zvuk koji smo samo uslovno nazvali Pop imenom. Samo po tome što puca na duboko, široko i visoko. Na ono što većina može da razume i doživi kao jedno pozitivno iskustvo.

“If It Falls…” ima jednu suptilnu, finu auru oko sebe. Onu specifičnu lakoću koja leprša, koja ostavlja jedan poseban senzibilitet koji ćeš odmah da primetiš. Opet je tu onaj melanholičan, setan vajb koga ne možeš da se otreseš kad god su neki ljubavni nesporazumi u pitanju.

David je ovde pokazao koliki je car zvuka. Čini ti se da je na sceni mali simfonijski orkestar, ali kada bi prstom trebala da pokažeš instrumente, ne bi otišla dalje od klavira i violine. Iako su tu i organi, gitare, pa elektronika i ko zna šta još. Samo sve je diskretno i ušuškano. Tu je prisutno da daje pozitivnu, kreativnu buku, a da ne smeta solistima (klavir, violine) koji ti pričaju notnu priču.

Ritam je jednim delom spor. Podseća na baladu po sporom tempu i rastegnutom zvuku. Ali, po atmosferi, vuče na stranu IndieInspiriona. Osećaš dubinu i neku neobičnu muzičku filozofiju koja izbija.

Drugi deo je brži, u granicama onoga što se očekuje od jednog Pop ritma, koji mora, ipak, da ima neku dozu dinamike da se ne bi pretvorio u pravu baladu.

Brunnock-ov glas je jako dobar izbor u ovoj kombinaciji ritma i zvuka. Tako je Indie. Mekan, lepršav. U stanju da pokaže tugu i sentiment na jedan poseban način. Pogotovo kada je sporiji ritam u pitanju. Tada glas ima nešto veću dubinu i ostavlja izuzetno prijatan utisak. Neobjašnjivo je jednostavan i možda je baš to magija ovog glasa. Ta nenametljivost, skromnost. Kada ide visoko malo se izgubi jer se stanji. Ali, sve će to da nadoknadi kada se izađe iz refrena – kada se potok ulije u jezero. Kada uzme vazduha. Kada se smiri, uspori i produbi.

I Oldham je napravio dobar posao. Ovaj text je sve samo ne ono što očekuješ. Verovatno je promena ritma došla baš od strane texta. Text je prvi napravio čudnu kombinaciju reči,  a onda je muzika morala da se prilagodi. Da svira onako kako u rečima piše.

A reči su pune nekih obrta. Nekih pitanja koja se niodkuda pojavljuju. Prvo potvrdna rečenica teče kao reka, a onda odjednom pitanje. Pa evo još jednog. Pa još jedno ili dva. A značenje preneseno. U simbolima. U slikama. U osećajima koji se rasprostiru kao biseri koji se kotrljaju pošto su se iznenada prosuli po podu.

On nam priča svoju ljubavnu tugovanku u kojoj se obraća njoj. Dobro je poznaje i pred njim ona ne treba da se pretvara da ovakav konačan ishod nije želela. Ako ide neka je otišlo – to je bio njen pristup. Ako padnu neka se odkotrljaju. Ustaće, otresti prašinu sa sebe i doviđenja. Svako na svoju stranu.

Sve je na kraju ispalo tako zbog nje. Zbog onoga što ona jeste. Zbog stvari koje je radila. Zbog onoga što je mislila u svojoj glavi. Zbog onih stvari koje je uložila u njihov odnos. Zbog onoga kako je zračila.

A on, on se oseća kao da se peče na tihoj vatrici pakla. A ta vatra dolazi od nje. Ipak,  uprkos svega toga, on ne može da zamisli da će ikada moći bilo šta dobro da uradi bez nje.

Ali, zar nije pokušao? Zar nije sebe potpuno ogolio pred njom? Mogla je da ga vidi skroz-naskroz. Mogla je u njegovom telu, u njegovom umu, u njegovom životu da nađe ćeliju, da nađe seme, da nađe cvet i zrelo voće. Sve ono u čemu je oskudevala dok nije bila sa njim.

A kada se njemu pružila prilika zar nije raširio krila? Zar nije leteo? Zar nije pred nju stavio svoje darove? Pocepao ukrasni papir i otvorio kutiju. Zar nije? Zar nije rekao? Zar nije nazvao?

Zar ona to nije čula? Zar nije mogla da shvati? Kako je za nju išao sa jednog kraja neba na drugi. Kako je skidao svoju kožu sa ruku, sa obraza. Sa svog lica. Sa svog lica koje je njeno. Koje je za nju.

Zar nije?

And so don't pretend that this isn't what
you wanted to come true
If it falls, it falls and it rains all around
and it's because of you
Things that you were
Were meant to do
Things put inside
Things flaw through you
And I feel like
I'm being burned by the evil that form you
And I feel like
I couldn't ever be good without you
I feel like
Didn't I try? Didn't I, didn't I strip for your eye
For your gaze and your sight?
To find in my life, in my body and mind
The seed, the stem, the flower and fruit
That to you it was denied all of your life
And when the chances are given
Darling, didn't I fly?
Open it, rip it off
What I had, what I have
Didn't I fly? Open it, rip it off
Didn't I say? Didn't I call?
Didn't I ring my voice in at all?
Couldn't you hear? Couldn't you reach?
Cross the sky, peel my hands, off my cheek
Peelin' my hands, my hands, my face
My face is yours

(The Pieces Of Shit – If It Falls It Falls)

Mnogi ljudi misle da je većina ili sve što se dešava u životu sasvim jasno i očigledno. Da je već viđeno. Da je jedna ispričana priča. Nema tu mnogo filozofiranja. Zna se šta treba i kako treba.

Dok postoje i neki drugi ljudi koji misle sasvim suprotno. Da je život jedna velika tajna. I da mi, ljudi, vrlo malo znamo o onome što se zaista dešava u nama i oko nas. Mi mislimo da znamo i nama se čini da je tako, što, uopšte, ne znači da je to istina. Neko je negde rekao: “The truth doesn’t give a fuck about your opinion” (Istinu jebeno ne zanima tvoje mišljenje).

Muzičari koji su sada na redu da nam se predstave, sigurno pripadaju ovom drugom tipu ljudi. Jer, ne propuštaju priliku da tu i tamo, bilo u naslovu pesme ili albuma, ili u textu, pokažu svoje uverenje kako je sve u životu relativno. Kako je teško dostupno našem uobičajenom načinu opažanja sveta.

Osim toga, do sada smo imali gomilu pseudonima koje nismo mogli da uhvatimo ni za glavu ni za rep. Ovaj ovde pseudonim (“Blind Pilot”- slepi pilot) ti odmah projektuje neke jasne simbole, neku očiglednu životnu filozofiju.

Mi smo ti piloti naših života, ali Blind Pilot, očigledno, misle da smo slepi. Da ne vidimo kuda idemo. Da, u stvari, mi idemo kroz život sa maramom koja nam je stavljena preko očiju. Da to što vidimo kao da ne vidimo. Da to nije ono što mislimo da jeste, nego je verovatno nešto sasvim drugačije.

Pa da li je slepim pilotima lakše nego onim drugim, onima koji sebe uveravaju da sasvim jasno vide? Trebalo bi da im je lakše, jer ako znaš da si slep kod očiju, onda znači da shvataš da treba da se osloniš na neka druga čula, na neke druge putokaze dok voziš tako kroz život. Pre svega se misli na intuiciju, na tvoj unutrašnji osećaj koji sigurno nema povez preko očiju.

Potrebno je samo da uhvatiš tanane vibracije koje dolaze iznutra i koje ti govore šta treba da radiš i kuda da ideš. Gde da skreneš, gde da produžiš. Gde ti je semafor a gde znak obaveznog zaustavljanja. Na kom mestu se nalaze pešaci i gde treba da ih propustiš.

Dakle, mi jesmo slepi piloti, ali unutar sebe imamo jednog pravog iskusnog vozača koji ima jako oštar vid. Potrebno je samo da uspostavimo kontakt sa njim i da dopustimo da nas vode njegove oči. Tako oni misle.

U originalnoj postavi ih je bilo samo dvojica (Israel Nebeker and Ryan Dobrowski). Ali,  na promotivnoj turneji prvog albuma su im se priključila još četiri člana koji su posle turneje ušli u stalnu postavu.

Taj njihov debitantski album “3 Rounds and a Sound” (tri kruga i zvuk) iz 2008 je izazvao solidnu pažnju u muzičkim krugovima. Bili su album nedelje na iTunes-u, i zauzeli trinaestu poziciju na Billboard-ovoj listi Digital-nih albuma.

Zamisli da su promociju tog albuma u dvadesetak američkih gradova odradili na biciklima. I to sami su ih dizajnirali tako da mogu da povuku svoju opremu. I onda su tim biciklima išli od jednog do drugog koncertnog mesta. Stvarno Inidie-janski. Svaka čast.

Do sada su izdali ukupno tri albuma. Poslednji su, upravo, najavili u ovom mesecu ove godine (Jun2016). Mi slušamo stvar “Half Moon” (polovina meseca) sa njihovog drugog albuma “We Are The Tide” (mi smo plima i oseka).

Evo i ovde potvrda onoga što je maločas rečeno. To, da znamo samo pola istine. Da nam je jedna polovina uskraćena. Zbog toga ne možemo jasno da shvatimo celinu stvari. Imamo pred sobom bravu sa dve šifre, ali onu drugu šifru ne znamo. I zato nećemo moći da otvorimo sef.

Ali, ono što znamo nam je dovoljno da zaključimo da “Half Moon” ima IndieInspirion krvi u sebi. To se jasno vidi iz naslova, iz njenog texta i zvuka. Čak i da ne znaš text niti naslov, sama melodija bi ti pokazala da se tu radi o nekoj životnoj inspiraciji. O nekoj dubljoj životnoj filozofiji.

Ono što se takođe zna je da bi ova stvar da je nastavila i dalje da roni u dubinu i da je malo usporila svoju vožnju sigurno završila u IndieInspirionu. Ovako, brčka se na površini, pravi penu dok se igra i to je vidljivo i razumljivo većini. Inspirion je više tajnovita i zatvorena. Moraš da zaroniš na njenu dubinu da bi je razumela. Moraš da budeš blizu nje da bi je videla.

Ono što predstavlja Indie faktor u ovoj stvari je atmosfera nekog tako neposrednog prirodnog optimizma koji će ostaviti trag i u tebi ako mu samo malo pružiš prilike za to. Prosto je nemoguće da te ne ponese taj radosni vrtlog, ta posebno fina energija u usponu.

Zvuk je bogat, vrlo bogat. Kakav bi inače mogao da bude kada ga kreira šestočlani sastav u kome, recimo, Kati svira šest instrumenata a i prateći je vokal. Osetićeš u tom zvuku i čelo (oni ga zovu dupli bass), pa sve vrste gitara od kojih je najglasnija akustična. Osim bubnjeva i organa tu su i razne vrste perkusija, pa truba, vibrafon, itd.

Refren će te poneti. Možeš slobodno da ga pustiš da te podigne sa zemlje. Raširiš ruke i osetiš kako lebdiš. Tu je zvuk malo dodao gas i na njega možeš i da igraš ako tako voliš da pokažeš emociju.

Glas je tipičan Indie. Mekan, fin, mladalački. Obuzet, ali s merom, skroman. Glas će u refrenu i dobrom delu uvoda imati manju ili veću podršku u pratećim vokalima. To deluje baš dobro jer ti nekako stavlja do znanja da je to ideja koja pokreće mase. Da su svi zajedno udruženi u tom grupnom radosnom poduhvatu koji više ništa ne može da zaustavi. Da se on širi, da buja, da mu prilaze sa svih strana. Taj utisak, taj doživljaj zajedništva u nečemu što što bi mogao da bude smisao i ideja vodilja naših života će te nežno uhvatiti i poneti uvis.

Sam text je nešto drugačiji od zvuka. On u sebi nema toliko istaknut taj momenat zajedništva koji se oseća kroz zvuk i kroz prateće vokale. Ipak, i on, posredno to isto prenosi jer se obraća porukama koje su jako opšte i tiču se svakog čoveka koji živi na Zemlji. Pogotovo poruke koje nas podsećaju na našu istinsku prirodu – da smo mi, u stvari, kosmička bića, ili one poruke koje govore o potrebi da se u nekom trenutku života napravi diskontinuitet – da se krene u drugom pravcu.

To je ono što je on uradio – otišao je. Jutarnje nebo mu je namignulo i on je sve shvatio u trenu. Dok je ona spavala on je jednostavno izašao. Bio je žedan stvari koje ne zna i ta žeđ mu je pokazivala put. Išao je tamo gde nije morao više da otplaćuje svoje dugove koje je napravio bolom koji je učinio drugima.

Polovina meseca i spavanje pod vedrim nebom kraj potoka je zamenio sa pokrivenim ambarom koji mu je ponudila žena čiji glas mu se učinio oduvek poznat. Tu je video i jedan grob koji je iskopao sveštenik. Ta prolaznost gde sada jesi ovde a sutra tamo. Zato, stani uspravno i veruj u sebe i svoja uverenja. To je ono što ti je potrebno da bi uspeo u onome što si zamislio.

I ne zaboravi da si došao iz Ništavila, da si dete Univerzuma. On čuje kako vetar izgovara njegovo ime i zato ne okleva. Jer, ako sada stane onda neće uspeti. A uopšte nije teško živeti kao duh. Proganjaš stvari koje si oduvek voleo a ostavljaš po strani ono što ne želiš.

On je u svojoj mašti ostavio trag na nebu, a njegova braća su upalila svoje propelere da vide koliko visoko mogu da polete.

I zato se uspravi, gledaj visoko i ne sumnjaj u svoja uverenja. Ona su kao svetlucavi vrapci koji su prhnuli uvis. Vetar izgovara tvoje ime i zato ne čekaj. Ne oklevaj ako hoćeš da uspeš. Uspravi se i gledaj visoko. I kreni.

That morning sky gave me a look
So I left while you were sleeping
That's all it took
And I chalked a line south down the coast
Going where my thirst was open
For the things that I don't know
Going where I wasn't paying
For the hurt that I owe
One half moon sleeping by the creeks
And a woman put me under
her barn roof for a week
I knew her voice before she spake
I saw a grave dug by a preacher
Just to see what it would make
So hold high have faith your reasons
(Or you'll never get on)
Don't you forget you come from nothing
(Or you'll never get on)
That wind is calling my name
I won't wait or I'll never get on
It's not hard to live like a ghost
I just haunt all that I've wanted
And leave what I don't
I dreamt a trail up to the sky
And my brothers built propellers
Just to see how far they'd fly
So hold high have faith your reasons
(Or you'll never get on)
Your flashing sparrows chasing with them
(Or you'll never get on)

Don't you forget you come from nothing
(Or you'll never get on)
That wind is calling my name
I won't wait or I'll never get on
That wind is calling my name
I won't wait or I'll never get on
So hold high have faith your reasons
Hold high have faith your reasons
Hold high have faith your reasons
That wind is calling my name
I won't wait or I'll never get on

(Blind Pilot – Half Moon)

INDIE NEW WAVE

IndieNewWave ne postoji napolju kao zaseban muzički pravac. Postoji samo NewWave ili neki drugi izrazi koji na malo drugačiji način opisuju taj isti zvuk (Synth Pop, Post Punk, Weird Pop…).

Dakle, IndieNewWave je umotvorina samo ovog bloga. Nastala ne da bi se opisao neki novi muzički pravac nego, da bi se, iz čisto praktičnih razloga, napravila razlika između dva slična ali, ipak, različita zvuka.

Kada ne bi bila dva nego jedan, ne bi ni bilo potrebe da se uvode dodaci u naslov i grupa bi se zvala, jednostavno, NewWave. Ali, u našem slučaju je podela morala da se napravi da bi se obeležile dve slične varijante zvuka. Glupo bi bilo obeležiti ih, na primer, brojevima 1 i 2, kada je već postojala krupna podela između dva alternativna pravca (Alter i Indie). NewWave se logično priključio ovoj podeli i tako su nastali AlterNewWave i IndieNewWave.

Ono što je zajedničko je da su oba ova zvuka neka mešavina Pop-a i Rock-a. AlterNewWave je više zasnovan u Rock-u. Čvršći je, jači zvuk, snažnijeg tempa. IndieNewWave je sve obrnuto. Preovlađuje Pop, a Rock-a ima često samo u tragovima. Indie je, dakle, omekšao NewWave Rock. Učinio ga je sporijim i lakšim. Što uopšte ne znači da je Indie varijata NewWave-a prihvatljivija i razumljivija za široku publiku od AlterNewWave-a.

Pop dodatak za koji se IndieNewWave vezuje samo znači da je ritam nešto sporiji i da je zvuk tiši. Ali, količina alternative uopšte ne mora da bude manja. Jer, nekada su baš snažniji zvuci jednostavniji. Vrte nekoliko akorda do besvesti na način da nemaš problem da ih razumeš i na prvo slušanje.

A Indie može da smiri i utiša, ali i da počne tako da vijuga i da menja pravac, da ti treba dosta više slušanja i pažnje ne bi li uhvatio nit koja povezuje. Nekada je teže shvatiti tišinu nego buku, jer nije svaka tišina ista. Neka tišina ume i te kako da “vrišti”.

IndieNewWave je logični nastavak upravo završene IndiePop grupe. Po čemu se razlikuje od nje?

Najpre po tome što nije tako pristupačan kao što je IndiePop. IndieNewWave se teže vari. Potrebno ti je da ga slušaš duže da bi ukapirala kako povezuje razlabavljene celine koje ti se ponekad mogu činiti da nemaju neke veze međusobom.

Dakle, IndieNewWave više gaji umetnički izraz koji nalazi neka potpuno neočekivana rešenja. U stanju je da brzo promeni zvučni pravac ili tempo. Da napravi krivinu tamo gde je najmanje očekuješ. Ili da te iznenadi nekim refrenom, ili vrhuncem za koji uopšte ne znaš odakle se stvorio. Sve to može da bude jako dobro upakovano. Može da te baš oduševi svojom kreacijom.

Dalje, IndieNewWave za razliku od IndiePop-a uopšte nije naslonjen na Inspirion niti na neku Folk osnovu. Ne, IndieNewWave ide na potpuno drugu stranu. Ide ka Electro-u, ka sintisajzerima. Dakle, ka elektronskim mašinama koje kreiraju zvuk koji zbog toga ponekad može da liči na “zvučnu sintetiku”. Odatle dolazi naziv “Synth Pop”.

Konačno, IndieNewWave je brži – nekada prilično brži u odnosu na IndiePop. To je zvuk na koji definitivno možeš da igraš jer se to ovde od tebe i očekuje. A IndiePop kao što smo videli ima svoje faze u kojima je tako spor da jako podseća na baladu.

NewWave, inače, zovu i Post Punk – kao fazu koja je došla nakon Punk-a. Iako ima onih koji NewWave povezuju sa prvom fazom Punk-a koja je bila više umivena i sa jačom Pop osnovom.

Zaštitni znak NewWave-a je čudno oblačenje, malo ekcentrično. Čudno u onom smislu kakva je i njihova muzika. Neko bi to nazvao prefinjenim umetničkim izrazom. Moglo bi se reći da su hipsteri najbliži tom nekom modnom stilu. Iako, hipsterima nije prioritet da se ističu skandalom i ekstravagancijom, što NewWave obilato koristi. Ipak, i hipsteri su na neki način otkačeni u toj svojoj finoći i urednosti. Dovoljno je da stave samo malo blesavije naočare i eto ih, u trenu, u društvu NewWave-a.

MattPondPa. Šta je sad pa ovo? Možda će neko od vas da zna, ali ne mnogo vas, sigurno. Odmah da kažem da nije pseudonim nekog Amera koji se još kao mali igrao indijanskim figuricama, i onda kada je porastao i trebao da da ime svom bendu, zločesto pogledao iskosa, i tresnuo o sto ime poznatog indijanskog poglavice. Konačno je došao trenutak ostvarenja njegovog sna iz detinjstva i sada u tome ne može više niko da ga spreči. Jer sada je on glavni. MattPondPa, može?

Amer jeste, po imenu Matt Pond, a ono Pa, ko to zna? Matt zna, svakako, a i još tri člana njegovog benda, verovatno. Neki kažu da ih ima još dvoje a ne troje. Nije ni čudo, da oko ovoga vlada zbrka, kada se zna da je bivših članova benda tačno dvadeset. I neki od njih učestvuju, sasvim normalno, na snimanjima albuma. Neki se možda povremeno i aktiviraju u grupi.

MattPondPa u mršavijem ili popunjenijem izdanju postoji još od 1998 godine do danas. Izdali su 11 studijskih albuma i osam kratkih EP-a. Svrstavaju ih u Indie Rock ili Synth Pop žanr.

Sada slušamo sa njihovog albuma Dark Leaves (tamno lišće) stvar koja se zove “Starting” (započinjanje, početak).

“Starting” me jako potseća na “knjigu udžbenik”, na model ili šablon onoga kako bi IndieNewWave trebao da izgleda što se tiče zvuka, ritma i atmosfere. Drugim rečima, Starting je jako dobar nosilac liste i primer za ugledanje. Na žalost, trenutno na MattPondPa može da se ugleda samo još jedan član IndieNewWave družine. Ali, nadamo se prinovama. Ako može beogradski zoološki vrt, možemo i mi, zar ne?

Ono što je, ovde najinteresantnije je, naravno, kreacija. Ili, drugim rečima, alternativa.

Već je rečeno da IndieNewWave za razliku od IndiePop-a ima nešto naglašeniji umetnički izraz. Svaka stvar je, doduše, priča za sebe, ali u proseku bi trebalo tako nekako da bude. To konkretno znači da je IndieNewWave napravio nešto veći otklon u odnosu na ono što se zove mainstream – glavni (čitaj: ustaljeni, dosadni…) muzički tok.

Starting upravo to pokazuje. Ima neku posebnu lirsku alternativu koja iz nje izbija. To jeste uglavnom, uslovno rečeno, ženski zvuk po svojoj osećajnosti, ali nešto slično bi mogli da kažemo i za skoro čitav Indie. Neki muzički kritičar je rekao da je ovo muzika za tužne tinejdžere koji žele da se osećaju sofisticirano. Pa moglo bi da bude.

Ali, isto je tako moguće da bude i za muški osećajni tip koji ne mora nužno da se oseća depresivno. Taj tip jednostavno više voli da se druži sa knjigom poezije nego automobilima. Voli prirodu, zalazak sunca. Voli da oseti sitnice, da se njima preda. Da iskusi tišinu u različitim stvarima. Da gustira osećaje. Da ih ne požuruje. Da sanjari, da mašta, da idealizuje.

Eto, ovo je zvuk koji će se takvom osećajnom tipu svideti, jer će u njemu naći dosta različitih nijansi koje privlače pažnju.

Zvuk ima svoj ustaljeni ritam koga se uglavnom drži od početka do kraja. Taj ritam ima svoje nešto sporije i nešto brže faze, ali ono što je sigurno je da te neće izneveriti ako si rešila da na njega igraš. Iako ima delova koji su nešto tiši. Koji te guraju u dubinu. Koji ti pričaju u slikama i simbolima. A onda sve ono što je nakupljeno u uvodu će da izleti tokom refrena. Kroz jaču energija i nešto brži ritam.

Ima dosta instrumenata koji boje zvuk. Na prvom mestu tu su gitare od kojih se najviše ističe akustična. Onda, tu je i čelo ili violine koje se u mešavini sa ostalim instrumentima jedva naziru. Ali, ostavljaju takav trag da ćeš ih svakako primetiti ako samo malo načuljiš uši.

Osim toga, ono što je veliko iznenađenje je da tek pri kraju dolazi udarni refren. Čudno ti je to, zato što smo jedan refren već imali i činilo se da je on baš taj udarni. Ali, ne. Tek kada je ostalo nešto jače od jedne minute, kreće finale koje jeste da je malo neočekivano, ali je jako dobro. To je igrački vrhunac, jer je baš pravljeno zato da bi ti igrala. A i same reči te pozivaju da obavezno baciš svoje telo u pokret. Naravno, ne očekuj neki DeepHouse ritam ili nešto u tom fazonu. Ne, ovo je jedna prefinjena stvar i razigravanje će biti u takvom stilu. Radosno ali suptilno.

Na samom kraju kreće jedna jako interesantna solo zvučna deonica. Diskretan, jednostavan, ali efektan Pop zvuk. Najverovatnije je da je to električna gitara, a možda su čak i klavijature propuštene kroz kompjuter. Prosto ti je žao da kada se ta zvučna tema razvije i taman što je krenula u još jednu jako dobru varijaciju, zvuk počinje da se stišava jer se stvar privodi kraju.

Glas, šta da ti kažem. Fin, mekan, osećajan. Melanholičan u fazi uvoda, energičan u prvom refrenu i sav unesen u igru u krajnjem udarnom refrenu. Kada čuješ ovaj glas, odmah će ti ona slika o ženskastom, ali osećajnom muškom tipu napraviti sliku u glavi.

Ali, to je Indie. To je sestra od svoga brata Alter-a.

Glas će često u pomoćnim vokalima naći oslonac i podršku kada neku poruku jače želi da podvuče. Jer, “Starting” je krcata rečima. Od početka pa do kraja će glas jedva doći do daha. Samo će da priča i da priča. Tek na kraju, u već pomenutoj solo deonici, će glas konačno da predahne.

Drugo ime za NewWave je Post Punk, i ta veza nije samo zvučna nego i sadržajna. Tu su filozofske poruke o životu, o svetu u kome živimo, o nama samima i životnom smislu.

Tako je i ovde. Zato se glas sav zajapurio. Jer, pokušava da ti priča o životnoj suštini. Ima previše simbola i asocijacija koje nisu baš bukvalno prevodive, tako da ću ti text preneti samo kao atmosferu – u glavnim crtama.

Samo ime “Starting” govori o tvom novom početku. Da ostaviš iza sebe svoju prošlost i da pokreneš zamajac svoga života u drugom pravcu. Poskidaj slike, pocepaj plastiku jer oni nemaju života u sebi. Zapali benzin i uđi u svoju trku života. Imaj vere u sebe da ne bi završila sa licem u blatu.

I nemoj da se plašiš da sebi postaviš visoke ciljeve. Ne brini, neće ti od toga ništa biti. Nećeš dobiti čvorugu, niti polomljen zub. Dostigni visinu koju se on nije usudio sebi da priušti. I samo nastavi da igraš, ma koliko ti tvoj pogled izgledao tup. Bolje i to nego da si zavaljena u svojoj fotelji.

Onda će ti Matt skrenuti pažnju na to koliko smo kao ljudska vrsta teški za održavanje. Koliko je potrebno tom listu da se trese, da bi tek na kraju otpao. Koliko je potrebno lampi da nam osvetljava autoput ne bi li mogli da vozimo i spavamo istovremeno.

A, opet, s druge strane, toliko smo krhki i prolazni. Kao kada se sijalica upali i ugasi. I nema nas više. Ali, bar da smo živeli, onako ljudski, a ne ovako. Trese nas groznica skoro non-stop.

I zato ti ne preostaje ništa drugo nego da zatvoriš usta i isključiš mozak. Kreni sa kukovima, pa se onda prebaci na kolena, i na kraju pokreni stopala. I to ti je sva životna mudrost. Igraj. I ne zaboravi, prestaćeš da krvariš onog trenutka kada rečima kažeš doviđenja.

We could start tonight, slide back the deadbolts
Let the pictures down, they hold no life
And if you've got some faith then you are faithful
You fall down on your face, you got a face full

Oh, we could start tonight, pull down the plastic
Light the gasoline, we'll race the lines
And if you want to live then go on living
If you want to give, you've got to get it right

A ceiling was beyond the world I could afford
You'll never knock your head or chip your teeth
If you wanted some more
Or just keep dancing with your chin and vacant stare
The boundless worth in every movement
With you seated in your chair

And here we are, saints and sightseers
A light bulb phosphorescent flash and then we're gone
And there we were, all full of fevers
A millions shakes until the leaves have drifted on

And here we are, far beyond reason
A million fires, a million holes cut in the sky
And there we were, saints and sightseers
One million runway lights to bring us through the night

We stand on ledges, kick our feet and throw our shoes
I tried to move a little closer, nothing left for me to lose
There is no argument to get me going hoarse
Misplaced my mind and now I do not have to worry 'bout before

Less talk, more arms, more legs, more swinging back and forth
Lights on, lights off, I know that I want to be adored
First hips then knees then feet, don't think anymore
Make no mistake, there's no blood when the words are gone

Less talk, more arms, more legs, more swinging back and forth
Lights on, lights off, we know we want to be adored
First hips then knees then feet, don't think anymore
Make no mistake, there's no blood when the words are gone

(Matt Pond PA – Starting)

Metronomy. Da, metronom, znaš onu malu spravicu sa kazaljkom koja šeta levo desno i koristi ti da kao početnik u sviranju lakše uhvatiš takt. Dobro, ok, ali šta s tim?

Pa, Joseph Mount, Englez, misli da je to baš cool stvar. To da “Metronomy” bude ime za njegov bend. Zvučno ime, što da ne, a? Može i da padne asocijacija da ono što ti radiš je da praviš ritmički zvuk. To ti je misija. Metronomišeš.

Joseph je počeo kao DJ i performans animator. Posle nekog vremena je shvatio da tu ima mnogo posla i da se sam baš najbolje ne snalazi. Onda je nagovorio svog rođaka i školsku drugaricu da mu se priključe, što su oni prihvatili.

Metronomy znači izvodi (pušta) muziku i pravi lajt šou i uopšte vizuelni performans na sceni. Na primer, jedan od njihovih fazona je da im svetlo izbija iz grudi dok stoje na bini. Poznat je i po remixima koje je pravio za druge autore (Gorillaz, Franz Ferdinand, Zero 7, Klaxons, Lady Gaga…samo su neki od poznatijih).

Aktivni su od 1999 i do sada su izdali četiri studijska albuma. Peti su najavili da izlazi za koji dan (Jul2016). 2009 drugarica odlazi, a u stalnu postavu ulaze još dva člana (i još jedan na živim nastupima). Napolju im lepe etikete: Nu-Disco, Indietronica, New Wave, Indie Pop.

Sada slušamo stvar “The Look” (pogled) sa njihovog drugog albuma “The English Riviera” (engleska obala).

Metronomy je, na primer, istovremeno i sličan a i različit od MattPondPa. Evo, već u imenu ti je pola odgovora. Koje ti je ime kreativnije, interesantnije ili prikladnije?

Pa, svako je na svoj način. Ova pitalica me potseća na dualnost koja vlada u Prirodi. Da sve zavisi od toga iz kog ugla gledaš na stvari. S jedne strane se može reći da je Univerzum jedan veliki pozitivni Haos u kome je sve nepredvidivo, i gde se svakog trenutka nešto menja i nešto novo dešava. Ali, s druge strane, takođe, je ispravno reći i to da je sve stabilno, jasno, i kao pod konac poređano. Da vladaju zakoni koji donose red i izvesnost.

E ta priča o Prirodi bi mogla i ovde da se primeni. Metronomy je različit od MattPondPa – njegovog drugara u grupi. On nije tip koji će da čita poeziju i da miriše cveće, nego je malo više tip koji će da uživa da rešava neki matematički problem. On je više tip kontrole, poretka i racionalnog pristupa.

Naravno, ove moje opservacije možda nemaju blage veze sa istinom što se tiče njihovih ličnih karaktera. Ja ovde samo upoređujem zvuk i reč i na osnovu toga predviđam i pogađam. To je samo moj lični utisak i ništa više.

Ipak, bez obzira na razlike, oba umetnika su slična, jer dodiruju isti zvuk, isti ritam. Samo jedan mu pristupa sa jedne strane, a drugi sa druge. Kao lice i naličje jednog istog novčića.

I zato se ove dve stvari idealno uklapaju zajedno. I zato bi i za “The Look” mogao da kažem da je prava “text knjiga” za ugledanje. Drugačija od MattPondPa, ali isto tako efektna i upečatljiva.

Ne može da se kaže da “The Look” nema Indie osećajnosti u sebi. Ima je i te kako. Samo ona je provučena kroz Electro zvuk. Inače, ritam je vrlo sličan kao i kod “Starting”. To je jedan srednje ritmični Pop koji će ti pružiti priliku da igraš a da se mnogo ne umoriš. Ono što je ovde interesantno je to da su zvuci matematički precizni. Tako su jasni da možeš nožem da ih sečeš. Kao da su u jednoj zvučnoj apoteci. Sve je sređeno do besvesti.

Baš onako kakav je i njihov video. U njemu se sve odvija u jednoj beloj sobi (samo prostor bez zidova). Svi su za svojim instrumentima. Joseph sedi za organima i peva. Dvojica gitarista stoje u stavu mirno obučeni u hipster fazonu – doterani i upeglani do max-a. Za bubnjevima ženska u crvenoj haljini. Tu, u spotu, ide i jedna uporedna priča o dva animirana galeba koji rade nešto svašta.

Ali, bez obzira na ovu lasersku preciznost zvuka, mora se priznati da je jako dobro sve uklopljeno. Prija ti taj predvidivi ritmični zvuk. Jednostavno ti prija. Kao metronom koji se ljulja levo desno, tako će te i ovaj zvuk opčiniti. Hipnotisaće te tom svojom urednošću.

Glas je prijatan, melodičan. Ne ističe se, ne iskače iz ritma, ne nameće se. On samo dobro obavlja svoj posao. Tu je da ti pruži jedan ukupan ugodan doživljaj.

Ostali članovi ekipe će se povremeno ubacivati u priču i to na način da ne remete niti zvuk niti vodeći glas. Ma, bombona. Sve je doterano do savršenstva. I još ako imaš dobre zvučnike na ušima, imaćeš priliku da prisustvuješ jednom pravom zvučnom festivalu.

A i pričica je onakva kakva dolikuje, jasna i razumljiva. Dobro, ima malo nešto što nije do kraja iskristalisano, ali, u suštini sa rečima nema problema.

Hajde malo još da spekulišem i kažem da matematičarski um, ipak, ne može sve da predvidi i ubaci u svoje jednačine. Jer, život je jedna velika nepoznata. Pogotovo kada se radi o pitanjima srca. Ljubavni jadi ne zaobilaze nikoga. Pred njima su svi jednaki. Pa i matematičari.

To, kada mu ženska kaže da nije baš preterano ambiciozan. Tu je, muva se samo gore, dole po gradu i to je sva njegova priča. Ostavlja utisak da je to njegov najveći domet. Da ne može bolje od toga. Da je ovaj grad njegova krajnja stanica na putu. Misli da je mnogo pametan jer čita knjige, a onda sve što zna je da joj uputi taj njegov prepametan pogled. Da, imali su oni svoje momente, svoje muvanje, svoju bleju, ali opet, ovaj grad.

Da, ovaj grad baš jeste njegov najbolji prijatelj i neka je. A ni oni neće nikada biti bolji nego što je taj grad u kome su. Njihovi krugovi su uski i svi znaju da su u problemu. I da, sada je gleda tim pogledom. Ali, ona treba da se seti njihovih momenata. Njihovog muvanja, njihove bleje.

A ovaj grad je bio i ostaće njegov najbolji prijatelj. Ovaj grad.

You're up and you'll get down
You never running from this town
Kinda think you said
You'll never get anything better than this
'Cause you're going round in circles
And everyone knows you're trouble
Cause you read it in a big book
And now you giving me the look look
But just remember how we shook shook
And all the things we took took
This town's the oldest friend of mine
Get up and we get down
We're always running round this town
And to think I said
We'd never make anything better than this
'Cause we're always in small circles
And everyone thinks we're trouble
We didn't read it in the big book
And now we're giving you the look look
Just remember how we shook shook
And all the things we took took
This town... This town...
This town's the oldest friend of mine
This town... This town... This town...

(Metronomy – The Look)

INDIE POP ROCK

Naravno da se Indie trudi da leprša, da bude svoj, neponovljiv, jedinstven. To se trudi i Alter i sve ostale grupe i celine na blogu. Svako na svoj način. Bez obzira na taj kreativni “nered” koji porađa najrazličitije zvuke, mora da postoji i druga strana medalje – kreativni red – koji unosi jednu racionalnu dimenziju u čitavu priču. Bez tog reda ovaj blog ne bi ličio na muzičku knjigu koja ima svoje naslove, poglavlja, delove.

Ipak, nekada će stvari izmaći kontroli, odnosno, red nekada neće biti u stanju da se uspostavi onako kako se želelo i očekivalo.

Videli smo da su se do sada zvuci prilično dobro ređali, s obzirom na situaciju da se nalazimo u četvrtoj (i za sada poslednjoj) Indie celini. Krajevi su uvek problematični, jer se na kraju često pokažu prikriveni nedostaci sa početka i sredine.

IndieInspirion je jako lepo skliznuo u IndiePop (koji je, kao što smo videli, i sam imao neke svoje Inspirion delove). Zatim se isto tako lepo prešlo u IndieNewWave koji je kao što smo videli bio krcat Pop zvucima.

E sada, kada je na redu IndiePopRock imamo veliki diskontinuitet. Jer, ništa što je bilo pre ne liči na ovo što sada dolazi. Drugim rečima, nema mostića preko koga bi IndieNewWave mogla da sklizne u IndiePopRock.

Razlog za ovakvu situaciju se krije u samom procesu nastanka ovog bloga. Jer, izvor svega na blogu je bio kreativni haos a ne kreativni poredak. Što praktično znači da su se prvo pojavile stvari, a onda se tražio način kako da se one poređaju. Kako da se svrstaju u grupe i celine.

Dakle, nije se pošlo od toga koje grupe bi mogle da postoje, a onda da se jure stvari za te grupe. Ne. Stvari su spontano nalazile put do mene, a onda sam ja morao da napravim sitem kako da ih poređam a da to ima što više smisla. Donekle se pratilo već postojeće svrstavanje zvuka koje važi napolju (zna se dobro šta je Blues, Rock, Funky, House…itd), ali su se za mnoge nijanse i celine morali tražiti drugačiji nazivi – potpuno originalni, koji su mogli da budu po potrebi i dosta različiti od onoga što važi napolju.

Eto, takav slučaj imamo ovde sa IndiePopRock grupom. Ona ni malo ne liči na prethodnu IndieNewWave. Nema baš ništa zajedničko sa njom. Te stvari su došle do mene sa raznih strana. Postalo je jasno da su slične među sobom i da mogu i treba da formiraju sopstvenu grupu. Ali koju?

Već na prvi pogled se vidi da to jeste Pop zvuk i jeste Rock zvuk. Ali, ovaj Pop ovde ni malo ne liči na onaj Pop u IndiePop-u. U IndiePop-u, Pop je bio više misteriozan. Više je bio dubok i filozofski. I dosta sporiji što se tiče ritma.

Ovaj Pop ovde u IndiePopRock-u je jednostavniji, dosta brži, sa manje kreativnosti u izrazu. A Rock dodatak podseća na klasičnu PopRock varijantu koju možeš često da čuješ napolju. Uglavnom električne ili akustične gitare koje rock-aju, ali ti se čini da nije onako odistinski kako to rade pravi Rock-eri, nego više kao da se šale. Samo da ne bude mnogo grubo i mnogo čvrsto. I samo da izgleda kao da je pravo.

Te PopRock varijante su vrlo teške same po sebi. Eto i AlterPopRock se nije proslavila. Ima samo dva člana i pojma nemam kako sam i njih navatao. I ta grupa je došla na samom kraju i zatvorila Alter III celinu, kao što je i IndiePopRock poslednja u nizu i zatvara Indie IV celinu.

Ipak, IndiePopRock je autentična grupa na blogu i zaslužuje da bude tu gde jeste. Ali, gde se ovde krije alterantiva? Šta je to posebno što lepi Indie etiketu na stvari u ovoj grupi?

Samo jednu grupu pre pomenute AlterPopRock grupe se predstavila AlterFolkRock u čijem je uvodu opisan lik kauboja sa američkog zapada kao simbol zvuka te grupe. Dobro, a zašto sada to pominjemo ovde? Ovo je Indie a ne Alter. Da, jeste Indie, ali oni zvuci tamo u tom AlterFolkRock-u imaju i te kako veze sa IndiePopRock-om ovde Ono je brat a ovo je sestra.

Dakle, ovde imamo kauboja koji nije baš slika i prilika one zapadne ikone koju znamo iz filmova, stripova i knjiga. Kauboj širokih ramena, uskih kukova, kome cigareta viri iz ugla usana. Koji je čvrst kao stena i spreman da se suoči sa svakom teškoćom i izazovom.

To je bio brat, a ovo sada ovde je kauboj sestra. Kauboj sa ženskim crtama u karakteru.

Ovaj kauboj, takođe, može da ima snažno telo i visok stas. Ali, po karakteru je on sasvim druga priča u odnosu na Marloboro Man-a. On je više neka vrsta bohemian tipa – kauboj u hipi savremenom fazonu.

Možda je to sanjar koji baš i nije primer za ugledanje, jer nema neku jasnu sliku ili plan u glavi šta bi od života hteo i kako to da ostvari. Još uvek luta u nekom praznom prostoru povodeći se za onim što mu trenutno zasvetluca pred očima.

A možda je to kauboj pesnik koji se sa svojom prefinjenom osećajnošću ne snalazi baš najbolje u krutom i tvrdom okruženju u kome moraš muški da se laktaš da bi se izborio za svoju poziciju u društvu. Da bi te poštovali i da bi imao priliku da biraš bilo šta – posao, prijatelje, žensku ili svoje mesto za stolom u kafani.

Ili, to je gore pomenuti bohemian momak koji umesto alkohola voli da popuši ili da šmrkne da bi se malo podigao. Možda je ok kao čovek, dobričina i prijatelj, možda je za mir u svetu i za bratstvo sa drugim ljudima. Možda je stabilan u tom svom uverenju i lider grupice sličnih karaktera koji u njemu vide vođu. A možda je slab i zavistan od toga da li ima za današnji trip? Živi od danas do sutra očekujući da se nešto desi. Šta? Nema pojma.

Svi ovi gore pomenuti karakteri nalaze svoj izraz u jednom mekom ženskastom ili mladalačkom glasu. To je simbolično predstavljeno i u zvuku koji je za razliku od Alter-a više sanjiv i lepršav. Zato, uostalom, i ima na sebi nalepljenu Indie etiketu.

Zvuk podseća na mehur od sapunice za koji ti se čini da mu malo treba da prsne i nestane. Čini ti se da je nestvaran. Da je kao neka fatamorgana koja ti titra pred očima. Da ne dolazi iz stvarnog sveta, nego iz lelujavog sveta snova.

Ono što ovaj labavi svet drži u kakvom takvom stabilnom stanju je energija. Snaga i brzina su deo te energije. Na primer, gitare kao da znaju da od njih ovde sve zavisi. I zato, ako tempo nije mnogo brz, onda će gitare da pojačaju zvuk i da ga prodube. A ako je tempo nešto brži, onda snaga može malo da odstupi – da deluje iz prikrajka.

I zato, u stvarima koje se oslanjaju na snagu će uglavnom električna gitara da dominira, a one stvari koje mogu da se pohvale brzinom će više da guraju u prvi plan akustiku.

Andy Warhol. Sigurno ste čuli za njega. Multimedijalni američki umetnik. Legenda kada je u pitanju umetnička vizuelna kreacija. Bilo da je to kroz ilustraciju, slikarstvo, skupturu, štampu, film ili muziku. On je bio sve to i u svemu tome. Tvorac PopArt umetničkog pravca. U svom studiju “The Factory” je ugostio najpoznatije javne ličnosti svoga vremena. ShowBiz, glamur i reklama su imali snažan upliv na njegove radove. Poznat pre svega po kreativnosti i originalnosti koja je postavljala standarde i utirala put novim trendovima.

To je bio Andy, a ko je Dandy? The Dandy Warhols? Mnogo sličnosti da bi bilo slučajno.

The Dandy Warhols je američki bend koji je u Portlandu 1994 godine osnovao Courtney Taylor-Taylor i Peter Holmstrom. Sada je to četvoročlana ekipa.

Taylor-Taylor je rekao za grupu da su se tu, u stvari, skupili prijatelji kojima je bila potrebna muzika da bi mogli da piju. U ranoj fazi su gostovali po barovima Portlanda i bili poznati po golotinji u svojim nastupima.

Već za prvi album su našli sponzora u Tim/Kerr Records-u, a onda su privukli pažnju Capitol Records-a s kojim su ostali 12 godina (do 2007).

Najveću pažnju u medijima su izazvali sa svojim trećim albumom “Thirteen Tales from Urban Bohemia” sa koga su izbacili singl “Bohemian Like You” koji je mučio muku da upadne na britansku Top40 listu. Ali, kada im je stvar postala podloga za jednu reklamu Vodafone-a, skočili su na mesto broj 5.

Kroz razne faze u karijeri su menjali zvuk tako da im se pripisuje više žanrova ali pre svega Alternative Rock. Tu su još i NeoPsychedelia, Synth Pop, Garage Rock…

Do sada su izdali deset studijskih albuma. I dalje su aktivni.

“Bohemian Like You” je stvar koju sada slušamo. Inače video za tu stvar je poznat po eksplicitnim kadrovima koji su na nekim stanicama zabranjivani ili cenzurisani.

Ono što izdvaja ovu stvar je sadržano u njenom nazivu – boemija. Ta atmosfera koju stvar širi oko sebe a vezana je za boemski način života. Jer, boemija se svodi na ljubav prema životu – prema iskustvima, doživljajima, prema uživanju u onome što ti život pruža. Coutney Taylor-Taylor je svakako bio boem. Ne samo zato što je uzeo ime za grupu po jednom od najvećih američkih umetnika i boema, nego što je i u svom životu sledio sličan pravac.

Na primer, baš u to vreme kada je nastala ova stvar, Taylor-Taylor je iznajmio jedno veliko industrijsko skladište koje je nazvao Odditorium, i koje je pretvorio u studio za mixovanje i snimanje zvuka, za probe i vežbanje, kao i za žurke i provod.

Ono što je meni naročito interesantno je da stvar projektuje jedan jako dobar boemski vajb. Ali, onaj pravi, neposredan, prirodni. Onaj koji nije protiv. Onaj koji nema potrebe da se suprostavlja da bi dobio ono što želi. Koji nije pod pritiskom nekog kompleksa koji te tera da pokažeš svoj ružniji deo karaktera.

Ne, ovde je sve onako kako treba. Boem koji voli život i koji uživa u svakom danu. U svakom doživljaju, u svakom iskustvu koje mu se pruža. Oseća se jedno jako pozitivno nadahnuće i radost zbog susreta sa osobom sa kojom postoji izuzetna bliskost. Sve to je tako dobro utkano i u ritam i u glas i u text da je prosto opipljivo koliko je stvarno.

Zvuk je jedna jako dobra mešavina akustike i elektrike. Električne gitare drže stabilan pozadinski ritam koji se čuje kao pozitivna buka koja te gura da se pokreneš. Koja će ti dati vetar u leđa da bi izašla na podijum i podigla ruke u vis. Elektrika će i da rezbari zvuk – da svojim povremenim solažama daje poseban karakter zvuku.

Ništa manje efektna nije akustika. Akustične gitare već od početka počinju da praše i pored njih imaš osećaj neke čudne radosti iz dna duše. Nešto slično onom provodu koji ti se dešava kada si na ekskurziji sa društvom iz srednje škole. Kada je sve tako sjajno, ludo, otkačeno.

I glas je u tom istom fazonu. Mladalački, mekan, nadahnut. Ovaj glas nema neke posebne kvalitete, nema vibrato ili trilere kojima bi te privukao. Ali, ono što ima je to da se jako dobro oseća u svojoj koži. Neposredan je i opušten. Ne sumnja u sebe. Otvoreno ti pokazuje svoje lice i zna da će ti se dopasti. Jer, on je jedinstven, jedini takav koji postoji i zato nema potrebu da brine o bilo čemu. On je boem koji voli život. Koji voli da ga oseti svim svojim čulima.

Ali, sada si ti u njegovom fokusu. Zna da imaš sjajna kola, šta je sa njima danas. Možda će svratiti da baci pogled na njih. Mmm, sjajan ti je taj friz. Drago mu je što ti se sviđa njegov. Čekaš da dobiješ sto, je li? A za tvoju grupu, nije čuo, verovatno ste novi, što je baš kul. A ako voliš vegan klopu, svrati do njega na posao. Pripremiće ti nešto sjajno.

Da, sviđaš mu se, baš mu se sviđaš. I oseća to stvarno, baš onako dobro, onako boemski. Dobro, baš dobro.

Čekaj ko ti je taj lik koji se muva okolo. Ok, možda si u problemu sa kintom i dečko plaća kiriju, ali treba da zna gde mu je mesto. Kad on svrati dečko spava na kauču. Jer, tako mu se sviđaš. Taj tvoj boemski izgled, baš kao i njegov. Ti si baš za njega. Tako mu se sviđaš, mnogo, mnogo. Ali, samo opušteno, samo neobavezno, samo boemski.

You got a great car
Yeah, what's wrong with it today?
I used to have one too,
Maybe I'll come and have a look.
I really love
your hairdo, yeah
I'm glad you like mine too,
See what looking pretty cool will get ya?
So, what do you do?
Oh yeah, I wait tables too.
No, I haven't heard your band,
'Cause you guys are pretty new.
But if you dig on vegan food
Well come over to my work
I'll have them cook you
Something that you'll really love.
'cause I like you
yeah I like you
and I'm feeling so bohemian like you
Yeah I like you yeah I like you.
And I feel whoa ho woo
Ooh ooh ooh
Ooh ooh ooh
Ooh ooh ooh
Ooh ooh ooh
Wait
Whose that guy
Just hanging at your pad
He's looking kinda bummed
Yeah, you broke up, thats too bad.
I guess it's fair if he always pays the rent
And he doesn't get bent
about sleeping on the couch when I'm there.
'Cause I like you
yeah I like you
And I'm feeling so bohemian like you
Yeah I like you
Yeah I like you
And I feel whoa ho woo!
Ooh ooh ooh
Ooh ooh ooh
Ooh ooh ooh
I'm getting wise and
I'm feeling so bohemian like you
It's you that I want, so please
Just a casual, casual easy thing
Is it?
it is for me
And I like you yeah I like you
and I like you I like you I like you
I like you I like you I like you
I like you and I feel
Whoa ho woo!
Ooh ooh ooh
Ooh ooh ooh
Ooh ooh ooh
Ooh ooh ooh

(The Dandy Warhols – Bohemian Like You)

I slično i različito se privlače? Pa, moguće, što da ne? Ima logike. Jer, ono što je slično se bolje razume nego ono što nije slično. Zato se bolje i oseća jedno s drugim. U moru međusobnog nerazumevanja, sličnost je kvalitet koji se ceni. Jer, bolje razumevanje vodi u bliskost, u ljubav.

A različitosti mogu da se odbijaju, ali mogu i da se privlače, jer nam je često zanimljivo ono što je drugačije od nas samih. Čovek podsvesno teži ka sopstvenom ispunjenju, koje može da znači i to da sebe zaokružimo tako što ćemo da se dopunimo onim što nismo – onim što nemamo.

Kakve to veze ima sa našim blogom? Ima. Pogledaj par reda gore i videćeš “The Dandy Warhols” (grupu njihovog lidera Courtney Taylor-Taylor-a). A onda, pogledaj u red ispod i videćeš ime lidera Anton Newcombe-a (odnosno njegovu grupu “The Brian Jonestown Massacre”). U kakvoj su vezi te grupe i ti lideri? U odnosu ljubavi i mržnje, kako kad. Tako bar kaže dokumentarni film “Dig”.

Inače, to je film koji je sniman punih sedam godina i bavio se isključivo odnosom između dvojice lidera i njihovih grupa. Film je postigao veliki uspeh a kritičari su mu dodelili prestižnu nagradu “Grand Jury Prize” (2004) na Sundance filmskom festivalu.

Oba lidera su osporavala film tvrdeći da je manipulisao činjenicama i da nije verno interpretirao događaje. Da je uzimao delove van konteksta i onda se njima igrao ne bi li stvorio iluzornu sliku stvarnosti.

A da odnosi među liderima nisu bili sjajni se vidi, na primer, po tome, kada je The Brian Jonestown Massacre izbacio singl sa njihovog albuma “Give It Back!” (vrati nazad), stvar koju je nazvao "Not If You Were the Last Dandy on Earth" (ne, ma da si i poslednji Dandy na Zemlji), što je ciničan i rugajući naziv na stvar koju je, inače, pre toga izbacila grupa The Dandy Warhols pod imenom, “Not If You Were The Last Junkie On Earth” (ne i da si poslednji džanki na zemlji). Kasnije je taj singl od The Brian Jonestown Massacre-a korišten u filmu Jim Jarmusch-a “Broken Flowers” (slomljeno cveće).

Odakle ovo čudno ime grupi “The Brian Jonestown Massacre”?

Pa, to mu dođe kao neka vrste složenice u kojoj figuriraju imena Brian Jones-a koji je bio jedan od osnivača i gitarista legendarnih The Rolling Stones-a. Pa onda, ime Jim Jones-a, lidera jedne religiozne sekte (Peoples Temple) koja je postala svetski poznata kada su njeni pripadnici zajedno sa liderom Jones-om izvršili kolektivno samoubistvo (njih 900). Otada je Jonestown postalo neformalno ime za taj takozvani projekat (Peoples Temple Agricultural Project). A Massacre je, naravno, u vezi sa tim masovnim ubistvom. E sad, skupi sve to zajedno i dobićeš ime grupe.

Hajde da kažemo da je sam naziv “Massacre” pokazatelj da je Anton ocenio taj čin kao ubistvo što znači da ga, naravno, osuđuje. Ali, da je voleo da flertuje sa smrću i ubijanjem, to je fakat. Jer, očigledno da voli da to koristi ili direktno ili u asocijacijama u imenima svojih albuma i pesama.

Evo, i u stvari koju sada slušamo “Wisdom” (mudrost) u zadnjoj rečenici nije propustio priliku da se toga dotakne.

Kontroverzan umetnik jeste, ali, činjenica je i to da smrt može da se koristi u najrazličitijim značenjima od kojih su neka pozitivna. Eto, recimo baš on, Anton Newcombe je u svom albumu iz 2012 “Aufheben” (uzdizanje, na nemačkom) istakao da je naziv albuma poznati izraz nemačkog filozofa Hegel-a koji znači uništenje nečega da bi se, u stvari, time sačuvala njegova vrednost.

Inače, grupa je šetala kroz različite muzičke žanrove. Počela je kao Shoegaze bend, da bi nastavili da guraju Psychedelic Rock, Garage Rock, Folk Rock, Electronica-u…

U poslednje vreme (2014) pravi album “Revelation” (otkriće) gde povezuje svoj zvuk sa istočnim uticajima. Taj album je kompletno snimio i producirao u svom studiju u Berlinu.

Poslednji album Musique de Film Imaginé (muzika izmišljenog filma) izdao je kao omaž poznatim francuskim filmskim rediteljima iz 50-60 god. prošlog veka.

Sada slušamo stvar “Wisdom” sa prvog studijskog albuma “Methodrone”, što je ponovo igra reči, a odnosi se na Methadone lek koji se koristi u terapiji odvikavanja od heroina.

Shoegaze zvuk je ime koje su Britanci dali ovoj vrsti muzike. Malo posprdno ime koje u bukvalnom prevodu znači gledanje u cipele. Zato što su muzičari stajali nepomično na bini, glave spuštene. Dok sviraju često su pritiskali papučicu za gitarske efekte što im je još više guralo glavu ka špicevima cipela.

Inače gitare u ovoj vrsti zvuka baš dominiraju. To je jedan čvrst gitarski ritam koji ne izgleda kao onaj baš pravi Hard Rock, nego je više nekako u odjeku, u ehu koji mu umanjuje snagu. Ali, zvuci su ovde jako dobro složeni. Ostavlja se utisak jedne harmonične celine koja ti prija kako je upakovana.

Možeš da čuješ kako solo gitara neprekidno zavija kao neka sirena koja utire put ostalim zvucima. To me potseća na poznati efekat koji koriste Stones-i u nekim njihovim stvarima. Takav zavijajući zvuk mi je, u stvari, najjača asocijacija na Folk. A čim imaš Folk imaš i (divlji) zapad i sve one asocijacije vezano za kauboje i njihov svet.

A opet, pored toga, ovaj zvuk ima u sebi i neke sanjivosti, neke psihodelije, nekog tripoidnog kolorita koji može da asocira i na maštu, i na viziju, ali i na somnabuliju.

Sve to kada staviš u mućkalicu dobiješ onog u uvodu pomenutog zbrkanog kauboja pesnika ili džankija koji voli da šmrkne ili popuši. Ili dobiješ još par raznih zapadnih tipova od kojih se neki baš i ne snalaze u prašnjavom svetu goniča krava.

Antonov glas je baš onakav kakav je potreban za jednu ovakvu methadronsku stvar. Niti ti treba kvalitet, čak ti ni neka posebna emocija nije neophodna. Samo treba da kažeš ono što imaš i svi će da te shvate. Svi oni koji te razumeju. A za ostale te baš zabole. Eto, takav je to glas.

Ali, opet, ipak, ima nečeg posebnog u tom glasu, baš takvom kakav je. Ima neku tihu harizmu. Ima neku boju koja ostavlja utisak. Pogotovo onda kada se malo utiša i kada izađe iz balansa.

Jer, to će u jednom delu i zvuk i glas da urade. Biće potpuno van ritma. U stvari, biće u ritmu, ali duplo sporijem nego što to inače rade.

Ali, to je način da glas i zvuk pokažu svoje raspoloženje. Govore ti da su sada u trip-u. Da sada dodiruju neke svoje nepoznate vrhove. Da sada doživljavaju svet kroz posebno probuđena čula.

Glas će u ovoj stvari da se baš naodmara. Jer, zvuk ovde dominira. On ima svoje solo deonice i između strofa i na samom kraju kada ponovo doživljavaš jednu neuobičajenu pojavu. To da se zvuk jako postepeno i jako dugo gasi. Skoro 45 sekundi traje gašenje zvuka, do njegovog potpunog zaustavljanja. Obično se sve to završi za par sekundi, da ne pominjem Electro i Haus gde se često kraj dešava u trenu.

A ovde ne. Ovde zvuk gustira vreme. Ovde zvuk oseća svaku proteklu desetinku. I to ti posredno govori koliko ovde vlada jedna posebna zvučna percepcija. Koliko je sve iskulirano. Koliko je sve raspušteno i prepušteno. Zvuk može da bude i čvrst i snažan, ali tebi je jasno da se ovde ljulja, da se ovde leluja.

Kada bi on samo znao razlog zašto se on zaljubio u nju? Zašto je ona jedina stvar u koju on veruje? Ne, on to ne zna, ali jako dobro zna šta sada mora da uradi.

Ona prvo kaže da može, a zatim da nema šanse. A onda on vodi ljubav s njom. I opet sve dođe na isto. Ona mu je sve na svetu – jedina stvar u koju veruje.

Ali sada je došlo vreme, zato što sada on mora da joj kaže. Jer, njegova ljubav je kao cvet. A bele rade su uvek slobodne kada im izvučeš peteljku.

On se pita da li ga ona voli? Da li ga stvarno voli? Da li je on njena ljubav?

On koji uopšte ne zna zašto se zaljubio u nju. On koji veruje u nju – u jedinu stvar na svetu. A ona i njeno može – nema šanse. A onda opet vodi ljubav s njom. Sada zna. Ili će biti po njegovom ili će je ubiti.

Ovu poslednju rečenicu na kraju možeš ladno da preskočiš ili to da propustiš kroz sebe kao reči bez značaja. A onda, opusti se, zatvori oči i uživaj u ovom sanjivom vajbu. Pusti ga da te dodirne i ostavi trag u tvojim čulima. Možeš i da igraš na njega. Možeš da se njišeš. Možeš da lelujaš.

If I thought I knew the reason
Why I've gone and fallen in love with you
You're the one thing I believe in
And I know quite well what I've got to do

First you say it's okay, then you say there's no way
Then I'm making love to you
You're the one thing I believe in
And I know it's time 'cause I've got to tell you

My love is like a flower
Daisies are always free
Pulling out the petals
I wonder, if you love me?
Love me, love me, love me, love me

If I thought I knew the reason
Why I've gone and fallen in love with you
You're the one thing I believe in
And I know it's time because I've got to tell you

First you say it's okay, then you say there's no way
I'm making love to you
You're the one thing I believe in
And, I'll get my way or I'm going to kill you

(The Brian Jonestown Massacre – Wisdom)

Konji. Plemenite, pametne, elegantne životinje. Konjski smeh na zapadu je pogrdan, uvredljiv izraz, a kod nas, niko ti se ne bi nasmejao (čak ni konjskim smehom) da mu kažeš: “konju jedan”.

Ali, njima nije smetalo da se jednostavno tako nazovu “Horses” (konji). Doduše, to im je bio originalni naziv koji su kasnije promenili u “Band Of Horses” (grupa konja).

Nastali su 2004 godine tako što je Ben Bridwell pevač, gitarista i textopisac okupio svoje “krdo” u Siattle-u, državi Washington.

Pažnju na sebe su skrenuli kada su nastupili kao predgrupa na koncertu Iron & Wine gde ih je zapazila muzička kuća Sub Pop sa kojom su uradili svoj prvi studijski album (Everything All The Time – sve uvek). Kasnije su radili i sa drugim muzičkim kućama, a nešto producentskog i snimateljskog rada su obavljali i sami.

Grupa je počela kao četvorka koja je ubrzo promenila sastav jer su je napustila dva člana. Tokom godina se brojno stanje menjalo. Neki su se raniji članovi vraćali, neki novi dolazili, tako da je trenutno stanje ekipe broj pet, dok se u međuvremenu lista bivših članova popela na deset.

“Konje” svrstavaju u Alternative Rock, Folk, Indie Rock.

Izdali su ukupno pet studijskih albuma a poslednji album “Why Are You Ok” (zašto si ok) su izdali baš pre neki dan (Jun2016).

Najpoznatiji album im je treći “Infinite Arms” (konačno oružje) koji je bio nominovan za

Grammy Award u kategoriji za Best Alternative Album (najbolji alternativni album). I drugi muzički časopisi su ovaj album stavili u svoje nominacije. Album je dospeo na 21 mesto UK chart (britanske top liste) i na sedmo mesto američkog Billboard 200.

Sa tog albuma slušamo stvar “Compliments” (pozdravi). I oni muzički kritičari koji su imali i neku lošu reč za album su pozdravili ovu stvar. Jedan od njih joj je, na primer, nalepio interesantno ime što se tiče žanra – Country Disco.

Da, sjajna je ova stvar. Čini mi se da je dugo bila jedinica u ovoj grupi, a onda su počele da kaplju i druge stvari. Inače, na blogu već imamo vrlo sličan zvuk u grupi IndieFolkPop. “Compliments” je na samoj granici između te grupe i IndiePopRock-a. Jer, sasvim je jasno da pored svega ima i Folk-a u sebi. Ali, ipak, ne u toj meri kao što ga ima u IndieFolkPop-u. Osim toga, zvuk je u “Compliments” nešto čvršći što se i vidi u Rock imenu, a istovremeno ima u sebi i za nijansu više onog poznatog Pop igračkog ritma.

Za razliku od ostalih stvari u grupi “Compliments” je bliže zemlji. Stoji čvršće na svojim nogama. Nema onu dozu psihodelije u kojoj se skoro sve druge stvari utapaju. Drugim rečima, ima više Folk-a koji je sprečava da se energičnije vine ka nebu.

Ali, ne treba zaboraviti da je ovo jedna Indie stvar. Pop jeste da ovde dominira i jeste da je uglavnom standardan, ali je za nijansu, ipak, pomeren od onoga što se zove glavni zvučni tok (Mainstream). Jer, i ova stvar ume da leprša. I ona neguje sentiment i istančani zvučni stil.

Tu pogotovo mislim na ritam koji je izuzetno harmoničan. Tonovi se tako dobro slažu da osećaš taj fini balans. Skroman, nenametljiv ali vrlo efektan. Instrumentalni sastav se baš pobrinuo za to. Jer, ovde imaš i električne gitare i bass i dve klavijature i bubnjeve, što znači da je zvučna soba jako dobro popunjena.

A tu je i glas koji ne dozvoljava da “Compliments” svrstaš u običan Pop kliše. Taj glas je tako Indie, bez ikakve sumnje. Njemu se ne može prigovoriti ama baš ništa. Ako ništa u ovoj stvari ne leluja, onda on leluja. On lebdi negde između neba i zemlje. I zvuk i reč ga guraju ka zemlji, ali ništa mu ne mogu kada je on po svojoj prirodi drugačiji – vazdušast.

Taj glas je po meni ovu stvar nepobitno gurnuo u tabor alternative. I to one meke Indie alternative.

E sad, ima tu još nešto što je mene definitivno kupilo što se tiče “Compliments”. Sećam se koliko sam samo puta puštao ovu stvar samo da bi čuo taj deo gitarske solaže koji je tako dobar da nemam reči. Jeste skroman i možda ćeš ga prevideti ako se ne udubiš dovoljno u ovaj zvuk.

Jer, ne radi se samo o toj gitarskoj solaži nego i o onome što dolazi pre nje. Rekao sam već da je stvar jako harmonična i da što se kaže “jako dobro doliva ulje na vatru”. Efekat ovog sola nije samo zbog njega samog nego i zbog toga što je i priprema za njega bila tako dobra da se on idealno na nju oslonio.

I onda dolazi taj deo u kome gitara “insistira” na zvuku. Stalno udara isti akord kao da je pronašla zvučni Sveti Gral – vrhovnu istinu koju samo treba dovoljno ponavljati da bi sve bilo savršeno. I gitara baš to i čini. Kao da i ona zna na šta je nabasala pa nikako “da siđe sa trešnje”. Ne samo da obrće jedan krug nego na njega naslanja još jedan.

Uh kako je to samo dobro. Eto, ako je do sada bilo sumnje u alternativne sposobnosti ove stvari one su ovim definitivno stavljene ad acta. Barem što se mene tiče.

A reči, reči su nabacane. Simbolične, višeznačne. Čudne. Često se spominje i božje ime, a ima i nagoveštaja da je tu i neki ljubavni odnos u pitanju. Ali ništa nije jasno, ništa nije izvesno.

Tačku na sve spekulacije o čemu se ovde, zapravo, radi je stavio sam Ben Bridwell rekavši da pesma nema ama baš nikakve religiozne poruke. On kaže, da i sam ne može ništa da kaže o tim rečima, jer su i njemu misteriozne. Ističe da je to onaj tip stvari koja te kucne po ramenu i napiše se sama. Jednostavno je sedeo jednog dana kraj jezera okružen drvećem i reči su mu došle same. Jer, nekada se reči napišu ne pitajući te za dozvolu.

Zato ni ja neću više ni da zucnem o ovim rečima. Neka svakome od vas ispričaju priču koju one žele.

I'm fixing a drink in the morning
With a wavy tongue
You may have stayed too long
You're splitting apart at the seams
From the hospital call
You've known him so long
If there's a God up in the air
Someone looking over everyone
At least you got something to fall back on
Deep in the heart of the country
Was a house I built from logs
A raven and a lady hawk
Quiet and calm through the day
See the sun burn through the fog
Approaching was a yellow dog
If there's a God up in the air
Someone looking over everyone
At least you got something to fall back on
And what are people really for?
Does anybody even care?
I'll bet you get a lot of compliments down there
If there's a God up in the air
Someone looking over everyone
At least you got something to fall back on
And do you got something to say?
Isn't something coming over you?
Do you got important things still left to do?

(Band Of Horses – Compliments)

Braća blizanci Jez i Andy Williams i Jimi Goodwin su svirali još kao klinci tinejdžeri u raznim grupama da bi se konačno 1989 god. skupili na jednom mestu i napravili grupu “Sub Sub”. Izdali su i singl 1993 koji je dospeo na treće mesto Uk Singles Chart (britanske top liste singlova).

Ali, desio im se maler kada im je izgoreo studio u kome su snimali. Rešili su da prekinu sa dotadašnjim dance zvukom i krenu sve od početka. Uzeli su ime “Doves” i bacili se na Alternative Rock zvuk.

Dok se nisu raspali (2010) izdali su pet studijskih albuma od kojih su dva došla do broja jedan na Uk Album Chart (britanskoj top listi albuma). Braća su 2014 formirali novu grupu “Black Rivers”(crne reke) i u 2015. izdali debi album pod istim imenom.

Sada slušamo stvar “Blue Water” (plava voda) sa njihove kompilacije albuma “The Places Between: The Best of Doves” iz 2010.

Sećaš se “The Brian Jonestown Massacre”? Mora da se sećaš, skoro su bili. Imali smo je u stvari “Wisdom”. Pa je bilo reči o nekom gledanju u vrhove cipela (muzički stil shoegaze). E, “Blue Water” kao da je pila sa istog izvora. Obe stvari jako mnogo liče. Ne, ne radi se da je u pitanju neko kopiranje u smislu plagijata. Ne, ne to. Nego, stilski, zvučno totalno su se pronašle.

Taj zvuk u “Blue Water” je baš specifičan. Gitare moćno rokaju, a glavna električna, udara sitan vez, onaj metalan zvuk koji mnogo potseća na zvuk gitare iz NewWave grupe. Ipak, za ovaj zvuk nećeš reći da pripada Metal Rock-u. Ne, to uopšte nije ta priča. Ovo je alternativni Rock – takvo ime su mu dali napolju.

Ali, ovde kod nas na blogu ne, jer “Blue Water” kao da dolazi iz nekog snoviđenja. Kao da je mašta njena osnovna merna jedinica. Kao da joj je mirišljava opojna supstanca omiljeno transportno sredstvo (ka drugim svetovima).

To sve utiče na zvuk koji nije budan, otresit i aktivan kakav je, inače, AlterRock ovde na blogu. Ne, ovaj zvuk je upravo obrnuto – uspavan, rastegnut i pasivan po svom karakteru.

On deluje snažno, ali, ipak, ti osećaš da je njegova oštrica otupljena. Da su njegova čula utonula u izmaglicu.

Ali, on je takav. To je deo njegovog kreativnog izraza. To je ta alteranativa u njemu. Meka Indie alterantiva koja vijuga tako što se giba. Koja se širi tako što se proteže.

Doduše, pri kraju, osetićeš da ovaj somnabul ume i te kako da zaoštri zvuk. Tada gitara cepa u maniru starih majstora. Kako je samo taj solo fantastičan.

Ali, vrlo brzo se iscrpljuje. Mogao bi jako dobro da se nadogradi na to što ima, ali on to ne čini. On odstupa. Vraća se u svoj usnuli Rock na pola snage. Iako, gitare tokom cele stvari “cepaju”, to je, ipak, nekako mnogo daleko u pozadini. Kao da dolazi sa razdaljine od hiljadu milja, sa neke druge planete. Što jasno šalje poruku da čvrst, aktivni zvuk namerno ovde nije u prvom planu jer ne želi i ne treba da se nameće. Zato što nešto drugo ovde treba da dominira – uspavljujući Shoegaze Rock.

Glas navodi vodu na istu tu vodenicu. Jer, i on je nekako uspavan, u odjeku, u protezanju.

Ipak, ima u njemu dovoljno snage da ti se uvuče pod kožu. Da te svojom monotonijom zaoljulja nalevo i nadesno. Ima ga, prilično. Izgleda da mu se sviđa da bude tu. Solaži će samo na početku i pri kraju (u već pomenutom solu) da ustupi mesto.

A reči? Uh, tek su one prava somnabulija. Nepovezane, simbolične. Samo autor zna da ti kaže šta je ovde po sredi. A možda ni njemu ništa nije jasno kao i Ben-u iz “Compliments”-a. Jer, i ovde sve izgleda kao neki san ili maštarija. Kao neki zaostali sentiment pokupljen sa trip-a. Kao slike događaja koje su iseckane makazama, promešane, a onda poređane tako da jedna sa drugom nemaju nikakve veze.

Pominje se neka plava voda duboko ispod zemlje. Koja se ponovo vraća. Kako tebe vuče dole. Kako njega vuče u krug. Poziva te da osetiš to – tu plavu vodu. Da osetiš to kamenje koje prolazi pokraj tebe. Da dopustiš plavoj vodi da te povuče. Da vidiš kako to njemu radi. Kako njega vuče dole i ukrug.

Pa se pominju neki gradovi (San Jose i San Tropez), pa neke radnje koje su zatvorene. Kako nema novca. Kako je neko pao sa litice i (is)pao iz časopisa.

A plava voda nastavlja da te vuče. Nastavlja i njega da okreće ukrug. Trebaš da joj se prepustiš. Jer, ona je duboko ispod zemlje.

Blue, blue, blue water, blue water

From the streets of San Jose
There coming back again
From the heat of San Tropez
There calling out again
Its deep, deep underground
If the river pull you down
It’s blue water
Feel the river pull you round
Deeper underground
And the rocks that pass you by
Blue water
Let the river pull you down
Deeper underground
The shops are all shut down
(The shops are all shut down)

The money just ain’t round

(The money just ain’t round)

Did faller fall it from the back cliff
Did faller fall it from the magazine
It’s deep underground
Let the river pull you down
It’s blue water
Feel the river pull me around
Deeper underground
And the rocks that pass me by
In blue water
Let the river pull you down
Deeper underground
Let the river pull you down, oh

I feel the river pull me round

Deeper underground

And the rocks that pass me by

Blue water

Let the river pull you down

Deeper underground (blue wa…,blue water)

Deeper underground (blue wa…, blue water)

Deeper underground

(Doves – Blue Water)

A sada “E”. Ko? Pa, Mark Oliver Everett. Čovek jednostavno nije hteo da razbija glavu o raznoraznim čudnim nazivima, nego skratio svoj pseudonim na jedno slovo – “E”. Originalno, nema šta. Ali, ni to jedno slovo nije došlo samo tek tako. Ne. Mark je, pre nego što je napravio bend (1992) izdao jedan solo album i to za renomiranu muzičku kuću (Polydor) pod nazivom “A Man called E”. A sebe je tada kao autora albuma potpisao sa “E”.

1995 god. E formira bend “Eels”. Ime je izabrano da bi njegovi solo radovi kao i albumi tek formirane grupe bili vrlo blizu jedno drugome u kataloškom pregledu. Međutim, Eels-i nisu uzeli u obzir da će se između njih naći neka velika muzička imena kao što su, na primer, Eagles-i i Earth Wind and Fire.

Eels-i su radili sa poznatom muzičkom kućom DreamWorks ali su izdavali i u sopstvenoj režiji. Do sada su napravili jedanaest studijskih albuma. Njihov zvuk je trpeo izvesne oscilacije, ali je najviše bio na liniji Indie Rock-a.

Sa njihovog petog albuma “Shootenanny” iz 2003 slušamo stvar “Saturday Morning” (subota ujutro) koja je jedini singl skinut sa tog albuma.

Ne, ovo uopšte nije Shoegaze Rock. Neće biti to, ali će biti nešto slično. Ne po zvuku, nego po karakteru. Dakle, ovde nema onog uspavljujućeg vajba koji je u tripu. Ne, ova osnova je Folk i po tome se razlikuje od prethodne “Blue Water”.

Međutim, ono što je slično je to da i ovde imamo snažne gitare koje nemaju ozbiljnu nameru da te prodrmaju onako kao kada te pogodi visokonaponska struja Hard Rock-a. Ne, ritam a i glas gitarama neće dozvoliti takav naboj da bi ih shvatila kao neki Rock sa težinom. Pop etiketa koju smo nalepili ovom Rock-u će se, ipak, ovde najbolje uklopiti.

Ona slika o “femini” kauboju iz uvoda ovde baš dobro dolazi do izražaja. On bi možda voleo da ga doživljavaju kao “Marlboro Man”-a, ali, ipak, nema u sebi čvrstog materijala za tako nešto.

Jer, ovaj kauboj ovde deluje malo razmaženo, iako bi po textu moglo i drugačije da se tumači. Da, on deluje baš da je otresit i da tačno zna šta hoće od života. Ali, po sitnicama iz texta se vidi da je to verovatno samo plod slatkih želja.

I zvuk i glas i ritam odišu takvom “nezrelom” atmosferom. Ali, to ovde nije mana nego vrlina. Ta neozbiljnost, ta mladalačka nezrelost je ovde jako šarmantna. To je ta alternativa, ta kreacija koja nosi ovu stvar.

Eto, zato je ovaj zvuk ovde u Indie-ju. Zato on leprša iako ga Folk drži čvrsto prikovanog za zemlju.

Bez obzira što fejkira neku težu Rock varijantu, “Saturday Morning” ima neku divljinu u sebi. I uopšte nije čudno to što je stavljena da bude poslednja stvar u nizu. Jer, tu gde jeste je najbliža IndieRock-u – najčvršćem zvuku koji Indie ima u svojoj kolekciji.

Pod uticajem Folk-a ovaj zvuk je ravan i “budan”. Nema ovde onog omamljenog gledanja u vrhove cipela. Nema snoviđenja i maštarija kao u “Blue Water” i “Wisdom”. Ali, ovih nekoliko gitara u svojim solo deonicama uspevaju dobro da podsete na svoje tvrđe Rock kolege. Tu je, na primer, i ona zavijajuća gitar-sirena kao u “Wisdom”. Samo ovde je ona još čvršća i konkretnija.

A glas je mladalački, kaubojski, Indie. Mekan glas koji u velikoj meri poništava ozbiljnost gitara. To je, inače, E-ov glas. I taj glas, takav kakav je, doprinosi da se text shvati na način koji je više neozbiljan. Koji je neka vrsta parodije. Kao što je zvuk blaga parodija na teški Rock. Pogotovo kada text kaže: “Subota je ujutru, a (nemam) ko će da se poigra sa mnom”. Roditelji spavaju, susedi takođe komirani, a on dolazi kod nje. Da prave haos u kraju…

Da ima buntovništva u tom glasu, ima ga, svakako. Ono je sastavni deo mladosti i neozbiljnosti i oseća se na svakom koraku. Ali, osim tih par sitnica koji upućuju na hirovitog kaubojčića, većina texta ide u suprotnom pravcu. Hajde, ipak, na kraju, tako da shvatimo ovaj text. Da se radi o jednom ozbiljnom mladom čoveku koji je odgovoran i koji ne želi da ga proguta žabokrečina male sredine u kojoj živi. Jer ovo nije mesto za njega. Njegove ambicije su mnogo veće.

Jeste da je subota i jeste da je šest sati. Pred njim je dug, dug radini dan. A ona bi mogla malo da mu ugodi. Da se poigraju pre nego što krene na posao. Da mu da jednu inekciju optimizma. Onako kako ona to ume.

On hoće da pokaže da želi više od života i da je dorastao situaciji. Subota je i čitav je dan pred njim. On želi da ga iskoristi, a ona neka ga prespava ako baš tako želi. On je upozorava da se ništa neće dogoditi oko njih ako se oni sami ne pobrinu za to. Čitav veliki svet je pred njima i zato nešto moraju da urade.

Saturday morning
Who's gonna play with me
Six in the morning baby
I got a long long day ahead of me
The parents are sleeping soundly
The neighbors are dead as wood
I'm getting up and coming over
We gotta rock the neighborhood
Nothing's ever gonna happen 'round here
If we don't make it happen
Sleep away the day if you want to
But I got something that I gotta do
It's saturday morning
And this ain't the place for me
I'm giving you warning baby
We got a whole big fat world to see
Nothing's ever gonna happen 'round here
If we don't make it happen
Sleep away the day if you want to
But I got something that I gotta do
It's saturday morning
And who's gonna play with me
Six in the morning baby
I got a long long day ahead of me

Saturday morning, saturday morning

(Eels – Saturday Morning)

PLAYLIST INDIE INSPIRION (5 Songs)

PLAYLIST INDIE POP (4 Songs)

PLAYLIST INDIE NEW WAVE (2 Songs)

PLAYLIST INDIE POP ROCK (5 Songs)